Duže vremena se o problemu odlaska mladih iz Srbije govorilo samo u civilnom sektoru i organizacijama koje rade sa mladima i svoje aktivnosti usmeravanju ka njima. Gotovo sva istraživanja koja su rađena prethodnih godina pokazuju da skoro 2/3 mladih planira ili želi da ode iz Srbije.
I nije razlog za to samo pitanje nezaposlenosti i niskog standarda kako se dugo mislilo, nego generalno pitanje života u Srbiji – sistemu vrednosti, obrascima ponašanja, političkom životu, obrazovnom sistemu, sputavanju sloboda i sl. Danas je za veliku većinu mladih npr. proces obrazovanja samo deo usputnog puta pre nego što odu odavde. Pri tom ne smemo zaboraviti da je u Srbiji ukupno 1.166.404 mladih (od 15 do 30 godina prema Zakonu o mladima) i da čine 16,70% populacije u Srbiji, odnosno skoro 1/6 stanovništva.
Zanimljivo je i pogledati broj mladih narodnih poslanika u prethodnom periodu. U 2008. godini ih je bilo 22, već 2012. godine je broj pao na osam, a u sazivima od 2014 do 2016 broj mladih poslanika se kretao između tri i pet.
U skladu sa sve većom pričom o tome da se Srbija suočava sa velikim problemom odlaska mladih, pretpostavilo se da će ova tema sigurno biti zastupljena u izbornoj kampanji i da će se o mladima naširoko pričati. Da li se obraćajući direktno mladima ili njihovim roditeljima, ali kako su se izbori približavali postalo je 100% jasno da će mnogima biti „puna usta“ mladih. I u periodu pre formalnog raspisivanja izbora se naširoko govorilo o mladima na listama, o akademijama koje spremaju mlade za poslanike, za njihovo veće uključivanje u politički život i kao novoj, svežoj krvi na političkoj sceni.
Dobili smo i SNS obećanja da će 20% mladih biti na listama i ući u Narodnu skupštinu. Nakon toga i ime liste „Za našu decu“ govori o tome da će mladi biti u fokusu. Sa sloganom „za našu decu“ se gađa pre svega na roditelje, ali možemo očekivati da će mladi svakako biti u fokusu kampanje SNS-a. Ne naravno da bi se o mladima zaista i brinulo, već isključivo u pogledu da se njihovim roditeljima pokaže da SNS i pre svega Aleksandar Vučić brine o mladima.
Sve ovo lepo zvuči, ali čak i kada sve što se dešava u Srbiji stavimo po strani, o tome koliko se brine o mladima – dovoljno je pogledati izbornu listu SNS-a da vidimo koliko drže do sopstvenih reči. Na prvi pogled, informacija o 46 mladih osoba na izbornoj listi zaista zvuči kao da je SNS ispunio obećanje i stavio 20% mladih na listu. Ali, znamo da su liste zatvorene i za birače i za partije (mandati se dodeljuju prema rasporedu na listi) i da je redosled kandidata na samoj listi od izuzetne važnosti.
Ako pogledamo raspored tih 46 mladih ljudi na listi, videćemo da ih je u prvoj polovini (1-125. mesta) ukupno 13 ili 8,67% što je značajno manje od 20%. U drugoj polovini liste ih je 33, na praktično mestima sa kojih sigurno ne mogu računati na mesto poslanika. Ako bismo čak i SNS-u nakon izbora koji slede dali 150 mandata, ispod tih mesta je čak 31 od 46 mladih osoba sa liste, odnosno preko 2/3 mladih koji su na listi, nalaze se na mestima koja im praktično garantuju da neće biti narodni poslanici.
I druga izborna lista vlasti (SPS&JS) je predala svoju listu RIK-u uz poruku da na njoj ima „nikad više mladih“, a formalno je listu i predao predsednik omladine SPS-a. Mladi zaista jesu na trećoj i četvrtoj poziciji na listi, a uz njih dvoje je još 22 mlade osobe na listi, odnosno ukupno 24 (blizu 10%). U prvoj polovini liste (1-125. mesta) je pet mladih osoba ili 4% od broja kandidata, a u drugoj polovini je 19 kandidata, što je skoro 80% od ukupnog broja mladih na listi. A čak polovina mladih kandidata sa liste (njih 12) se nalazi između 200. i 250. mesta. Ako SPS-u prognoziramo 40-ak poslaničkih mandata, u okviru te cifre je četvoro mladih kandidata.
I ove pozicije mladih na listi dovoljno govore o suštinskoj brizi o mladim ljudima od strane vladajuće koalicije. Svesni da su statistike o odlasku toliko porazne upravo njihovom odgovornošću, sada pokušavaju da se u javnosti predstave kao oni koji štite prava mladih, daju im šansu i podstiču njihovo učešće u političkom životu, a onda ih na svoje liste u najvećem broju stave na mesta koja nisu prolazna. Forma je tu – 20% ili 10% mladih na listama, ali suštinski – mladi su većinski na dnu izbornih listi, kao što su mladi na dnu bilo kakvih prioriteta njihovih politika. I zato će mladi da odlaze, jer im forma života ništa ne znači, već isključivo njegova suština, a ona je više nego porazna.
