Predstojeći neposredni izbori u Demokratskoj stranci neće biti nikakav praznik demokratije već možda jedna od poslednjih prilika za njenu konsolidaciju.
Ali oni će biti i veliki trenutak istine, jer će pokazati pravo stanje u ovoj političkoj organizaciji koja je poslednjih godina nakon silaska sa vlasti doživela veliko osipanje i niz političkih poraza. Demokratska stranka je u ovom vremenu opterećena pre svega nedostatkom jasne ideološke koncepcije, lutanjem između izvornog liberalizma i građanizma i nikad suštinski prihvaćene socijaldemokratske orijentacije, gubljenje moralnog integriteta, nizom afera vezanih za privatizaciju i vršenje vlasti, nedostatkom jasno određene i profilisane nacionalne politike, izostankom odgovornost za loše izborne rezultate, istrošenim funkcionerskim kadrom, nespremnim da stvori politički prostor za nove ideje i pojavu nepotrošenih stranačkih predstavnika.
Bez obzira što je stvoreno predubeđenje da je u Demokratskoj stranci dostignut visok stepen demokratičnosti ona je vršeći vlast postala okoštala i birokratizovana organizacija, u kojoj nije bilo kritičkog dijaloga i stvaranja jasne političke orijentacije i platforme koja će odgovoriti na izazove savremenih društvenih kretanja. Ovu stranku ipak najviše ugrožava nemogućnost da pronađe način da povrati izgubljeni moralni integritet, što je presudan uslov za obnavljanje poljuljanog poverenja ne samo njenih nekadašnjih birača već i samih članova stranke. Slobodan Gavrilović je na najprecizniji način izrazio suštinu ovih izbora“ Ovo su, realno , najteži izbori za Demokratsku stranku od njenog obnavljanja 1990. Kakvi će biti izbori zavisi od toga da li je strukturno izvršena moralna promena u stranci“.
DS i dalje nosi ogromnu hipoteku da je prosula i izneverila ogromnu energiju neophodnih društvenih promena i veliku probuđenu nadu da će nakon 2000 godine biti stvoreno društvo zasnovano na socijalnoj pravdi, moralnosti i čestitosti, poštovanju ljudskih prava i temeljnih demokratskih načela. Malo od toga se i ostvarilo u realnom društvenom životu i zato je ova politička organizacija izgubila uporište u onom delu biračkog tela koje je delilo i još uvek podržava osnovne demokratske i civilizacijske vrednosti. I biće potrebno mnogo više od deklarativnog izjašnjavanja da su DS-u potrebne velike promene , novi ljudi i nove ideje.
U kampanji za ove neposredne stranačke izbore, koji se kod nas prvi put održavaju, i dalje figuriraju dobro poznata imena stranačkih funkcionera, a novih ideja ima tek u naznakama. Pozivanje na demokratizaciju odnosa unutar Demokratske stranke ostaje bez jasno određene koncepcije i agende kako to zaista dosledno i sprovesti. Demokratizaciji rada – ne samo – Demokratske stranke može doprineti ograničenje broja mandata, ukidanje mogućnosti kooptiranja, obustavljanje prakse da ljudi prave brze skokove u stranačkoj organizaciji, uvođenje stranačkih referenduma o najvažnijim pitanjima, ograničavanje broja funkcija i sprovođenje što neposrednijih izbora za stranačke organe – a ne da se oni popunjavaju po funkcionerskom i oligarhijskom principu – kao i ukidanje statutarnih ograničenja u iznošenju kritičkih stavova vezanih za stranačko delovanje. Nažalost, dosadašnji tok kampanje nam očito pokazuje da se i dalje održava oligarhijski način funkcionisanja u kome dominira lobiranje i prikupljanje podrške stranačkih odbora, čime se negira sama suština neposrednih izbora i podstiče politička trgovina i kupovina biračke podrške. A upravo njihovo održavanje je trebalo da predstavlja negaciju one oligarhijske političke prakse i strukture koja je i bila osnovni uzrok političkog urušavanja Demokratske stranke.
Doduše, ima nastojanja i da se na ovim neposrednim izborima afirmišu novi i inovativniji pristupi u vođenju politike, ali veliko je pitanje da li ovako haotično organizovani izbori mogu da označe odlučujuću prekretnicu u dosadašnjem političkom delovanju stranke. Njoj je, pre svega, neophodna temeljna demokratizacija i vraćanje osnovnim idejama demokratije, poštenja, dijaloga i razvoja jasno određene političke strategije koja neće biti okrenuta trenutnim pragmatičnim političkim interesima. U tom smislu je pojava kandidata za funkciju predsednika DS koji do sada nisu bili deo vodeće funkcionerske oligarhije od velikog značaja za unošenje nove dinamike u izborni proces i afirmaciju novog političkog senzibiliteta. Oni mogu oličavati osnovnu ideju ovih izbora, u smislu potrebe za dubokim i radikalnim promenama u načinu funkcionisanja i delovanja stranke.
U izbornoj kampanji se jasno ocrtavaju dva suprotstavljena procesa. Jedan koji i u okviru neposrednih izbora nastavlja da koristi prevaziđene metode političkog delovanja – pre svega, lobiranje u okviru preostale stranačke infrastrukture i korišćenje prevaziđene izborne tehnologije za prikupljanje i obznanjivanje velike podrške. I drugi, koji teži da neposredni stranački izbori budu zaista izraz slobodne volje i procene preostalog članstva DS koje je godinama bilo marginalizovano upravo od onih stranačkih struktura koje su navikle, a i sada nastoje da izbore dobiju još pre nego što su oni i počeli.
Sprovođenje neposrednih izbora u DS je veliki istorijski i izazov za ovu političku organizaciju i oni moraju da označe novu stranicu u njenom političkom razvoju i delovanju. Ali ako oni budu svedeni na još jednu pirovu pobedu stranačke oligarhije i dosadašnjeg načina poimanja i vođenja politike onda je politička sudbina DS zaista veoma neizvesna. Nije slučajno rečeno da je jedna od najboljih definicija političke istorije da je ona veliko groblje političkih partija.
NSPM
