Presudu Višeg suda u Nišu po kojoj komentar čitaoca da “treba zapaliti novinare Južnih vesti” nije pretnja, već izražavanje mišljenja, novinarska udruženja smatraju skandaloznom odlukom koja “otvara sezonu lova na novinare”.
Srbija je u ponedeljak svečano otvorila pregovaračka poglavlja 23 i 24 koja se tiču ljudskih prava, bezbednosti i reforme pravosuđa. Tokom ove reforme, prema ocenama stručnjaka, država će imati pune ruke posla s obzirom na to da se načinom na koji pravosuđe procesuira napade na novinare, kako kažu, “samo ohrabruju dalji napadi na njih”.
Iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) kažu da sudovi učestalo tolerišu ozbiljne pretnje novinarima, što postaje praksa i podstiče porast nasilja.
Smatramo da je neophodna ozbiljna stručna rasprava u kojoj bi sudije, tužioci, advokati i drugi pravni eksperti raspravili pitanje pretnje koja postaje dominantni metod pritiska na slobodu informisanja i izražavanja — kažu u NUNS-u.
Cinično, dodaju u ovom udruženju, zvuči zaključna ocena Višeg suda u Nišu da bi “samo formulacija zapaliću osobe koje tamo rade bila pretnja, dok treba zapaliti to nije.
Ovakvo postupanje suda osudili su i u Asocijaciji onlajn medija (AOM), uz konstataciju da su u pitanju “nerazumne presude” koje jedinu logiku mogu imati “ili u pritisku na sudove ili u njihovoj potpunoj nekompetentnosti za pitanja medija i bezbednost novinara, a i jedno i drugo više je nego zabrinjavajuće”.
Obe presude, i prvostepena i pravosnažna, začuđujuće su i stoga što je država Srbija kao jedan od svojih prioriteta apostrofirala upravo bezbednost novinara i medijskih radnika, a to pitanje će biti jedno od važnih u pregovaračkom procesu o pristupanju EU — kažu u AOM-u.
“Sud dao legitimitet pretnjama”
Kako kažu u AOM, Srbija je zemlja u kojoj je bezbednost novinara na niskom nivou, ubistva novinara su nerazjašnjena i po više od 15 godina, a mnogi su i danas izloženi nasilju i pretnjama. Izvršna i sudska vlast, sa druge strane, “uglavnom ništa ne preduzimaju da ih zaštite, odnosno da otkriju počinioce”.
Ovim presudama Osnovni i Viši sud u Nišu su dali legitimitet pretnjama i praktično otvorili novu sezonu lova na novinare — upozoravaju u AOM-u.
Šta je, po zakonu, pretnja?
Iako su novinari iz cele redakcije Južnih vesti tokom svedočenja rekli da su se uplašili za svoj život nakon što su pročitali komentar i da su ga shvatili veoma ozbiljno, sud ga ipak nije okarakterisao kao krivično delo “ugrožavanja sigurnosti”.
Nama su još na fakultetu navodili čuveni primer sa plastičnim pištoljem. Ako mi staviš plastični pištolj na čelo i kažes: “Ubiću te!”, a ja mislim da je pravi i uplašim se, to je ugrožavanje sigurnosti, bez obzira na to što pištolj nije pravi — kaže advokat Kruna Savović.
Čak i da novinari ne veruju zaista da će ih neko stvarno zapaliti, nikada ne mogu biti sigurni da ovakvi komentari neće biti okidač nekom drugom da zaista i napadne, kaže advokat i ekspert za medijsko pravo Slobodan Kremenjak.
Pitanje da li je to pretnja ili je zapravo iživljavanje i maltretiranje novinara, je otvoreno. Da li je on pretio novinaru ili ga je zapravo ponižavao i maltertirao? — pita Kremenjak.
Podsetimo, potpisujući se kao “Krle Utoka”, nezadovoljan tekstom o nameštenom tenderu za gradski prevoz, tada nepoznati čitalac napisao je da su “Južne vesti najveća medijska go*na u Nišu” i da “treba zapaliti da ne postoje lažljive iskompleksirane degenerike koji tamo rade”.
Po prijavi Južnih vesti policija je veoma brzo utvrdila da je sporni komentar poslao službenik niške Direkcije za javni prevoz Aleksandar Stanković.
Najpre Osnovni, a potom i Viši sud, ocenili su da Stanković ovim rečima “nije imao nameru da preti, već je bio revoltiran” time što mu nisu objavljeni komentari koji idu u prilog Direkciji, pa je “samo želeo da natera administratore sajta da ih objave”.
Kako je sudsko veće obrazložilo, samo bi izjava “zapaliću vas” predstavljala pretnju, dok je konstatacijom “treba vas zapaliti”, Stanković “izneo neko svoje mišljenje o radu ovog glasila“.
Već viđeno
Ovo nije prvi put da sudovi i tužilaštva imaju sporna tumačenja pretnji novinarima.
Bivši direktor Toplane Milutin Ilić, njegov saradnik Dobrivoje Stanimirović i izvesni “privatni detektiv” Mija Janković nedavno su pravosnažno osuđeni uslovnom kaznom zatvora od 6 meseci za pretnje novinarima, ali tek nakon što su prethodnom presudom bili oslobođeni.
Naime, nezadovoljan serijom tekstova o korupciji u Toplani, direktor Milutin Ilić je pitao novinara Južnih vesti Predraga Blagojevića: “Da ste takvu stvar objavili u Americi, da li biste živi dočekali jutro?”.
Na pitanje novinara da li to da shvati kao pretnju, Ilić je odgovorio: “Da vi kažete da ja lažem, a ja da vas milujem i mazim, to neće moći”.
Dan kasnije su Blagojevića pozvala dvojica muškaraca koji su se predstavili kao “pukovnik Dobrivoje iz Prištine” i “telohranitelj Mija Janković” — i “upozorili” ga da se “ne igra takvim stvarima”, da je “državi napravio problem” i da se “ne igra vatrom”.
Sudija Marija Svilar Petković je juna 2014. godine oslobodila krivice svu trojicu, zaključujući da Stanimirovićeve i Jankovićeve poruke nisu predstavljale pretnje, već su “samo naglašavale osetljivost teme”, dok je obrazloženje za Ilića bilo još kreativnije.
I sama činjenica da je okrivljeni u svom pitanju upućenom oštećenom pretpostavljeni događaj locirao u drugoj državi, ukazuje na njegovu svest da pravni sistem Srbije ne toleriše protivzakonito i samovlasno protivpravnog ponašanja — zaključila je sudija.
Takođe, iako je jedan čitalac, nezadovoljan tekstom Dragana Marinkovića,ovom novinaru JV zapretio da će dobiti “metak u čelo”, Osnovno javno tužilaštvo u Leskovcu je odbacilo krivičnu prijavu.
Iako se osoba u komentaru novinaru obraća sa “novinarčiću”, tužilaštvo je tada zaključilo da Marinkoviću nije prećeno kao novinaru, već kao građaninu, te da osumnjičeni ne može biti gonjen po službenoj dužnosti. To su eksperti u oblasti medijskog prava ocenili kao neutemeljeno.
Slično su postupili i Osnovno tužilaštvo u Aleksincu i Više tužilaštvo u Nišu, kada su odbacili krivičnu prijavu protiv direktorke Specijalne bolnice u Sokobanji Ljiljane Isaković za pretnje upućene novinarki RTS iz Niša Dragani Sotirovski.
Tužilaštva su tada dala gotovo identičan zaključak — da zapravo nije bilo reči o pretnji.
Novinarska udruženja su tada ocenila da sudovi i tužilaštva ovakvim odlukama ne samo da tolerišu nasilje nad novinarima, već da ohrabruju verbalne i fizičke napade na njih.
M. V.
Cenzolovka
