Prilog kritici jezičkog inžinjeringa

JEZIK STVARA NAROD, A NE IDEOLOZI

Piše BOŠKO LOMOVIĆ

Od filozofa Ferenca Bordogvarija (1935–1980) nam je ostalo da se „misliti može samo ako se može misliti drukčije“. Svojevremeno je Dragiša Vitošević objavio knjigu Ja mislim drukčije („Narodna knjiga“, Beograd, 1983), suprotstavivši se „zvaničnim stavovima“ i „modernim tendencijama“ u raznim oblastima našeg života, u kulturi i jeziku pogotovu.

I ja, povodom Zakona o rodnoj ravnopravnosti, mislim drukčije i znam da u tome nisam nimalo usamljen. Usvojen je, koncem maja, sa 163 glasa „za“ i 10 glasova „protiv“. U Narodnoj skupštini Srbije većina je više nego ubedljiva, ali izvan udobnih poslaničkih klupa stvari stoje sasvim drugačije.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika, brojni istoričari jezika, lingvisti i filolozi, pa sve do običnih ljudi zakonske odredbe smatraju neprirodnim nasiljem nad jezikom. Svakodnevno ćemo čuti mnoge žene, radi kojih je, tobože, zakon i donesen, kako odbijaju da se nazivaju svedokinjama, šoferkinjama, pilotkinjama i stručnjakinjama drugih zanimanja, a sama Jorgovanka Tabaković kategorički izjavi: „Ja sam guverner Narodne banke Srbije“.

Predlagač zakona, ministar Gordana Čomić, profesor fizike, u raspravi u Skupštini (5. maj) istače argument: „Ovo dolazi iz Evrope“. Pošto je iz Brisela i Evrope, trebalo bi da znači da je reč o aksiomu – tako vam je, nema diskusije!

Najglasniji oponent joj beše poslanik Muamer Zukorlić: „Ulazi se u nešto što je kulturološki i pravno sporno, sve ovo miriše na ideologizaciju. Ako prihvatimo nešto što zadire u pitanje identiteta, što dolazi iz Brisela, ne znam čime ćemo se onda baviti. Svi pokušaji u istoriji veštačke nadogradnje jezika su propali, propašće i ovaj“.

Poslanik Đorđe Komlenski upozori: „Ustav ne poznaje rodnu ravnopravnost“, ali i G. Čomićeva odmah „suvislo“ uzvrati: „Ustav ne poznaje ni pivo, pa imate zakon o pivu“. Duhovito, nema šta!

Prethodni govornici/govornice nisu jezički eksperti/ekspertkinje, ali Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika jeste: „Ovo nasilje nad jezikom vrše oni koji ne znaju ništa o njegovoj strukturi i zakonima funkcionisanja ili znaju, ali rade na razaranju srpskog jezika kao jednog od stubova srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta (…) Brine nas prvenstveno što se u ime ideologije, sa pozicije državne sile, želi ozakoniti jezički inženjering, nasilje nad srpskim jezikom kakvo civilizacija ne pamti“.

I reče da se sve to čini „uz protivljenje jezičke struke, pravnika, sociologa, javnosti, pa i Srpske pravoslavne crkve, uz protivljenje zdravog razuma“ („Politika“, 21. maj).

U emisiji „Upitnik“ (RTS1, 25. maj), profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu je kritikovao sankcije koje Zakon o rodnoj ravnopravnosti propisuje ako javno „uvredimo“ vodičkinju nazvavši je vodičem, krstivši ga kvazikrivični zakonik. Ima žena koje ne prihvataju ovu novotariju smatrajući da se njom „akcenat stavlja više na pol nego na stručnost“, reče profesor. Drugi učesnik u emisiji, član Tanasićevog odbora, uzalud se trudio da dvema borkinjama za rodnu ravnopravnost objasni šta je to gramatički muški rod u srpskom jeziku: njime se ne označava pol, on je neutralan rod, označava sva tri roda. (Postoji i gramatički ženski rod koji, takođe neutralan, označava sva tri roda: izelica, prznica, kukavica, varalica – napomena B. L.).

Borkinje za rodnu ravnopravnost u imenima zanimanja i zvanja podsetiti ću (kako im je to promaklo!) da bi se, u žaru bitke, mogle pozabaviti i „rodnom ravnopravnosti“ kod glagola.

Srpska gramatika i viševekovna jezička praksa nalažu da se u skupu različitih rodova (polova) koji istovremeno vrše radnju upotrebljava gramatički muški rod glagola. Primer: Jabuke su sakupljali muškarci, žene i deca. Sva tri roda su – sakupljali. Budu li borkinje uporne, rečenica će da glasi: Jabuke su sakupljali muškarci, sakupljale žene i sakupljala deca. Glupost zaista nema granice!

Tvorac jezika je narod, a ne političari, ideolozi, zakoni, čak ni jezički stručnjaci. Narod je stvorio ministarku (ministrovu suprugu), kapetanicu (kapetanovu ženu), popadiju koja, znamo, nije ženski pop. Dakako, stvorio je i učiteljicu, frizerku, doktorku (doktoricu), konobaricu, glumicu, spremačicu; ovi oblici su prihvaćeni u našem jeziku, iako mogu biti i u muškom gramatičkom rodu, a da dame ništa ne izgube od „rodne“ (valjda polne!) ravnopravnosti.

Ali, Zakon o rodnoj ravnopravnosti je srpski jezik „obogatio“ novim oblicima koji će da nam zadaju muke govornim organima i znatno proširuju i izopačuju rečenice (do sada je moglo: Danas su profesori predavali nove lekcije; od sada će morati: Danas su profesiri predavali, a profesorke predavale nove lekcije).

Navedimo nekoliko tih novina: geometrica, pedagoškinja, filološkinja, znalkinja, ekspertkinja, borkinja, epidemiološkinja, anesteziološkinja, otorinolaringološkinja, buldožeristkinja, pilotkinja (pilotica), kovačkinja (kovačica), magistarka (magistrica), šoferkinja (šoferica), lingvistkinja, svedokinja, trenerka (trenerica), vojnikinja, vodičkinja, metereološkinja, potrošačica, potporučnikovica… biće ih sijaset.

Svi ovi oblici su nepoznati istoriji srpskog jezika i nesaglasni sa njegovom strukturom, kako i Odbor SANU konstatuje. Na stranu što predstavljaju poveliku organsku teškoću pri izgovoru, što je tvorac jezika imao u vidu. A tvorac jezika je, znamo, narod. I da vas, iako sav naježen, nasmejem: ne šalite se šalom da brzo izgovorite: buldožeristkinja, metereološkinja ili potporučnikovica, jer bi vas to moglo lako odvesti u ordinaciju otorinolaringološkinje.

E, sad slede kazne. Od 68. do 70. člana ovog zakona zaprećene su kazne od 50 hiljada dinara do dva miliona, za pravna lica, i od 5.000 do 150 hiljada dinara za fizička lica ako se ogreše o njegove odredbe.

Što se tiče mene, profesora srpskohrvatskog jezika, mogu me odmah tužiti, jer nikada neću damu koja vozi traktor ili avion, radi u hirurškoj sali, svedoči na sudu ili je bilo čega stručnjak nazvati traktoristinja, pilotica, anesteziološkinja, svedokinja i sručnjakinja. Ali ću se uvek zalagati da ima istu platu i uvažavanje kao njen muški kolega, a često je nema, što mnogo ne uzbuđuje borce i borkinje za rodne ravnoipravnost. I neću posegnuti za novčanikom, nego ću kaznu „odraditi“ u zatvoru.

Unapred izjavljujem da iz zatvora neću izaći prevaspitan. U protivnom, javno ću spaliti diplomu profesora jezika.

izvor:gminfo.rs