Obavezne obuke za članove izbornih tela, mogućnost da se potpisom podrži više izbornih listi, pojednostavljeno kandidovanje manjinskih stranaka – neke su od predloženih izmena u nacrtima izbornih zakona, koji su prošle nedelje poslati narodnim poslanicima. Dok vlast tvrdi da će se njima usvojiti preporuke OEBS-a, stručnjaci ukazuju na moguće zloupotrebe.
Najavljene su izmene tri izborna zakona – Zakona o narodnim poslanicima, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu. Time će se, prema tvrdnjama vlasti, primeniti pet od 25 preporuka Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
Iako je ODIHR preporuke za unapređenje izbornog procesa izdao još pre dve godine, nakon prethodnih parlamentarnih izbora, institucije do sada nisu ništa konkretno uradile kako bi ih primenile.
Biće moguće da jedna osoba potpisom podrži više izbornih listi
Jedna od ključnih predloženih izmena odnosi se na to da će građani, ukoliko izmene budu usvojene, moći svojim potpisom da podrže više izbornih listi da se kandiduju na izborima. Trenutno je dozvoljeno da jedna osoba da potpis za izlazak na izbore samo jednoj izbornoj listi.
Preporuka ODIHR-a je bila da se takvo ograničenje ukine zbog, kako je navedeno, pluralizma u izbornom procesu i olakšavanja tog procesa budući da su neke liste odbijane ukoliko se utvrdi da je jedna osoba potpisom podržala više izbornih listi.
Ukoliko se to rešenje usvoji, neće više biti potrebe za, kako pravnik Rodoljub Šabić objašnjava u objavi na društvenim mrežama, falsifikovanjem potpisa za male ili „fantomske“ stranke i grupe, što je do sada praktikovano, već će 10 000 potpisnika koji su podržali listu vladajuće stranke moći da podrže još neke liste.
Time će i te „fantomske liste” dobiti svoje mesto u izbornim komisijama u kojima će, navodi pravnica Sofija Mandić u tekstu za Peščanik, veštački stvorenom glasačkom mašinom moći da utiču na izborne odluke, uključujući i one o rezultatima izbora.
Smanjenje ili povećanje mogućnosti zloupotrebe manjinskih stranaka
Jedna od preporuka ODIHR-a bila je da se smanji mogućnost zloupotrebe manjinskih lista, pa su ovim nacrtima zakona predložene izmene i u tom polju. Nacrtom izmena Zakona o izboru narodnih poslanika predlaže se da nosilac izborne liste manjinske stranke ne sme da bude član druge političke stranke koja nije stranka manjina.
Pravnici ukazuju na to da se, zapravo, predloženim rešenjima povećava mogućnost za zloupotrebe budući da Zakon trenutno nalaže da ni nosilac, ali ni kandidati za narodne poslanike na listama manjina ne smeju biti članovi drugih stranaka.
„U tom slučaju zaista neće biti neobično da se na nekoj manjinskoj listi pojavi Milenko Jovanov kao Grk ili Egipćanin, tvrdeći – sve u SNS maniru – da je svoj novi identitet otkrio u osvit izbora”, pojašnjava Sofija Mandić, članica Republičke izborne komisije (RIK) u tekstu za Peščanik.
Predloženo je i da se ukine mogućnost obraćanja savetima nacionalnih manjina radi provere da li je neka stranka zaista manjinska, što je do sada bila zakonska mogućnost RIK-a.
Učešće manjinskim listama je i postojećim zakonodavstvom uprošćeno. Za kandidovanje na izborima manjinskim listima je potrebno da prikupe 5000 umesto 1000 potpisa. Izborni cenzus od tri posto ne važi za liste manjina.
Obavezne obuke za članove izbornih tela, izborni sporovi „hitni”
Ovim izmenama je predloženo i uvođenje standardizovane obavezne obuke za članove izbornih komisija i biračkih odbora. Trenutni zakoni nalažu da oni koji su prošli obuke tog tipa i imaju iskustvo u sprovođenju izbora, imaju prednost pri predlaganju članova izbornih komisija, dok se trenutnim izmenama to navodi kao obavezni preduslov.
Mandić smatra da bi se takvim rešenjima predstavnicima opozicije otežalo ili onemogućilo učešće u radu izbornih organa – komisija i biračkih odbora, jer bi to podrazumevalao da više desetina hiljada ljudi moralo da dobije sertifikat RIK-a da bi bili u tim organima.
Izmenama Zakona o Ustavnom sudu predloženo je da se postupci o izbornom sporu tretiraju kao hitni, za šta Šabić smatra da je kozmetička promena.
I najavljene izmene Zakona o Ustavnom sudu po kojima bi se postupak odlučivanja o izbornom sporu tretirao kao „hitan“ su objektivno samo kozmetičke.
„Formulacija „hitan postupak“ prisutna je u brojnim našim zakonima kojima se uređuju različiti sudski postupci ali uprkos tome hiljade tih postupaka traju više meseci čak i godina”, navodi on.
Šabić u objavi na mrežama zaključuje da su predložene izmene parcijalno i prividno prihvatanje preporuka ODIHR-a i da se, zapravo, izbegavaju prioritetne preporuke koje se tiču finansiranja izbornih kampanja i zloupotrebe javnih resursa.
Podsećamo, prošle nedelje je uspostavljena Komisia za reviziju verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, što je, takođe, bila jedna od preporuku ODIHR-a.
D.S.
