autor:Dragiša Čolić
„Milan Topalović Topalko je srpski pevač pop-folk muzike. Postao je poznat široj javnosti zahvaljujući učešću u Zvezdama Granda 2008. godine, a svoju popularnost je još više podigao nakon pobede u prvoj sezoni rijaliti šoua Farma, kao i pobedom na Grand festivalu 2010. Godine“ (Vikipedia).
Sa ovakvim referencama Topalko je bez sumnje bio jedan od najpopularnijih pevača narodne muzike, koji kako je opšte poznato od posla kojim se bave i svoje popularnosti ne pate u oskudici. Sve je te blagodeti – zasluženo, koristio i Topalko. Koristio do marta ove godine, sada više ne. Ne zato što više nije popularan, slušaju ga i dalje, ali u potaji, kako se ko snađe, jer postao je državni neprijatelj!
Kako je Topalko postao državni neprijatelj objasnio je on lično:
„Jednom u godini dođem u emisiju Šarenica na RTS da otpevam par svojih pesama. I dođe čovek koji je 24/7 na svim televizijama… i prekine mi emisiju jer ima nešto važno da kaže… što sam čuo jedno 23453244323 puta… nije moglo da se sačeka makar da se završi emisija koja je mnogo lepa…“
To reče Topalko „i ostade živ“, ali više kao da nije. Čulo se, a čuo to i Predsednik, nije mu se dopalo, pa u sred svojih brojnih predsedničkih – i širih, aktivnosti, izašao na jednu od svojih svakodnevnih vanrednih obraćanja naciji i proglasio Topalka vođom opozicije. A to je kvalifikacija koju ovaj režim ne prašta. Gora od presude kojom je glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić osuđen zbog kafanske tuče u Nišu, a brojnim pravodobnim počiniocima kažnjivih dela se sudi u nastavcima koji traju i traju, kao serijali o Juliji Džons.
I kako to dalje u ovoj zemlji biva, tu kvalifikaciju su u dalju nadležnost preuzeli pravodobni mediji koji je dalje nadograđuju u skladu sa društvenom opasnošću počinjenog dela.
Rezultat – Topalko više ne peva. Ne radi posao od koga žive on i njegova porodica. Ne može da zapeva ni u kafani – zatvoriće kafanu. Može da peva samo sebi u svom kupatilu – pod uslovom da ga niko od pravodobnih poklonika ovog režima ne čuje.
Nije to Predsednik tako naredio. On samo izriče kvalifikaciju a pratioci znaju dalje šta im je činiti. I ne samo pratioci i oni koji direktno podržavaju ovaj režim, već i ostali iz straha za svoju sudbinu – ako mu dozvole da peva, proći će ko on. Nije tu u pitanju direktna cenzura – ponašanja i reči. U pitanju je opšta samocenzura, a ona je gora od one direktne. Krenu, na primer, oni iz opozicije na teren da rade sa narodom – ono što vazda opozicija na celom svetu radi, svrate u lokalnu kafanu da popiju kafu, sutradan dođe inspekcija i pronađe, na primer, da tenda za zaštitu od sunca – u po noći, nije dobro postavljena i zatvore mu kafanu.
A kako to u praksi izgleda priča sam Topalko – ništa mu sem priče nije ni ostalo, u video obraćanju i na društvenim mrežama, nakon tragedije u Novom sadu, kada se srušila nadstrešnica na železničkoj stanici u kojoj je živote izgubilo 14 lica (prema tekstu A. Milinkovića, Zvezde GrandaNews, 2.11.2024).
„Svi koji ste ćutali bićete saučesnici.
Jeste li vi normalni? Ceo dan sam u lošem stanju gledajući vesti zbog tog nesrećnog slučaja u Novom Sadu koji je ne znam koji po redu u našoj državi poslednjih godina zahvaljujući pogrešnoj politici naše vlasti. Koji postavljaju nestručne ljude na radna mesta samo zato što su njihovi, politički podobni ljudi. To sam govorio nebrojano puta, doživljavao torturu, sankcije zbog posla, pa onda moram da idem 1000 kilometara da bih zaradio za hleb, zato što su me zabranili jer to sve govorim.
Sada neću da pominjem ni predsednika države koji se nešto presamitio. Priča o ljudima koji su humani pa su došli da pomognu, naravno da će da dođu. I jedan policajac koji je načelnik verovatno iz Novog Sada koji govori koliko je teška betonska ploča, da jedan bager ne može da je podigne
Ljudi bre, jeste li vi normalni? Ne obraćam se više predsedniku i njegovim ministrima, o njima sam sve što sam imao rekao. Sada se obraćam vama iz policije. Da li među vama običnim policajcima, načelnicima sektora ima neko ko ima hrabrosti, čojstva, junaštva i obraza da kaže za mnom kolege, idemo da hapsimo ljude koji su krivi za te stvari koje nam se dešavaju. Nije bitno kako se on zove i preziva, šta radi i čime se bavi. Vi sve pratite i sve znate, nećete me ubediti da ne znate. Ima li neko među vama takav?
Ako nema, ako se ništa ne promeni ja vam granatujem da ću se kandidovati na sledećim predsedničkim izborima. Kandidovaću se protiv SNS-a, sam, bez političke stranke. I kad ga budem pobedio, a podećiću ga, to vam granatujem, svi vi koji ste ćutali, bićete saučesnici u delima koja su oni radili. Vi dobro znate sve to, učili ste u školama.”
Glasam za Topalka.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
