U Hrtkovcima, udaljenom samo 50-tak kilometara od granice sa Hrvatskom 1992. godine na skupu SRS-a, kako su mediji objavljivali, Šešelj je pročitao imena 17 meštana Hrvata, za koje je tvrdio da su članovi „Zbora narodne garde“ i da su se slagali sa progonom Srba iz Hrvatske.
Kako je pisalo u optužnici haškog tužilaštva, nakon Šešeljevog govora, u Hrtkovcima je navodno počela kampanja etničkog čišćenja usmerena protiv Hrvata. Iako se godinama unazad govori o netrpeljivosti Srba i Hrvata u Hrtkovcima, tamo ipak postoje neki koji to demantuju. Upravo je ovo mesto u kojem mešoviti brakovi nisu tabu, već, reklo bi se, česta pojava.
„Nikad nisam razmišljao o tome da li je ona Hrvatica ili nije. Jel’ sam je sam sebi birao? Jel’ moje srce ona osvojila? Šta onda bilo ko u to ima da gura nos?“ – kaže jedan meštanin Hrtkovaca.
“Pa ja sam oženio Hrvaticu! I on isto! Ljubav je ljubav, kakve veze ima ko je ko? Evo, njeno ime sam i istetovirao” – reče on pokazujući na već izbledelo ime supruge Marice.
“U braku smo više od 40 godina, a za vreme Oluje smo došli ovde da živimo” – reče on dok se gospođa pojavljuje iz dvorišta. Marica nije bila raspoložena da se fotografiše, ali je kratko rekla da je, bez obzira na navodnu netrpeljivost između dva naroda, ljubav pobedila.
“Doselili smo se u Hrtkovce 1995. godine, i pravo da vam kažem nema tih para za koje bih se ikada vratila u Hrvatsku. Moje srce je ovde, pored mog supruga, moje dece, mojih milih prijatelja, i to ne bih menjala ni za šta na svetu” – rekla je ona kratko, i nastavila svojim putem.
Na pitanje o Šešelju, meštanin odgovara sledeće:
“Nema on šta da radi ovde. Davno je to ispričana priča, a više ga niko ne shvata za ozbiljno” – rekao je on. Na postavljeno pitanje da li bi strahovali za svoje supruge koja zbog nacionalnosti možda za njih ne bi bila podobna, kao iz topa odgovaraju:
„Pored mene živog? Teško da bi je iko takao… Ako je mom komšiji žena Mađarica, a moja Hrvatica, a mi smo Srbi…kome god to da smeta, nije nas briga!“ – rekoše oni.
