Prevođenje većine u manjinu

Odbrana porodice i života

0
1033

2014-09-28_081831

Beograd: Odbrana porodičnih vrednosti

Da li će Srbija imati snage da se odupre ultimatumu koji je stigao sa „prijateljskog“ Zapada. Predsednik odbora za kontrolu srpskih službi bezbednosti, Momir Stojanović, rekao je još pre pet dana, da „parada mora biti održana jer je to i jedan od uslova preko kojeg EU neće preći“.

Ovde se jasno daje odgovor na pitanje, da li je Srbija suverena zemlja? Ne, nije. Većina stanovnika Srbije to odavno zna, pa čak i oni koji to sebi ne žele da priznaju. Srbija je okupirana tiho, bez ijednog glasnog protesta; okupirana je uz pomoć onih ljudi (političara) koje je narod izabrao da upravljaju državom. Kako? Jednostavno, zapadni moćnici su, uz pomoć njima odanih medija, uspeli da u Srbiji instaliraju svoga favorita. Uspeli su da izigraju javno mnjenje, koje i danas, velikim delom, veruje da se iz izbornog jajeta izlegao patriotski ptić, ne videći da je to jaje bilo kukavičije. Podmetnutog ptića Srbija je svojski hranila i on je napredovao neslućenom brzinom, tako da u gnezdu više nema mesta ni za koga osim za tog „orijaša“. Ptić je danas džin koji je iz zajedničke kuće izbacio svoju „braću“ i „sestre“, a uskoro će to isto uraditi i sa svojim „roditeljima“.

O paradi, koja sama sebe naziva „ponosnom“, nije potrebno da se posebno govori, niti da se objašnjava zašto je ona, navodno, merilo „demokratizacije“ Srbije. Kažu, sloboda okupljanja je zagarantovana ustavom zemlje. Jeste, tako je. Ali, da bi se neka „družina“ okupljala ona mora da ima nekakve razloge svog okupljanja, koji su vezani za njihov status u društvu. Dakle, takva skupina ljudi izlazi na ulicu da bi ukazala javnosti na njihova ugrožena prava. Pogledajmo stvari realno: koja prava LGBT „populacija“ za sebe traži? Da li neko u Srbiji proganja homoseksualce samo zato što su homoseksualci? Za takve slučajeve niko u Srbiji nije odavno čuo, osim onih gde su se „gejevi“ sami među sobom posvađali, potukli; ili se, čak, poubijali.

Da Vas podsetimo:  Veseli se srpski rode zbog slobode

Otuda, šta onda ostaje kao razlog za demonstriranje nezadovoljstva homoseksualaca? Hteli bi veća prava od onih koja ima ostali svet u Srbiji? Hoće da slobodno vode ljubav po gradskim ulicama i trgovima? Pa to ne rade ni heteroseksualni parovi? Hteli bi da se u Srbiji legalizuju brakovi istopolnih partnera? Ali, brak je porodična institucija, a glavni smisao zasnivanja porodice jeste – rađanje i odgajanje dece. Hajdemo da se složimo da homoseksualizam nije bolest (makar koliko da smo ubeđeni da takav odnos među ljudima nije prirodan), jer tako je „utvrdila“ Svetska zdravstvena organizacija. Ipak, takav seksualni odnos (posebno među muškarcima) nikako ne može biti zdrav, ako ni zbog čega drugog, onda iz higijenskih razloga. Da zaključimo, homoseksualizam nije bolest, ali, sasvim sigurno, nije ni zdravlje.

parada-ponosa-790x1120

Srpska desnica: poziv na jednu drugačiju paradu ponosa

Da se vratimo braku i razlozima zbog kojih se bračne zajednice ozakonjuju. Glavni razlog takvog zakonskog regulisanja odnosa dvoje ljudi različitog pola nisu oni sami. U pitanju su deca, koja se u braku rađaju, a o kojima bračni partneri (otac i majka) treba da vode brigu. Zapravo, zaključivanje braka je besmisleno bez pretpostavke da će takav „savez“ dve osobe imati decu. Tamo gde nema dece, zakonsko uređenje braka nema posebnog značaja, osim u delu zajedničke imovine. Ali, postoje i drugi ugovori među ljudima kojima se reguliše zajednička imovina, tako da se u tom delu zakonsko regulisanje odnosa dvoje ili više lica uopšte ne razlikuje.

Ima onih koji tvrde da su homoseksualcima uskraćena prava, jer ne mogu da idu ulicom i da se drže za ruku, onako kako to čine heteroseksualni parovi? Naravno, to nije tačno, pošto niko u Srbiji ne brani da se držite za ruku s kim želite. No, problem tu nije u tome što će neko, na primer, da proganja dva muškarca koji idu ulicom držeći se za ruke. Problem je u urođenom stidu koji takvi LGBT ljudi nose u svojoj svesti (ili podsvesti); njih je sramota da iskazuju nežnost prema istopolnom partneru. Takv stid je prirodan, isto onoliko koliko je prirodno da se osobe različitog pola ponose svojom uzajamnom vezom.

Da Vas podsetimo:  Đavo je u detaljima

U slučaju LGBT skupine, stvar se pokušava postaviti naglavce, tako da će se ono prema čemu oni sami osećaju stid, proglasiti vrlinom i ponosom. Sigurno je da niko, na primer, na beogradskim ulicama neće napasti dva muškarca koji se drže za ruke. Takvih slučajeva je u Beogradu bilo, a ima ih i danas, pa oko toga niko nije dizao (niti diže) posebnu halabuku. Čak i da se dva muškarca ljube na javnom mestu, teško da bi ih neko fizički napao. Mada, to bi sigurno izazvalo zgražavanje i negodovanje prolaznika. I ovde je ključno pitanje: zašto bi takav čin izazvao zgražavanje okoline? Do toga sigurno ne bi došlo zbog nekakve „primitivne netolerancije“, nego zato što su takve relacije većini ljudi duboko strane i društveno neprihvatljive. Uostalom, seksualna manjina nije samo ona koja upražnjava seks sa osobama istog pola. Tu su, na primer, i zoofili. Zašto oni ne bi prošetali sa svojim „ljubimcima“ u sličnom smislu, kao i homoseksualci?

Konačno, šta ćemo sa onima koji ne vode ljubav ni sa kim i koji se samozadovoljavaju? Zar takvim Onanima, čiji broj nije zanemarljiv, ne bi trebalo dopustiti da izađu na ulice i naočigled zgranutog sveta demonstriraju svoju „ljubav“. Ljudske slobode i prava dovode se do apsurda, samo da bi se opravdalo nešto što je oduvek bilo neprihvatljivo u jednom civilizovanom društvu. Sporedna je stvar da li će se homoseksualizam imenovati kao bolest ili će se proglasiti „normalnim“ seksualnim opredeljenjem. Ovde je na delu pokušaj da se svetu nametne pogled manjine, koja bi htela da svoju manjinsku seksualnu ostrašćenost pretvori u većinsku. I tu se javlja najveći problem: manjina bi htela da nametne svoj pogled na svet, pa da većina ne samo prihvati njihovo „gologuzo paradiranje“, već da se vremenom ista ta većina „edukuje“ i postane manjina u društvu. Da li će LGBT „falanga“ uspeti u svom naumu da obrne stvari i neprirodno proglase za prirodno, a prirodno za neprirodno? A neprirodno je sve ono što u sebi ne sadrži prirodan motiv. Naravno, i neprirodnost, u jednom malom procentu, u sebi sadrži „prirodan“ (nedovršen) podsticaj – i na to ne treba gledati kao na nekakvo čudo. Ali, svakako da društvo nipošto ne sme dozvoliti da jedna skupina, makar koliko bila moćna, nametne svoj pogled na svet, koji vodi ka jalovosti i nestanku one civilizacije kakvu smo do danas poznavali.

Da Vas podsetimo:  Da li je virus stigao s neba?

Zato Srbija mora da ustane u odbranu onoga što se zove „patrijarhalna vrednost“, a moglo bi se istovremeno nazvati i „matrijarhalna“; odnosno, Srbija mora da ustane u odbranu porodice, jer razbijanjem porodice kakvu ovaj narod poznaje milenijumima, stvaraju se preduslovi za konačan nestanak srpskog naroda i države.

Za www.koreni.rs

T. Rajić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime