Priča o mangu i šljivi

0
1596

Kad sam pročitao tekst – Uoči velikog mitinga u Beogradu: Svi za našu Srbiju!, autora P. J. embargo.rs, šta god to značilo, a povodom objavljenog odgovora urednice portala Koreni, na zamerke nekih komentatora što se takvi tekstovi objavljuju na ovom portalu, prva asocijacija mi je bio onaj poznati vic o Muji i mangu, pa da ga ispričam za one koji ga nisu čuli: Vratio se Mujo sa rada u Africi, pa priča drugarima kako je tamo jeo mango – A šta ti je bolan to mango, upita ga Haso. Mujo se muči da objasni šta je to mango, pa na kraju reče – Znate li vi kako izgleda šljiva? – Kako ne bi znali šta je šljiva, povikaše prisutni uglas. – E to, pa ni nalik, reče Mujo.

I ja sam nešto o istoj temi – tom mitingu, na ovom portalu pisao pod naslovom: Ostani đubre do kraja – pozorišne igre sa pevanjem i sviranjem, pa kad pročitate ta dva teksta neizbežno se nameće pitanje – da li P. J. embargo.rs i ja živimo u istoj zemlji. Daleko bi me odvelo kad bih se sad latio ćoravog posla i počeo redom da demantujem šta sve P. J. embargo.rs u pomenutom tekstu reče, pa ću navesti samo jedan od najkarakterističnijh navoda – „Srbija danas ima jednog vođu koji javno pruža ruku svima”, da bi odmah zatim usledio i sopstveni demanti – „Ali, samo onima koji mogu i hoće da idu napred.”

Na žalost tačno je – Srbija danas umesto Skupštine, Vlade, sudstva i institucija koje to sveto trojstvo podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku čine, ima samo jednog vođu, koji sve to bolje zna od svih njih zajedno, pa zato sam sve to sam i radi. Tačno je i da pruža ruku svima, ali prihvata samo one koji je ljube i hoće da idu napred, podrazumeva se preko njegove Srpske napredne stranke. Svi ostali koji to ne prihvataju su – banda (i to fašistička), kreteni, ološ … bednici… Siguran sam da bi u tu grupu ušao i P. J. embargo.rs, samo da je umesto “jednog vođe” napisao “vođa”. Samo toliko o samom tekstu: Uoči velikog mitinga u Beogradu: Svi za našu Srbiju! – iz higijenskih razloga.

Nije mi ovo prvi put da na ovom portalu pišem o plejadi znamenitih autora okupljenih oko sajta embargo rs. Prethodno sam o njima pisao 28. Marta pod naslovom – Paja patak dobio zadatak …, a povodom teksta „Novi zadatak sudije Majića” autora E.E. Embargo.rs i u tom tekstu ustvrdio nešto što važi i ovde – Matrica je ista. Onog momenta kad vlast poželi da nešto saopšti, dežurni autori – u suštini botovi, dobijaju nalog da o tome pišu na način kako to njoj odgovara, pa ovaj sajt očigledno tome i služi. U tom tekstu sam pomenuo i teme o kojima anonimini autori, označeni samo sa inicijalima pišu – pogledajte sami, da ne citiram sebe, a ovde ću pomenuti samo ovo: „Dakle, u danu kada se govori o Dragoljubu Simonoviću, predsedniku opštine Grocka i članu glavnog odbora SNS-a, pravosnažno optuženom da je naložio paljenje kuće novinaru Milanu Jovanoviću koji je pisao o njegovim malverzacijama, Goran Vesić priča o uspesima te opštine za koje je, jelte, zaslužan Dragoljub Simonović.“

A iz najnovije produkcije – direktno o temi, pomenutom mitingu u Beogradu o čemu ovde piše P. J. Embargo.rs navešću samo ovo: „BUDUĆNOST SRBIJE! U Beogradu se okupilo više od 150.000 građana! Vučić: Kada smo preuzeli vlast, zatekli smo oganj koji se pretvorio u pepeo. Iz toga je trebalo dizati Srbiju. Sada smo pretekli deset zemalja EU!”

To, “zatekli smo …”, “prethodna vlast je …”, su najomiljenije matrice sadašnje vlasti. Ne želim da kažem da je prethodna vlast bila idealna – daleko od toga, ali sadašnja vlast je preuzela sve “najsposobnije” aktere prethodne vlasti – Dačića, koji ne propušta priliku da pljuje po policiji, čak i za propuste iz vremena kada je on u prethodnoj vlast bio ministar policije. Kao, za sve se pitao Tadić – koji je bio najobičnija politička zamlata (u sve mogu da poverujem ali da se on, onakav kakav je bio, u tolikoj meri pitao sa sve – čak i za policiju, to ne verujem), ili, ako nije Tadić, onda Veljović, tadašnji direktor policije. A i jedan i drugi su danas kod Vučića – Daćić, kao potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova, a Veljović kao savetnik. Zatim Dinkić, tvorac svih ekononmskih i finansijskih tokova u svim prethodnim vlastima posle Miloševića, koji je najpre bio kooptiran u Vladi kao direktan saradnik, da bi potom, pod pritiskom javnosti, bio maknut na manje vidljivo mesto – glavni promoter za poslove sa Bliskim istokom, odakle potiču “čuveni” projekti “Beogrd na vodi”, prodaja PKB-a Arapima, ranije i JAT koga je bio preuzeo Etihad – propali projekat kome niko ne zna pravu računicu. Pa onda Siniša Mali, gradonaćelnik Beograda za vreme noćnog rušenja, pod fantomkama, Hercegovačke ulice u Beogradu zbog izgradnje “Beograda na vodi” – akcija koju jr čak i Vučić nazvao idiotskom i najavio oštre kazne protiv “kompletnih idiota”, da bi Siniša Mali danas postao Ministar finansija, a u vreme “one vlasti” koja je kriva za sve, bio je glavni za privatizacije od kojih se mnoge i danas označavaju kao sporne. Čak i Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade, ranije takođe učesnica Dinkićevih i Labusovih projekata, ne propušta priliku da kritikuje ondašnju vlast čak i za projekte koje su oni vodili. Pa koga oni krive, ako su svi ti koji su to vodili sada kod njih! A vrhunac svega je premijerka Ana Brnabić, koja se ovde pojavila pre par godina, niko ne zna ni odakle je došla, ali ona najbolje od svih zna kako je ovde za vreme prethodne vlasti bilo!

Za sve su, po njima, krivi sadašnji lideri opozicije – Đilas, koji u to vreme faktički nije ni bio u vlasti (najpre kao direktor Narone kancelarija, a potom kao gradonaelnik Beograda), Jeremić, ministar inostranih poslova u vreme Tadića) i Obradović, koji u to vreme nije bio ni blizu vlasti.

Najviše se (opravdano) plaše Đilasa, pa ga najžešće i napadaju. Premijerka Ana Brnabić, ak zna da je on za vreme “kratkog boravka na vlasti, zaradio 500 miliona Evra”. Da bi neko na funkciji gradonačelnika, Beograda ili Njujorka, sve jedno; “zaradio” 500 miliona eura, morao bi da bude ordinarni lopov, pa bi se protiv njega morala podneti i krivična prijava, a oni je ne podnose, jer znaju da ako je podnesu, pa Sud tu glupost odbije, ne bi više mogli da tu optužbu koriste protiv njega, a mogao bi čak i da ih tuži.

Karakteristična je i matrica po kojoj se opozicija označava kao zagovornik nasilja, za razliku od njih koji se protiv takve politike bore, a sve zbog toga što je za vreme jednog od protesta, ptrilikom upada opozicije u RTS, jedan student ušao sa motornom testerom (koju nije palio) i drugom prilikom što je jedan od bivših lidera pokreta Dveri – od koga su se ovi potom ogradili, nosio maketu vešala. Pa ko može da zabrani da se u masovnim protestima ne pojave i takvi. Ni u jednom od tih slučajjeva nije došlo do stvarnog nasilja za razliku od redovnih pojava kad za vreme izbora i izbornih kampanja ekipe sa bejzbol palicama u neregistrovanim džipovima krstare Srbijom, navodno zbog “održavanja reda”. Uostalom protesti koji širom Srbije traju od decembra meseca su i započeli pod sloganom “Stop krvavim košuljama” kada je uoči zakazanog obraćanja opozicije u Kruševcu, jedan od opozicionih lidera, Borko Stefanović, od jedne takve ekipe bio pretučen metalnim štanglama, tako da je kolima hitne pomoći morao da bude prebaćen u bolnicu. Kasnije je ta krvava košulja postal simbol protesta, sve dok ON nije rekao – neću ispuniti ni jedan od njihovih zahteva pa taman da ih je pet miliona, nakon čega su protesti nastavljeni pod sloganom “Jedan od pet miliona”.

Autor ovog teksta je bio savremenik i Tita i Miloševića i svih potonjih vođa do današnjih dana ali toliko laži on nije doživeo. Rođen sam na ovim prostorima i držim da to ovom narodu u tolikoj meri nije ni svojstvenno, pa smatram da je to razultat osmišljene strategije stranih savetnika koje ON angažuje, među kojima su glavni akteri oni koji su nas juče bombardovali – bivši premijer Velike Britanije Toni Bler, bivši kancelar Nemačke Gustav Šreder i drugi, a pamtim da smo na poslednjim američkim izborima lobirali i za pobedu Hilari Klinton, čak smo njenu kampanju i finansijski podržali sa NJEGOVIM obrazloženjem – Zato što sam pametan!

I sad se postavlja pitanje trebali Koreni da objavljuju i tekstove kao što je onaj – Uoči velikog mitinga u Beogradu: Svi za našu Srbiju!, autora P. J. Embarga.rs, od čega je ova polemika i počela. Mislim da je to potrebno, jer kada i takvi tekstovi ne bi bili objavljivani, ne bi bilo ni ovakvih tekstova. O čemu bismo onda pisali – o Zvezdama Granda i rijaliti programima – Parovi, Zadruuga i dr. Bili bismo isti kao i njihovi – Informer, Alo, Srpski telegraf, Pink, Hepi i drugi; a to ne bi moglo da da pravu sliku o dešavanjima u Srbiji. Neka cveta hiljadu cvetova, reče davno Mao ce Tung. Koji će od njih čitaoci ubrati moralo bi da zavisi od njih, a na nama koji pišemo je da ih uverimo koji je od tih cvetova pravi.

Dragiša Čolić
Izvor: opancar.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime