Prilozi za dosledno poštovanje člana 10 Ustava Republike Srbije

0
2375

cirilica-ilustracija-2-373x230Svedoci smo čestog kršenja zakona u vezi korišćenja službenog pisma. Imajući u vidu razne dileme u ovom prilogu ćemo pokušati da istražimo neke aspekte neprimenjivanja službenog pisma odnosno ćirilice u Republici Srbiji (član 10 Ustava Republike Srbije i Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma).
Ovaj prilog obuhvata sledeće celine:

  • Ko je obavezan da koristi službeni jezik i pismo?
  • Kada se koristi službeni jezik i pismo?
  • Ko vrši nadzor nad primenom službenog jezika i pisma?
  • Kazne predviđene za nepoštovanje Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma
  • Praktične preporuke za zaštitu službenog jezika i pisma
  • Delimičan spisak situacija u kojima se javlja potreba za zaštitu upotrebe službenog jezika i pisma
  • Resursi

Citirani delovi zakona su naglašeni korišćenjem raznih tehnika naglašavanja teksta da bi se olakšalo korišćenje ovog priloga.

Ko je obavezan da koristi službeni jezik i pismo?

Napominjemo da su zakonski tekstovi koji su korišćeni preuzeti sa sajta Pravno informacionog sistema Republike Srbije (http://www.pravno-informacioni-sistem.rs) odnosno reč je o prečišćenim tekstovima zakona.

Prema članu 2. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma (dalje ZSUJP) (videti link ka prečišćenom tekstu Zakona).

Službenom upotrebom jezika i pisama, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba jezika i pisama u radu:

  • državnih organa,
  • organa autonomnih pokrajina,
  • gradova i opština (u daljem tekstu: organi),
  • ustanova,
  • preduzeća i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja (u daljem tekstu: organizacije koje vrše javna ovlašćenja).

Službenom upotrebom jezika i pisama, u smislu ovog zakona, smatra se i upotreba jezika i pisama u radu

  • javnih preduzeća i
  • javnih službi, kao i
  • u radu drugih organizacija kad vrše poslove utvrđene ovim zakonom.

Ako konsultujemo Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja član 3. (dalje ZSPIJZ) videti link ka prečišćenom tekstu)

Organ javne vlasti (u daljem tekstu: organ vlasti) u smislu ovog zakona jeste:

1) državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: državni organ);

2) pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ.

videćemo da su organi javne vlasti u obavezi da koriste službeni jezik i službeno pismo.
Najpotpuniji katalog organa javne vlasti u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je na linku. U ovom katalogu organi javne vlasti (više od 10 hiljada) su razvrstani u sledeće kategorije.

1. REPUBLIČKI ORGANI
2. JAVNA PREDUZEĆA I DRUGA PRAVNA LICA SA VEĆINSKIM DRŽAVNIM KAPITALOM ILI SA JAVNIM OVLAŠĆENJIMA
3. UPRAVNI OKRUZI
4. USTANOVE I DRUGE JAVNE SLUŽBE
4.1. Ustanove obrazovanja
4.2. Ustanove i druge javne službe socijalne zaštite
4.3. Ustanove i druge javne službe u oblasti zdravlja ljudi
4.4. Ustanove u oblasti pravosuđa
4.5. Ustanove u oblasti privrede, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
4.6. Ustanove u oblasti nauke, kulture i informisanja čiji je država osnivač ili ih država finansira
4.7. Ustanove u oblasti odbrane
5. PRAVOSUDNI ORGANI
6. POKRAJINSKI I LOKALNI ORGANI VLASTI
7. GRADOVI I GRADSKE OPŠTINE
8. OPŠTINE U SRBIJI

Treba primetiti da ovde nisu uvršćene druge organizacije kad vrše poslove utvrđene ZSUJP kao što su komunalna preduzeća.

Kada se koristi službeni jezik i pismo?

Članovima od 3. do 7. određene su situacije kada se koristi službeni jezik i službeno pismo (ćirilica)
Član 3.

Službenom upotrebom jezika i pisama smatra se naročito upotreba jezika i pisama u:

1) usmenom i pismenom opštenju organa i organizacija međusobno, kao i sa strankama, odnosno građanima;

2) vođenju postupka za ostvarivanje i zaštitu prava, dužnosti i odgovornosti građana;

3) vođenju propisanih evidencija od strane opštinskih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja na teritoriji opštine (u daljem tekstu: evidencije);

4) izdavanju javnih isprava, kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava građana;

5) ostvarivanju prava, dužnosti i odgovornosti radnika iz rada ili po osnovu rada.

Službenom upotrebom jezika i pisama smatra se i upotreba jezika i pisama pri: ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva, naziva trgova i ulica, naziva organa, organizacija i firmi, objavljivanju javnih poziva, obaveštenja i upozorenja za javnost, kao i pri ispisivanju drugih javnih natpisa.
Član 4.

Organ, organizacija i drugi subjekt može svoj naziv, firmu ili drugi javni natpis da ispiše, pored ćiriličkog, i latiničkim pismom.

U firmi preduzeća, ustanove i drugog pravnog lica, odnosno radnje ili drugog oblika obavljanja delatnosti deo koji se koristi kao znak može se ispisivati samo latiničkim pismom.
Član 5.

Saobraćajni znaci i putni pravci na međunarodnim i magistralnim putevima, nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se ćiriličkim i latiničkim pismom.

Saobraćajni znaci i putni pravci na drugim putevima, nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu se, pored ćiriličkog, ispisivati i latiničkim pismom.
Član 6.

Svako ima pravo da u postupku pred organom, odnosno organizacijom koja u vršenju javnih ovlašćenja rešava o njegovom pravu i dužnosti da upotrebljava svoj jezik i da se u tom postupku upoznaje sa činjenicama na svom jeziku.
Član 7.

U službenoj upotrebi tekst na jezicima i pismima nacionalnih manjina* (u daljem tekstu: jezici nacionalnih manjina*) ispisuje se posle teksta na srpskom jeziku ispod ili desno od njega, istim oblikom i veličinom slova.

Da Vas podsetimo:  Ove godine podnete 44 žalbe Savetu za štampu, Blic najčešće kršio Kodeks

Ako je više jezika nacionalnih manjina* u službenoj upotrebi, tekst na tim jezicima ispisuje se posle srpskog jezika po azbučnom redu.

Brisan je raniji stav 3. (vidi član 2. Zakona – 30/2010-141).

*Službeni glasnik RS, broj 30/2010

Kao što možemo primetiti mali je broj situacija u praksi u komunikaciji sa organima javne vlasti gde oni nisu u obavezi da koriste službeni jezik i pismo.

Ko vrši nadzor nad primenom službenog jezika i pisma

Članom 22. određeno je ko vrši nadzor na primenom ZUSJP

Član 22.

Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona vrše, u okviru svog delokruga, ministarstva nadležna za poslove u oblasti uprave, saobraćaja, urbanizma i stambeno-komunalnih poslova, prosvete, kulture i zdravstva.

Ovim članom u praksi je određeno kome možemo da se žalimo odnosno da uputimo zahtev za zaštitu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma (da pokrenemo upravni postupak za zaštitu zakonitosti). Udruženja za zaštitu ćirilice i građani ovim članom zakona imaju zakonsku osnovu za pokretanje upravnog postupka zaštite korišćenja službenog jezika i pisma.

Kazne predviđene za nepoštovanje Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma

Mnogi smatraju da neprimenjivanje Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma nisu predviđene što nije tačno. Sama činjenica da je neki akt, potvrda, ili bilo koji dokument koji mora da bude na službenom jeziku i pismu može (i treba) da bude proglašen nezakonitim odnosno da ne proizvodi pravno dejstvo je dovoljna kazna. Za zaposlenog u organima javne vlasti prijem ili izdavanje potvrde, akta, ili bilo kog dokumenta koji je nezakonit je teža povreda radne obaveze i samim tim posledice mogu da budu veoma teške (otkaz ugovora o radu).

Uvidom u prečišćen tekst zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma vidimo da kaznene odredbe postoje odnosno one brojnim izmenama ZUSJP nisu ukidane. One glase:

Član 23.

Novčanom kaznom od 20.000 do 1.000.000 dinara* kazniće se za privredni prestup organizacija ovlašćena za postavljanje saobraćajnih znakova i naziva mesta koja postupi suprotno članu 19. ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u organizaciji iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 4.000 do 70.000 dinara*.

*Službeni glasnik RS, broj 101/2005

Član 24.

Novčanom kaznom od 20.000 do 1.000.000 dinara* kazniće se za privredni prestup preduzeće, ustanova ili drugo pravno lice koje istakne, odnosno ispiše firmu protivno odredbama člana 20. ovog zakona.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 4.000 do 70.000 dinara*.

*Službeni glasnik RS, broj 101/2005

Član 25.

Novčanom kaznom od 10.000 do 250.000 dinara* kazniće se za prekršaj vlasnik radnje koja nema svojstvo pravnog lica ako ispiše, odnosno istakne firmu suprotno odredbi člana 20. ovog zakona.

*Službeni glasnik RS, broj 101/2005

Član 26.

Novčanom kaznom od 1.000 do 25.000 dinara* kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašćenja ako naziv organa odnosno organizacije ispiše suprotno odredbama člana 19. ovog zakona.

*Službeni glasnik RS, broj 101/2005

Praktične preporuke za zaštitu službenog jezika i pisma

Na bazi rečenog mogu da se daju neke praktične preporuke vezane za zaštitu službenog jezika i pisma.

Svaki građanin može (i treba) da po saznanju o kršenju odredbi bilo kog zakona obavesti nadležni organ. To je građanska dužnost i obaveza. Razlozi zbog čega neko krši zakon ne treba da ga mnogo interesuju.

Stoga kada primeti da je prekršen Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma neka napravi fotografiju (dokaz o učinjenom delu kršenja zakona) i neka obavesti nadležni organ. Pošto je članom 22 ZSUJP propisano da su to nadležna ministarstva onda se njima obraća. Može i organima lokalne samouprave (ne može da škodi) ali ZUSJP propisuje da su za njegovu primenu nadležna ministarstva. Time se pokreće upravni postupak i u određenom roku ministarstvo je dužno da odgovori.

Članovi Vlade Srbije su položili zakletvu saglasno članu 16. Zakona o Vladi koja glasi
„Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije.”

te se nadamo da će se ponašati u skladu sa zakletvom i da će poštovati Ustav Republike Srbije i zakone.

Jedan mogući model obraćanja nadležnom ministarstvu je sledeći:

Ministarstvo __________________________
Ulica i broj
PTT broj i mesto sedišta
Zahtev za zaštitu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma u vezi _______________
Na osnovu člana 22. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma („Službeni glasnik RS”, br. 45 od 27. jula 1991, 53. od 16. jula 1993 – dr. zakon, 67 od 30. avgusta 1993 – dr. zakon, 48 od 20. jula 1994 – dr. zakon, 101 od 21. novembra 2005 – dr. zakon, 30 od 7. maja 2010.) molim navedeni naslov da omogući primenu službenog pisma odnosno ćirilice saglasno Zakonu o upotrebi službenog jezika i pisma u vezi sledećeg:

Da Vas podsetimo:  Zašto treba bojkotovati i vlast i lažnu opoziciju

Što potpunije opisati situaciju neprimenjivanja službenog pisma od strane organa javne vlasti uz navođenje njegovog punog naziva, adrese, telefona, adrese epošte, sajta i slično (ako je taj podatak dostupan).
Kao dokaz da je došlo do kršenja Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma prilažem

kopija dokumenta, fotografija i slično
Očekujem da preduzmete sve zakonom predviđene mere da se zaštiti javni interes u primeni Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma. Zamolio bih vas da me blagovremeno obavestite o preduzetim radnjama.
Srdačan pozdrav,

Ime i prezime
Adresa
Telefon

Potpisani dopis treba poslati preporučenom poštom na adresu nadležnog ministarstva ili predati na pisarnici. Time je pokrenut upravni postupak za zaštitu javnog interesa poštovanja Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma.
Što se tiče rokova za dobijanje rešenja u ovoj upravnoj stvari Zakon o opštem upravnom postupku kaže

4. Rok za izdavanje rešenja

Član 208.

(1) Kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok. U ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok.

(2) Ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen. Ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor *.

*Službeni glasnik RS, broj 30/2010

Kod nekih ministarstava u vezi ovih zahteva strategija je ćutanje (ćutanje administracije) jer smatraju da se time stanje ne menja. To nervira ljude ali postoji način da se dobije odgovor u vezi navedene stvari a to je pokretanje upravnog spora.
Odgovor na navedeni zahtev je upravni akt. U vezi rečenog Zakon o upravnim sporovima (dalje ZUS) kaže

Određenje upravnog akta
Član 4.

Upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste pojedinačni pravni akt kojim nadležni organ, neposrednom primenom propisa, rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog ili pravnog lica, odnosno druge stranke u upravnoj stvari.

Određenje upravne stvari
Član 5.

Upravna stvar, u smislu ovog zakona, jeste pojedinačna nesporna situacija od javnog interesa u kojoj neposredno iz pravnih propisa proizilazi potreba da se buduće ponašanje stranke autoritativno pravno odredi.

Određenje nadležnog organa
Član 6.

Nadležnim organom, u smislu ovog zakona, smatraju se državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, privredna društva, javna i druga preduzeća, ustanove, organizacije i pojedinci, kao i posebni organi, kada u vršenju javnih ovlašćenja rešavaju u upravnim stvarima.

Obaveznost pravnosnažnih presuda
Član 7.

Presuda doneta u upravom sporu je obavezujuća.
Protiv presude donete u upravnom sporu ne može se izjaviti žalba (pravnosnažna presuda).

Upravni spor rešava Upravni sud (član 8 ZUS-a). Stranke u upravnom sporu jesu tužilac, tuženi i zainteresovano lice (član 10. ZUS-a). Tužilac u upravnom sporu može da bude fizičko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes (član 11. ZUS-a). Upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15. ZUS-a) (ćutanje uprave).
Upravni spor pokreće se tužbom (član 17. ZUS-a). Rokovi za podnošenje tužbe su uređeni članom 18 i 19. ZUS-a

Opšti rok za podnošenje tužbe
Član 18.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja upravnog akta stranci koja je podnosi ili u zakonom propisanom kraćem roku.
Rok iz stava 1. ovog člana važi i za organ ovlašćen za podnošenje tužbe, ako mu je upravni akt dostavljen.
Ako organu ovlašćenom za podnošenje tužbe, odnosno zainteresovanom licu nije dostavljen upravni akt, organ, odnosno zainteresovano lice može podneti tužbu, u roku od 60 dana od dana dostavljanja upravnog akta stranci.

Rok za podnošenje tužbe zbog ćutanja uprave
Član 19.

Ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.
Ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predviđenom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

Da Vas podsetimo:  A Vučić samo što nije stigao: Krečenje KCS u “minut do 12”

U vezi svega rečenog, ako ste u mogućnosti, najbolje je angažovati advokata.

Delimičan spisak situacija u kojima se javlja potreba za zaštitu upotrebe službenog jezika i pisma

  • Dokumenti u opštenju organa i organizacija međusobno i sa strankama
  • Evidencije koje vode organi i organizacije sa javnim ovlašćenjima
  • Dokumenti u vođenju postupka za ostvarivanje i zaštitu prava, dužnosti i odgovornosti građana
  • Javne isprave, kao i druge isprave koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava građana
  • Dokumenta u ostvarivanju prava, dužnosti i odgovornosti radnika iz rada ili po osnovu rada
  • Računi i drugi dokumenti komunalnih preduzeća jer oni vrše povereno javno ovlašćenje saglasno članu 137 Ustava Republike Srbije.

Dokaz za kršenje odredbi Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma u navedenim situacijama je fotokopija dokumenta.

  • Nazivi mesta i drugih geografskih naziva, nazivi trgova i ulica, nazivi organa, organizacija i firmi, objavljeni javni pozivi, obaveštenja i upozorenja za javnost, kao i ispisani drugi javni natpisi.
  • Saobraćajni znaci i putni pravci na međunarodnim i magistralnim putevima, nazivi mesta i drugi geografski nazivi

U ovom slučaju dokaz je fotografija navedenih natpisa, naziva, obaveštenja i upozorenja za javnost.

Takođe treba primetiti da su situacije vezane za javne nabavke, prijem u radni odnos u organu ili organizaciji koja je obavezna da koristi službeni jezik i pismo, upis u školu ili na fakultet, ostvarivanje bilo kojeg prava u organu ili organizaciji koje je obavezna da koristi službeni jezik i pismo dovoljan razlog za žalbu (dokumenti na latinici bez overenog službenog prepisa na ćirilici ne smeju da budu razmatrani od strane organa i organizacija na koje se odnosi ZSUJP).

Takođe vredi primetiti i da korisnici sredstava po osnovu javnih konkursa imaju obavezu da u realizaciji projekata koriste službeni jezik i službeno pismo u suprotnom reč je o nenamenskom trošenju sredstava sa odgovarajućim posledicama.

Neke situacije koje možemo zamisliti

  • Sada možemo zamisliti situaciju gde učenici u školama fotografišu table na času sa nazivima nastavnih jedinica, oglasne table u školi, natpise u školi i slično da bi dostavili dokaze da se krši ZUSJP svojim roditeljima koji će pokrenuti postupak nezakonitosti u radu škole koju njihovo dete pohađa.
  • Takođe možemo zamisliti kako učenici procenjuju da li su drugi učenici dostavili svoje radove na ćirilici (domaći zadaci na primer), da li je pismeni rad na ćirilici, da li je prezentacija na ćirilici, da li je nastavnik upozorio učenika da tekst koji prilikom odgovaranja piše na tabli mora da bude na ćirilici.
  • Takođe možemo zamisliti amfiteatar gde studenti fotografišu table, fakultete gde studenti fotografišu oglasne table, obrasce i natpise da bi pokrenuli postupke za zaštitu ZSUJP.
  • Možemo zamisliti domove zdravlja, gerontološke centre, centre za socijalni rad, ustanove kulture, itd. gde stranke fotokopiraju obrasce, potvrde, izvode iz evidencija, natpise radi pokretanja postupka za zaštitu ZUSJP.
  • Možemo zamisliti i postupke za zaštitu ZUSJP u slučaju seminarskih radova, diplomskih radova, master radova, doktorskih disertacija pošto njihovo publikovanje na latinici nije zakonit.
  • Normalno je očekivati pravljenje snimaka ekrana sajtova grešnih ustanova koje nisu čule da je ćirilica službeno pismo u Srbiji.
  • ITD.

Resursi

Ministarstva Vlade republike Srbije

Izvor: Neću ugovor na latinici

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime