Priča o dve mršave ovce

1
1012
Zoran Šaponjić / Foto: printscreen (iskra.co)

Kada velika državna firma, državni miľenik, toj istoj državi za gas ili struju duguje milione, ili desetine miliona, onda se čitava država angažuje kako se dug reguliše. Izmišľaju se reprogrami, otpis dugova, otpis kamata, razni marifetluci…

Kada Nenad Butulija iz Ruskog Sela kraj Kikinde državi za gas, koji mu je odavno isključen, duguje 60.000 dinara, onda državni izvršioci popišu Nenadovu imovinu, u ovom slučaju su to dve mršave ovce i metnu ih na doboš, na prodaju, kako bi država namirila svoje. Popisala bi država u ovom slučaju i Nenadovu svinju, krmaču, samo, izvršioci nisu stigli, Nenad je svinju prodao koji dan pre zaplene, kako bi namirio dug za struju!

Kad mu prodaju one dve mršave ovce, Nenad će ostati bez išta, jedino će država biti zadovoljna, ali, država je država, ona Nenada vidi samo kad je dužan.

Kada su se pre par meseci jedna pored druge, na društvenim mrežama našle dve vesti – jedna o petoro dece negde u Srbiji koja su dobila novu kuću zahvaljujući dobrotvorima (što je sjajno)  i druga o petoro štenadi koja su zahvljajući dobrotvorima takođe dobila kućicu da se ne smrznu (što je takođe sjajno i dobro), prva vest dobila je tek par lajkova, ova druga – par hiljada lajkova!

Svi smo se sažalili na petoro štenadi (što je ljudski), malo ko na ono petoro dece koja su rasla u jednoj sobici, pod krovom koji je prokišnjavao (što nikako nije ljudski ni dostojno čoveka).

Više od priče o Nenadu Butuliji iz Ruskog Sela i njegove dve nesrećne mršave ovce koje će biti javno prodate za izmirenje duga, danas su me zaboleli komentari na društvenim mrežama – šta će Nenadu gas (koji mu je odavno isključen) kad nema para da ga plaća.

Da Vas podsetimo:  Opozicija posle izbora ili – kamo dalje rođaci?!

Neka se Nenad smrzne u Ruskom Selu, nek crkne, kad već nema para za gas i kad ta vrsta goriva ne odgovara njegovom finansijskom stanju i statusu.

Oči Nenada Butulije, video sam to danas na fotografiji kolege Saše Uroševa, pune su tuge. Nenad je nekad bio ponosan radnik, dobar fudbaler, sada bi išao u nadnicu, ali je plućni bolesnik, ne može.

Tuga u Nenadovim očima možda ponekog od nas i dirne na čas, na sekund, ponekog od nas ni na čas, ali se brzo zaboravi. Ona je samo njegova. Nas se ne tiče.

Nas u ovom čudnom vremenu koje nam je zapalo i za koje smo sami krivi, više bole suze i muke onih belosvetskih hohštaplera, protuva i kurvi koje nam ne silaze sa ekrana iz raznih rijaliti programa, nego suze i muka najbližeg. Prvog komšije, brata, prijatelja, kuma. I to je naša velika nevolja. Koju ne vidimo.

Sažalimo se na petoro štenadi (što je veoma ljudski), za petoro dece već nemamo toliko mesta u srcu.

Oni belosvetski hohštapleri, protuve i kurve postali su nam bliži od najbližih. Nad njihovim sudbinama ronimo suze i provodimo noći uz ekrane, patimo nad njihovim „nevoljama“ i „mukama“, oni su nam zamenili braću, rođake, sestre, komšije i prijatelje. Od njih one oko nas, najbliže, više i ne vidimo.

Šta je to sa našim srcima? Kako su nas prevarili? Kako su nam prodali sve ove prevare? Kako smo otupeli? Kako smo postali toliko licemerni? Kako možemo da pitamo šta će Nenadu gas? Kako smo pristali?

Samo, ne treba gubiti iz vida, izvršitelji, oni koji popišu i dve poslednje mršave ovce nikad nisu toliko daleko koliko mi mislimo. A, šta ćemo tada?

Da Vas podsetimo:  Ništa novo
Zoran Šaponjić
Izvor: iskra.co

1 KOMENTAR

  1. Revnosni izvršitelj mogao je temeljito da pretraži to dvorište. Možda bi našao i nekog krpelja , koga bi oglasio na javnu prodaju. Uvek bi se javila neka banka ili Srbija gas , kome su sredstva za pijenje krvi uvek potrebna.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime