Preterano unošenje ovog povrća može ugroziti zdravlje!

1
854
Foto: pixabay

Nutricionisti i lekari preporučuju da u svakodnevnoj ishrani unosimo što više povrća, ali pojedine namirnice nemaju baš blagotovrno dejstvo po zdravlje.

Artičoke: Bogate su fruktanima, vrstom vlakana koja se ne vare, zbog čega mogu da izazovu nadimanje i gasove. Takođe, mogu biti problematične za ljude koji imaju bolesnu jetru. Fruktan sadrži i crni luk, pa se savetuje umerenost u korišćenju ovog povrća.

Prokelj: Mali kupus takođe izaziva nadimanje i gasove, pa ljudi sa čestim stomačnim tegobama treba da ga izbegavaju. Ovoj grupi pripada i karfiol.

Paradajz iz konzerve: Svež paradajz je odličan, a kuvan još bolji jer se oslobađa likopen koji smanjuje rizik od raka i srčanih oboljenja. Ali paradajz iz konzerve nema te osobine. Naprotiv. Kada hemikalija iz konzerve dođe u dodir sa kiselinom iz paradajza, oslobađa se materija “zaslužna” za mnoge zdravstvene probleme, od kardiovaskularnih do dijabetesa.

Krompir: Omiljeno povrće mnogih puno je ugljenih hidrata koje telo brzo vari, zbog čega nivo insulina u krvi naglo skače, ali isto tako i pada. Po tome, ima isti uticaj na šećer u krvi kao i konzerva sode. Zato je bolje izabrati žitarice celog zrna, poput kinoe ili smeđeg pirinča.

dnevno.rs

1 KOMENTAR

  1. Људи са „честим стомачним тегобама“ пре свега треба да нађу и отклоне узрок тих тегоба, а не да због њих избегавају здраве хране и здрава биљна влакна. Мистериозна „хемикалија“ из конзерви је бисфенол А (BPA), састојак пластике која се користи да заштити метал од корозије у додиру са конзервисаном храном. БПА из пластике цури у све конзервисане хране, као и у хране у контејнерима од ове пластике (поликарбонат, означен са „PC“, или „7“ у, или поред рециклажног троугла, као и пластике типа „3“), само је то у случају киселих храна знатније. Установљено је (у САД) да преко 90% људи има мерљиве количине БПА, са просеком од 2,7 микрограма по литри мокраће. Ниво је, међутим, знатно виши код мале деце, која су и најрањивији део становништава у погледу негативних ефеката БПА, који иду од урогениталних абнормалности код мушких беба, прераног пубертета код девојчица (БПА је ксеноестроген, што значи да има хормонално дејство, тј. ремети хормоналну равнотежу организма), неуроразвојних поремећаја, метаболичких поремећаја, укључујући склоност ка гојазности и дијабетесу 2, до повећања ризика од рака (простата, дојка) и повишеног крвног притиска. Деца су најрањивија од периода ембрионалног развоја до узраста од око три године. Званичан дозвољен дневни унос БПА у САД је 50 микрограма по килограму. Бебе уносе до 13 микрограма по килограму (из пластичних контејнера и флашица за храну), док је абнормалност ћелија у студијама установљена на нивоу БПА од 2,5 нанограма по килограму, тј. 5.000 пута нижем. Хеј – ради за фармацеутску индустрију…

    Што се тиче глицемичког дејства кромпира, он је висок само у глицемичком индексу, али је због великог удела воде у тежини низак у глицемичком оптерећењу (glycemic load), које је много меродавнији индикатор јер узима у обзир и унесену количину угљених хидрата, а не само номиналну брзину њиховог претварања у глукозу. Кромпир и кока кола, на пример, имају сличан глицемички индекс (око 65), док је глицемички лоад, добијен дељењем индекса са 100 и множењем са бројем грама угљених хидрата у 100г (за порцију од 100г), 6,2 за кока колу, и око 10 за кромпир. Поређења ради, глицемичко оптерећење је између 35 и 50 за бели хлеб и пецива, и 25-35 за за хлеб од целог жита. Дакле, слободно по кромпиру…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime