Ei holding korporacija, vlasnik veoma vrednih zgrada i zemljišta u Nišu, Beogradu i drugim gradovima širom Srbije, ipak neće ići u stečaj. Ovako je odlučio Privredni apelacioni sud u Beogradu, rešavajući po žalbi Ei holdinga na presudu Privrednog suda u Nišu, koji je ovo privredno društvo, nekada većinskog vlasnika nešto manje od pedeset firmi (većina sa prefiksom Ei), „osudio“ na stečaj. Između dva rešenja za namirenje poverilaca, Privredni apelacioni sud je izabrao onaj koji je predložila sama korporacija, koji podrazumeva reorganizaciju po unapred pripremljenom planu (UPPR).
Ovaj dokument su prethodno odobrili ovlašćena konsultantska kuća, a uslovno i većina poverilaca. Prema rečima Aleksandra Popovića, generalnog direktora Ei holding koprporacije, ima nagoveštaja da će se prilikom sprovođenja postupka voditi računa o privrednom razvoju. Elektronska industrija je u drugoj polovini 20. veka bila jedan od najvećih jugoslovenskih privrednih giganata.
U Ei je zbog toga prekinuta proizvodnja TV i drugih elektronskih aparata, muzičkih uređaja, telefona i telekomunikacione opreme, optičkih uređaja za namensku industriju, poluprovodnika, aparata za domaćinstvo, strujomera, rendgen aparata i druge medicinske opreme. Ei je sarađivao sa Hanivelom, Bulom, Filipsom, Maršalom… Prostor Elektronske industrije ima veliku imovinu, koja većim delom još uvek nije iskorišćena. Radi se o više od 100.000 kvadratnih metara zgrada i 75 hektara zemljišta. Ei ima zaokruženu infrastrukturu i predstavlja veliki potencijal Niša. Pored toga, imovina Elektronske u Zemun polju je procenjivana na 30 miliona evra i višestruko je vrednija od ove u Nišu.
Sud u Beogradu je predmet vratio na ponovno odlučivanje u Niš, ali sa jasnim uputstvom da tokom novog postupka vodi računa o onom drugom, po unapred pripremljenom planu reorganizacije.
Mi smo se oštro suprotstavili stečaju koji vodi u bankrotstvo, jer bi to bilo loše i za poverioce i za Elektronsku industriju i za Niš, jer bi se imovina rasprodala-kaže Popović za Narodne novine.-Pribavili smo pozitivno mišljenje ovlašćenog konsultanta na izvodljivost UPPR-a i dobili uslovnu saglasnost većinskih poverilaca. To su Fond za razvoj Republike Srbije, Republička direkcija za robne rezerve, Grad Beograd, Grad Niš, Gradska stambena agencija iz Niša i zaposleni. Čekamo da se formiraju nova Vlada i ministarstvo nadležno za privredu, kako bi ovaj proces bio sproveden.
Podsećanja radi, Privredni sud je nad Ei holding korporacijom otvorio stečaj zbog toga što u zacrtanom roku nije donela odluku o modelu i metodu privatizacije. Elektronska industrija je, međutim, tražila odlaganje tog postupka, jer je već pred istim sudom pokrenula drugi, za odlučivanje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije. Kako važeći Zakon o stečaju ne onemogućava podnošenje dva ili više predloga za stečaj nad jednim dužnikom, Ei je smatrao da je prvostepeni sud trebalo da odloži ročište i sačeka ishod postupka koji je obuhvatao UPPR. Drugostepeni sud je našao i nedvosmisleno u obrazloženju presude naveo, da je ovaj zahtev dužnika opravdan i da je niški sud trebalo da ga uvaži.
Agencija za privatizaciju je zahtev za pokretanje stečaja podnela još 1. juna prošle godine i Privredni sud je 10. juna doneo rešenje o pokretanju. Sedam ročišta zakazanih u tom postupku nije održano zbog toga što je Elektronska industrija započela aktivnosti za pokretanje stečaja po UPPR-u i tražila da se Agencija o ovoj inicijativi izjasni, ali i zbog drugih razloga.
Posle izmena i dopuna Zakona o privatizaciji i njihove primene 1. februara ove godine, Agencija za licenciranje stečajnog upravnika, ostaje pri zahtevu da se stečaj što pre pokrene, dok je Agencija za privatizaciju od ove prve tražila da se izjasni o izvodljivosti reorganizacije. Stečajni dužnik je u međuvremenu podneo predlog UPPR-a i tražio odlaganje odluke o pokretanju stečaja po prvom zahtevu. Privredni sud to nije uvažio i zbog načela ekonomičnosti stečajnog postupka je doneo rešenje na koje se Ei žalio, uz napomenu da ono ne remeti pravo na reorganizaciju.
Viši sud, sa druge strane, podseća da se stečaj okončava ili bankrotstvom ili reorganizacijom. Bankrotstvo podrazumeva prodaju celokupne imovine stečajnog dužnika i izmirenje poverilaca iz sredstava dobijeih prodajom. Namirenje po UPPR-u podrazumeva redefinisanje dužničko-poverilačkih odnosa, statusne promene dužnika i druge načine predviđene planom reorganizacije. Zakon o stečaju popisuje izmirenje stečajnih poverilaca ostvarenjem najveće moguće vrednosti imovine dužnika, kao i da se reorganizacija sprovodi ako se na taj način obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo, posebno ako postoje ekonomski opravdani uslovi za nastavak njegovog poslovanja. Stečajnom dužniku je Zakonom o privatizaciji omogućeno da sam inicira reorganizaciju, ali mora da ponudi mere kojima će otkloniti probleme koji su doveli do stečajnog razloga.
Privredni apelacioni sud takođe navodi da u slučaju potvrđivanja UPPR-a prestaju pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, pa da ga ne treba ni otvarati dok se ne okonča postupak koji podrazumeva reorganizaciju.
Infrastruktura
Teranje Ei holding korporacije u stečaj može da ugrozi bezbednost i ispravnost kompletne infrastrukture u krugu Elektronske industrije, u kojoj sada ima nekoliko desetina privatnih firmi, sa 3.000 do 4.000 zaposlenih, a planirane su i velike strane investicije, od kojih neke i ugovorene.
Holding je, naime, nosilac prava korišćenja zemljišta na kom su javne površine i infrastruktura. Ei Elmag, preduzeće koje sve subjekte u tom krugu snabdeva električnom energijom, je većim delom vlasništvo holdinga, pa bi mogao da postane imovina za izmirivanje dugovanja „majke“.
Miša Milojević
Narodne novine
