Princ Đorđe – senka nad Srbijom

4
2589
Foto: Dnevno.rs/Kolaž

Zahvaljujući seriji Dragana Bjelogrlića „Senke nad Balkanom“ lik princa Đorđa Karađorđevića ponovo je u centru pažnje srpske javnosti. Misteriozni i tajanstveni pripadnik dinastije Karađorđević osoba je o kojoj se do sada vrlo malo znalo, a i ono što se govorilo bilo je predmet kontroverzi i protivrečnosti. Fanovi serije čeznu da saznaju – koliko je od onoga prikazanog na televiziji fikcija, a koliko stvarnost?

Princ Đorđe Karađorđević je prilično misteriozna figura iz istorije Jugoslavije. Bio je prvi sin kralja Petra i stariji brat kralja Aleksandra. Iako je bilo predviđeno da nasledi presto navodno je zbog „naprasite naravi i nekontrolisanih izliva besa“ bio primoran na abdikaciju tj. da preda nasledna prava bratu.

Zahvaljujući seriji Dragana Bjelogrlića „Senke nad Balkanom“ lik princa Đorđa ponovo je u centru pažnje srpske javnosti, a u kulbu „Tribina mladihˮ Kulturnog centra Novog Sada sinoć je tim povodom održana tribina „Princ Đorđe Karađorđević – senka nad Srbijom“. Autor i predavač bio je Milovan Balaban, istoričar.

– O njemu se malo znalo. Najpre su o njemu ćutali sami Karađorđevići, a potom je u komunističkom periodu opalo interesovanje za kraljevsku porodicu – reči su kojima je Balaban započeo predavanje.

Autor tribine je dodao da je često agresivno ponašanje princa Đorđa dovodilo do toga da se pod pritiskom pojedinih političkih i dvorskih krugova, ali i propagande koja je dolazila iz domaće i austrijske štampe, odrekao prestola 1909. godine u korist svog brata Aleksandra, budućeg kralja Jugoslavije.

Različita su, pritom, mišljenja o tome koliko je pritisak na njega bio opravdan i koliko je princ istinski demonstrirao svojim ponašanjem nesposobnost da preuzme presto. Nazivali su ga čak i fašistom, mada je među prvima uvideo opasnost od nadolazećeg fašizma.

Da Vas podsetimo:  Pećina u kojoj se krije KRUNA cara Dušana: Strme staze vode do blaga Nemanjića

Princ kog Beograđani nisu razumeli

Princ Đorđe se školovao u Parizu, a potom je upućen u Petrograd u Vojnu akademiju

kada mu je u jednom trenutku i sam car Nikolaj Drugi posvetio pažnju i pohvalio celu Srbiju rekavši da mu je drago da srpski princ stiče vojnu veštinu u Rusiji.

Princ je sa samo 16 godina već video i iskusio puno toga. Posle gašenja dinastije Obrenović 1903. godine u Majskom prevratu, princ Đorđe se sa porodicom vraća u Srbiju koja tada ima oko 3,5 miliona stanovnika. Postaje prestolonaslednik.

– Kralj Petar, koji je duže vreme proveo u inostranstvu, nastojao je da za presto što pre osposobi Đorđa i da se sam posle toga povuče. Ta Srbija, opterećena političkim intrigama i zaverenicima, bila je za kralja razočaranje – istakao je Balaban.I

U takvom ambijentu ponašanje princa Đorđa počelo je da čudi Beograđane na mnogo načina, pa i time što je po kaldrmi jurcao brže od 10 km na čas svojim automobilom, tada jedinim u državi. Takođe, jahao je često noću svog konja i družio se sa alasima, zajhvaljujući matematičaru Mihajlu Petroviću Alasu.

Zaverenci su se plašili Đorđa i njegovih mogućih poteza kada dođe na vlast, te je počelo njegovo osporavanje, a spekulisalo se i da je bilo pokušaja da ga otruju. Januara 1907. odjeknula je bomba i prinčeva prostorija bila je potpuno srušena. To je bio klasičan atentat, ali srećom, princ tada nije bio u toj prostoriji.

Junak iz drevnih vremena

Koliko god bilo netipično ponašanje prestolonaslednika Đorđa, jedno mu se nije moglo osporiti – bio je neverovatno hrabar. Podsećao je, objašnjava Balaban, na naše drevne junake, a često je poređen i sa svojim pretkom – voždom Karađorđem čije je ime nosio.

Da Vas podsetimo:  Kako je ubijen knez Mihailo Obrenović: Njegove poslednje reči na samrti...

– To se moglo videti u situacijama kada je sve vrilo u Srbiji 1908. godine pošto je Austrougarska anektirala Bosnu i Hercegovinu. Neretko, princ je pokazivao izuzetnu hrabrost na bojnom polju, naročito u bici na Mačkovom kamenu gde je i ranjen – priča Balaban.

Prestolonaslednik koji se odrekao prestola

Netipično ponašanje – izlivi besa, vređanja domaćih i stranih visokih ličnosti i, u nekim trenucima, sklonost ka fizičkim obračunima, pratila je i manija gonjenja. Sve to bilo je karakteristično za princa još od njegove mladosti. Ono je naročito počelo da se ispoljava u godinama Prvog svetskog rata, a kulminiralo je u periodu od 1922. do 1925. godine.

Povod za njegovo odricanje od prestola bila je aneksiona kriza. Pošto je okupirala BiH 1878. godine, Austrija je sada pod okriljem Nemačke krenula da je anektira (prisajedini) i da prodre preko Raške u Makedoniju te da izađe na Egejsko more. To bi potpuno ekonomski odseklo Srbiju, osim toga BiH je po načelu narodnosti, smatrana srpskom državom pa su se Srbi pobunili.

– Na mitingu, oktobra 1908. godine pred 20.000 ljudi, što je petina tadašnjeg stanovništva Beograda, najzapaljiviji govor održao je princ Đorđe koji je tada spalio austrijsku zastavu bez obzira na savete da to ne radi. Rusija je davala signal da u tom trenutku ne može da ratuje i da je konstelacija snaga u Evropi takva da Srbi moraju da se primire. To se i desilo, političari su to prihvatili – kaže Balaban.

Kako se docnije desio incident sa poslužiteljem princa Đorđa – Stevanom Kolakovićem, koji je pod čudnim okolnostima pao niz stepenice i preminuo, kralj Petar je izdao proklamaciju u kojoj je pisalo da se princ Đorđe, dosadašnji prestolonaslednik, „našao pobuđen da na prava i prerogative prestolonaslednika podnese abdikaciju“.

Da Vas podsetimo:  Posle rukovanja s Vučićem džeparac od milion evra

Proklamaciju je potpisala cela vlada na čelu s predsednikom Stojanom Novakovićem a strasti svih protivnika prestolonaslednika Đorđa su – utihnule.

Zaboravljeni princ

Četiri godine po dolasku na presto Aleksandra Karađorđevića, mlađeg sina kralja Petra, 1925. godine, Đorđe je uhapšen i zatvoren u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici u Nišu. Dijagnozu da je duševni bolesnik potpisali su u to vreme eminentni psihijatri Srbije.

Srpski kralj koji je VLADAO TERITORIJOM VEĆOM OD ONE CARA DUŠANA i želeo da postane NASLEDNIK NEMANJIĆA

Princ je u bolnici ostao čak i nakon bratovljevog ubistva u Marseju 1934. Oslobodili su ga tek Nemci 1941. Postojale su priče da su se nacisti nadali da bi mogli da ga privole da sedne na presto okupirane Srbije. Ako ovo i jeste tačno, Đorđe je ponudu svakako odbio, a to mu je donelo ugled čak i među komunistima.

Posle Drugog svetskog rata nova vlast je Karađorđeviće proglasila državnim neprijateljima, oduzela im državljanstvo i konfiskovala imovinu. Princ Đorđe bio je jedini Karađorđević koji je ostao u zemlji živeći u Beogradu povučeno kao penzioner.

U poznim godinama oženio se Radmilom Radonjić. Nisu imali dece. Preminuo je u Beogradu 17. oktobra 1972. u 85. godini života. Sahranjen je u zadužbini svoga oca, Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu kod Topole. Pored njega je sahranjena i njegova žena Radmila.

dnevno.rs

4 KOMENTARA

  1. Ако је Србија у 1903. имала 3,5 милиона становника, а данас та иста територија (тј. без Војводине и Космета) има 5 милиона, демографски губитак за мало више од века је око 6 милиона, тј више од пола (рачунајући 1% просечан годишњи прираштај, што треба да је реално, до данас би тих 3,5 милиона нарасло до 11).

    • Hm,hmm..kralj Petar,se stalno vajkao prijateljima,da mu Mika Alas “ pecati sina odzada“..pa Srbija nema prirastaj,plemenitog dela stanovnistva.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime