Zakon o izmenama i dopunama Porodičnog zakona nije u skladu sa najboljim interesima deteta.
Pre svega smatramo da ukidanje granice od 10 godina za davanje mišljenja deteta u sudskom ili upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima, kao i ukidanje obaveza suda i organa uprave da utvrđuje mišljenje deteta u prisustvu lica koje dete samo izabere, nije u najboljem interesu deteta.
Po novim odredbama dete može da da svoje mišljenje i onda kada ga ne može adekvatno formirati (shodno svojim godinama, recimo dete od 5 godina) dok se po novim odredbama sada mišljenje deteta „uzima“ u saradnji sa školskim psihologom odnosno organom starateljstva, porodičnim savetovalištem ili drugom ustanovom specijalizovanom za posredovanje u porodičnim odnosima u prisustvu stručnog lica. Smatramo da ovaj koncept nije dobar jer dete mlađe od 10 godina neretko nema kapacitete da formira adekvatno mišljenje o bitnim činjenicama koje ga okružuju kao i o odnosu sa članovima porodice. To dalje znači da bi vrlo lako moglo da se „sklizne“ u zloupotrebu organa kojima je sada dato ovlašćenje da budu uz dete kada se od deteta uzima mišljenje. Samim tim smatramo da zakonodavac ipak mora ostaviti prostor za obavezno prisustvo lica koje dete samo izabere pri utvrđivanju mišljenja deteta pred organima uprave i pred sudom.
Smatramo da nije u najboljem interesu deteta da centri za socijalni rad imaju tolika ovlašćenja povodom preventivnog i korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, posebno smatramo opasnim što žalba na rešenje organa starateljstva ne odlaže njegovo izvršenje, što je suprotno svim pravilima, jer žalba, kao redovan pravni lek po Ustavu Republike Srbije, mora imati suspenzivno dejstvo, i to upravo da se ne bi došlo u situaciju da deca trpe nenadoknadivu štetu. Suprotno tome, predlagač ovih dopuna i izmena Porodičnog zakona, ističe da će se tim pravilom da žalba na rešenje organa starateljstva o korektivnom nadzoru nad vršenjem roditeljskog prava ne odlaže njegovo izvršenje opravdati najboljim interesom deteta jer bi navodno suspenzivno dejstvo žalbe moglo dovesti do nenadoknadive štete po dete.
Zatim smatramo da nije u skladu sa najboljim interesima deteta odredba da sud može lišiti roditelja, jednog ili više prava iz sadržine roditeljskog prava trajno ili na određeno vreme a da je vraćanje roditeljskog prava moguće sudskom odlukom samo roditelju koji je potpuno ili delimično lišen roditeljskog prava na određeno vreme, pre isteka roka određenog odlukom ili istekom roka, kao i da NIJE MOGUĆE VRAĆANJE roditeljskog prava roditelju koji je trajno potpuno ili trajno delimično lišen roditeljskog prava. Predlagač ovih izmena i dopuna neosnovano smatra da kada su u pitanju zloupotrebe roditeljskog prava ili grubog zanemarivanja deteta ili nesavesnog postupanja, da je sasvim legitimno i legalno da se nekom roditelju TRAJNO I NEPOVRATNO oduzme roditeljsko pravo.
Šta je grubo zanemarivanje deteta? I da li će pojedinci koji budu u toj poziciji i na mestima na kojima će odlučivati, vrlo lako moći da podvedu istinsku brigu i brižnost prema detetu pod zanemarivanje, recimo detetove potrebe na zdravlje. Ukoliko roditelj pročita uputstvo sa vakcina gde je proizvođač sam napisao da vakcina može da prouzrokuje neka neželjena dejstva, i roditelj odluči da dete ne vakciniše, a to ponašanje pedijatar prijavi centru za socijalni rad i pokrene se postupak za lišenje prava iz sadržine roditeljskog prava i to odlučivanja roditelja o zdravlju deteta, pod obrazloženjem da roditelj zanemaruje prava deteta. Upravo ovo može da se desi sa ovakvom konstrukcijom ovih odredbi. Mi moramo voditi računa i o tome ko će tumačiti Zakon kao i o tome ko će ga sprovoditi.
Problematično je i to što se isključuje ovlašćenje roditelja da u izjavi na zapisnik kojim se saglašava sa usvojenjem označi buduće usvojitelje za svoje dete kao i to da usvojitelja za dete vrši isključivo organ starateljstva.
Nisu u interesu deteta ni odredbe o Programu pripreme i obuke za usvojenje koje sprovodi centar za porodični smeštaj i usvojenje, a isti taj centar učestvuje i u postupku procene opšte podobnosti deteta za usvojenje odnosno budućih usvojitelja. Uvode se mreže centara za porodični smeštaj i usvojenje i velike nadležnosti i ovlašćenja daju se istim. Postavlja se pitanje šta će se dešavati sa zaštitom ličnih podataka koji se i do sada nisu adekvatno štitili. Šta podrazumeva ta mreža centara i ko određuje kriterijume po kojima podaci lica ulaze u bazu podataka tih mreža i na koji način podaci tih lica mogu trajno da se izopšte iz navedene mreže?
Napominjemo da je neophodno da se definiše šta je to najbolji interes deteta kao i to da se odredi šta je zanemarivanje deteta a koje ponašanje ne potpada pod taj termin.
Pokret Živim za Srbiju predlaže da se zabrani usvojenje dece od strane inostranih državljana i da se zabrani da deca iz Srbije idu u drugu državu kod stranih usvojitelja. Takođe tražimo i da se deca ne izdvajaju iz biološke porodice ukoliko je problem samo siromaštvo i sve ono što siromaštvo prouzrokuje, već da se toj biološkoj porodici dodele novčana sredstva u jednakoj ili većoj vrednosti od one koja bi se dala hraniteljima kod kojih su do sada deca izmeštana. Zahtevamo da se i drugi državni organi uključe u ovakvim slučajevima i da se biološkim roditeljima obezbede bolji uslovi života kao i zaposlenje odnosno poslovi kako bi kontinuirano i adekvatno obezbedili prihode neophodne za pravilan razvoj, odrastanje i obrazovanje svoje dece.
Zahtevamo da se naše sugestije i predlozi razmotre, te da se shodno tome sporne i štetne odredbe Porodičnog zakona, kao i izmene i dopune Porodičnog zakona odstrane, a sve u duhu poštovanja prava dece i zastupanja njihovih najboljih interesa.
U Beogradu,
Dana 21.05.2021. godine
Dr Jovana Stojković
Pokret Živim za Srbiju
Izvor: Živim za Srbiju
