Savez Sokola kralјevine Jugoslavije smatrao je da jedino nacionalna država pruža sigurno jemstvo za opstanak i dalјi privredni i kulturni napredak. Zato su vaspitavali svoje članove kao buduće branioce naroda i otadžbine pripremajući ih za buduća iskušenja.Osnovni cilј sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod. Sarađivali su sa sličnim organizacijama Narodnom Odbranom, Savezom dobrovolјaca, Aero-klubom, Jadranskom stražom … . Pri sokolskim društvima radili su strelјački odseci. Odseke su vodili aktivni i rezervni oficiri, članovi sokola. Sokolski rad na polјu telesnog vaspitanja obuhvatao je razne grane telesnog vežbanja, a posebno su se negovale vežbe sa elementima vojne obuke. Akcija na narodno odbranbenom polјu obuhvatala je šoferske tečajeve, strelјačke utakmice, obuku u rukovanju automatskim oružjem, u vožnji biciklima i motociklima.
Strelјački odseci mogli su da koriste vojna strelišta i strelišta Strelјačkog saveza Kralјevine Jugoslavije. Po planu rada Načelništva SSKJ sokoli su vežbali sa vazdušnim, malokalibarskim i vojničkim puškama. U sokolskom sistemu vežbanja puška je smatrana za gimnastičku spravu. Sa drvenim puškama izvodila su deca razne vežbe. Savez je težio da sva deca u sokolskim redovima dobiju drvene puške do Svesokolskog sleta planiranog za 1941 godinu u Beogradu. Drvene puške imale su prednji i zadnji nišan pa su korišćene i za obuku u nišanjenju po vežbalištima. Sokolske jedinice nabavile su pušku “Mars M. 10” i “Mars M. 135”. Savez je dodelio župama 25 komada vazdušnih pušaka “Mars” M.100 i 25 komada vazdušnih pušaka M.115 sa kuglicama i priborom. Sa vazdušnim puškama vežbao je naraštaj i članstvo. Gađanje sa malokalibarskim puškama izvođeno je zimi u sokolanama a leti u slobodnom prostoru. Priređivana su takmičenja u gađanju, a kao nagrada su davane vazdušne i malokalibarske puške. Sa vojnim puškama vežbali su članovi posle završene obuke sa vazdušnom ili malokalibarskom puškom. Pri izletima, na logorovanjima i u letovalištima organizovano je gađanje iz pušaka i pištolјa.
Utakmice u strelјanju bile su: Vojničkom puškom na 400 koraka, vojničkom puškom na 300 koraka, malokalibarskom puškom i vazdušnom puškom. Najbolјim strelcima dodelјivane su medalјe Dobrom strelcu. Godine 1939. u sastavu Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije bilo je 2.343 jedinice (društava i seoskih četa) sa 313 strelјačkih odseka, 454 puške i 98 vazdušnih pušaka. U 1936. bilo je 76 strelјačka odseka, 1937. osnovana su 73 odseka a 1938. još 154 strelјačka odseka. U strelјačkom odseku sokola u selu Berkasovo održano je više teorijskih početničkih tečajeva u rukovanju vojničkom puškom, kao i više praktičnih gađanja vojničkom puškom. Na dan 22 jula 1939. održana su kod sela Brazde takmičenja u gađanju bojnim metkom Sokolskog društva Skoplјe-Matica. Ovim gađanjem rukovodio je pročelnik strelјačkog otseka kapetan I klase Aleksandar M. Tolić. Gađanje je imalo karakter izleta, koji se posle gađanja produžio ceo dan u manastiru Sv. Ilija. Komandant artilјerijskog puka II Armijske oblasti stavio je na raspoloženje za izvršenje gađanja potrebno lјudstvo, materijal i transportna sredstva.
Inicijativom župskog odbora SPP održan je od 17 do 26 oktobra 1939. u Inđiji sokolski samaritanski tečaj. Predavao je dr. Petar Ilić. Predavanja u sokolani su posećivali mnogobrojni učesnici, oba pola i različitih godina starosti. Po završetku tečaja održan je ispit i prigodna svečanost, kojoj je prisustvovao u ime župe Beograd đeneral Staja Stajić (1)
Sokolska župa Beograd uvela je 1939. Odbrambeno vaspitanje. U Odbrambeno vaspitanje ušli su: Strelјački otsek, Konjički, Velosipedski, Jedriličarski, predsprema za vojnu obuku i odbrambeno vaspitanje žena (dobrovolјne bolničarke). Sokolska puška namenjena obuci razvijena je iz jurišne (četničke) puške M24 ČK.(2) Svi članovi narodno odbrambenog odseka Župe Beograd cele godine su nedelјom vežbali gađanje na strelištu kod „Careve ćuprije”. Strelјački odsek Sokolskog društva Beograd-Matica preko celog leta 1940. vršio je obuku u gađanju iz malokalibarske i vojničke puške, tako da je 209 članova, članica i naraštaja osposoblјeno za rukovanje i gađanje iz vojničke puške, a 110 naraštajaca i dece za gađanje malokalibarskom puškom. Referent strelјačkog odseka bio je major Rada Kosović. Župske strelјačke utakmice održane su 29 septembra 1940. na vojnom strelištu u Jajincima. Održano je takmičenje sa vojničkom puškom na rastojanju od 200 metara. Zahvalјujući majoru Kosoviću dobijeni su kamioni koji su sve takmičare odbacili na strelište i vratili ih nazad.
Sokoli su sprovodili tečajeve za sokolsku odbrambenu pripravnost. U Savezu sokola održan je jednomesečni tečaj iz narodne odbrane za putujuće prednjake iz svih župa (3). Župa Beograd organizovala je 1940. u Beogradu tečaj za instruktore. Učestvovali su članovi iz svih jedinica Župe (društava i seoskih četa) koji nisu bili vojni obveznici. Predavači su bili sokolski radnici, oficiri i inžinjeri Aero-kluba. Župa Skoplјe organizovala je od 1 do 14 marta 1941. prednjačko-odbranbeni tečaj u sokolskom domu u Skoplјu. Na tečaju bilo je 26 slušalaca sa cele teritorije Župe. Predavano je 30 sokolskih i vojno-odbranbenih predmeta. Vojne predmete predavali su oficiri. (4).
U strelјačkom odseku Načelništva SSKJ izrađen je udžbenik “Potrebna znanja za sokolske strelјačke otseke”. U okviru predvojničke obuke sem udžbenika za strelјačke i velosipedske odseke štampan je 1940. udžbenik „Borbena obuka u Sokolstvu”. Po udžbeniku obuka je obuhvatala : borba nožem, opis i upotreba ručnih bombi, pravila službe veze, telefonske službe i signalizacije, telefonska služba, signalizacija, pravila utvrđivanja, pravila rušenja, pravila orijentacije sa čitanjem karata, jedinačna i desetinska borbena obuka, kratak uput za rešavanje zadataka iz borbene obuke, odbrana od padobranaca i vazdušne pešadije, četničko ratovanje.(5)
Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda je sokolskim društvima Bosanske krajine koja su se izjasnila kao srpska dodelјivalo puške radi stvaranja odbrambenog fronta srpskih krajeva nasuprot militantne Hrvatske selјačke zaštite. Izaslanik ministarstva izveštavao je da je sokolima mnogo stalo da im se dodele puške i druga oružja kojima bi se omladina obučavala i potpuno osposobila za rukovanje oružjem. Savez Sokola priredio je Prve savezne strelјačke i biciklističke utakmice u Beogradu 20. oktobra 1940. Utakmice su priređene na vojnom strelištu u Jajincima. (6)
U svim sokolskim domovima u Beogradu 27. marta 1941. zakazani su svečani sokolski skupovi. Posle održanih manifestacija u sokolanama, svi sokoli sa zastavama, u sokolskim odorama ili u odelu sa sokolskim značkama okupili su se u dvorištu Sokolskog Doma Matice u Deligradskoj ulici. Tu se već nalazilo starešinstvo Saveza sokola i sokolske župe Beograd. U 5 časova popodne nekoliko hilјada sokola i sokolica bili su svrstani u redove na letnjem vežbalištu, ispred doma. Skup je otvorio načelnik Sokolske župe Beograd Dušan Jovanović. Pošto je muzika intonirala državnu himnu uzeo je reč zamenik starešine Sokolske župe Beograd inžinjer Svetislav Vučković. Posle njega govorio je zamenik starešine Saveza sokola dr. Vladimir Belajčić, rekavši između ostalog : „U ovim sudbonosnim danima opet je jednom stihijskom snagom progovorio narod i rekao, da se sloboda, čast i nezavisnost nikom ne daju. Progovorio je glas naroda koji je celom svetu objavio da ova generacija neće se postideti pred generacijom koje su stvarale ovu našu divnu zemlјu …. U ovim teškim danima mi hoćemo i treba da dokažemo da smo dostojni potomci kosovskih junaka i da smo ponosni, što je tako”.Posle govora dr. Belajčića ispred Doma Matice formirala se sokolska povorka. Sokolima su se pridružili četnici i ostala nacionalna udruženja. Na čelu bila je sokolska muzika, a onda zastava, starešinstvo Saveza i Župe a zatim sokoli i sokolice. Povorka je prošla ulicama Deligradskom, Kralјa Milana, Knez Mihajlovom do Kalemegdana gde se rasturila. Mase građana, koje su prekrile ulice kroz koje je povorka prošla toplo su pozdravlјale sokole i pridruživali se sokolskim uzvicima. Noć se već počela spuštati kada je sokolska povorka stigla do Kalemegdana gde se razišla. U Pančevu je starešina Skovran sa celokupnim članstvom Sokolskog društva Pančevo izašao na ulice 27. marta (7). Savez S.K.J. povodom 27. marta 1941. poslao je telegram mladom kralјu : „Jugoslovensko sokolstvo je spremno da neizmernu radost, kojom je pozdravilo današnji veliki dan izrazi i najvećim žrtvama kad ih budu od sokolstva zatražili Kralј i Otadžbina“ (8).
Sokolska društva iz svih oblasti Jugoslavije davala su podršku stupanju na presto njihovog starešine kralјa Petra II. U listu „Dubrovnik“ štampan je pozdrav koji su uputili Sokoli Dubrovnika i okoline mladom Kralјu : „ i najsvetiji zavjet da ćemo sa pjesmom na usnama hrliti u boj za čast mladoga Kralјa a za slobodu, veličinu i nezavisnost Jugoslavenske Otadžbine.“ (9)
U Aprilskom ratu grupa sokola na čelu sa kasnijim starešinom Saveza Sokola Jugoslavije dr. Slobodanom Đorđevićem pokušala je da se probije do Grčke u čemu nije uspela. Posle bombardovanja Smedereva članovi sokola Sreten Rajčić i još četvorica uzeli su puške i otišli na položaj kod Mladenovca, odakle ih je vratila vojska. Odred od 60 naoružanih naraštajaca krenuo je iz Smedereva prema Lunjevačkoj šumi, ali je po naređenju opštinskih vlasti posle nekoliko dana rasformiran. (10)
Posle zabrane Saveza sokola, sokolske organizacije prešle su na ilegalni rad pod okupacijom. Već aprila ili maja 1941. u Sloveniji formiran je Sokolski vojni savet, koji je trebalo da organizuje opšti otpor protiv okupatora. Ovim savetom rukovodio je ing. Ladislav Bevc. Sokolska legija formirana 2. avgusta 1941. imala je oko 1.000 članova i Sokolski savet na čelu. Sa Sokolskom legijom tesno je sarađivala ilegalna poluvojnička organizacija Pobratim (10). Dr Miha Krek, podpredsednik jugoslovenske vlade u Londonu, istakao je 26 aprila 1942. da saveznici priznaju samo Mihajlovića i pozvao sokole da slede uputstva Draže Mihajlovića. (11) Među sokolima došlo je do podele oko pristupanja Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini ili partizanima. Deo sokola u Sloveniji pristupio je Oslobodilnoj fronti pod vođstvom komunista. Dr. Gojko Jakovčev istakao je u svojoj knjizi „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj” da su se sokolska društva, pre svega aktivno fiskulturno članstvo, pridružila naprednim elementima u jedinstvenu frontovsku organizaciju. Borci iz sokolskih društava su svojim prethodnim radom i vežbanjem u sokolu stvorili sebi dovolјno fizičkih i psihičkih uslova da izdrže napore u partizanskoj borbi. Partizani su se utvrdili u Dolenjskoj i Notranjskoj, gde su bila snažna sokolska društva, koja su dala brojne borce. (12)
Članovi sokolskog društva u Novim Dulićima Dušan Mandić, Blagoje Dujo Bolјanović i Maksim Mandić pripremali su Šestojunski ustanak u istočnoj Hercegovini. Predvodnici ustanka Dušan Mandić i Blagoje Dujo Bolјanović poginuli su prvog dana ustanka, 6. juna 1941. (13).
U jesen 1941. dr Vladimir Belajčić ušao je u Centralni nacionalni komitet Kralјevine Jugoslavije. U izveštaju Obaveštajnog odelјenja Komande Beograda JVuO od 15. novembra 1943. ističe se da u Beogradu postoji sokolska organizacija, 2.000 organizovanih ispod 20 godina, podelјena na reone i da imaju česte sastanke. U izveštaju se ističe : „Ovo je jedina solidna organizovana nacionalna organizacija sposobna da se stavi u pokret za relativno kratko vreme; nju sačinjava omladina visoke nacionalne svesti, gotova za najveću žrtvu”. Na čelu ove organizacije bili su : 1) ing. Sveta Vučković, šef službe u Dir. Tramvaja i osvetlenja u Beogradu; 2) Advokat Dušan Jovanović, činovnik Agrarne banke; 3) Miloš Roksandić, činovnik Opštine beogradske. Ing. Svetomir Vučković bio je provalјen i uhapšen od strane Gestapoa . Bio je u logoru na Banjici, a zatim je poslat 5. novembra 1942 godine u KL Mauthauzen (14).
Posle rata predsednik vlade Slovenije Boris Kidrič, u leto 1945. u Ljublјani, zahvalio se sokolima na patriotskom stavu u borbi protiv okupatora, i u isto vreme najavio da sokolska društva moraju da okončaju svoje delovanje i rad. Kao razlog naveo je navodno pristupanje većine članova srpskog sokola četničkom pokretu. (15)
Po uputstvima starešinstva Saveza Sokola sokoli su se pripremali za odbranu zemlјe. Pripremali su se za odbranu kralјevine Jugoslavije. Posle Aprilskog rata bili su zabranjeni i prešli u ilegalu. Sokoli su učestvovali u junskom ustanku 1941. u Hercegovini. Članovi sokolskog društva u Novim Dulićima Dušan Mandić, Blagoje Dujo Bolјanović i Maksim Mandić pripremali su Šestojunski ustanak u istočnoj Hercegovini. Kasnije, u toku rata članovi sokola su se podelili na četnike i partizane. Dok je Jugoslovenska vojska u otadžbini uživala podršku jugoslovenske vlade u Londonu, dotle su se partizani bez ikakve podrške dugo vremena borili kako protiv okupatora tako i za osvajanje vlasti. To mnogim sokolima za vreme rata nije bilo jasno.
Saša Nedelјković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
________________
Napomene:
1. „Strelјački otsek SSKJ u prošloj i idućoj godini“, „Sokolski glasnik“, br.33, 18 avgust 1939, Beograd 1939, str.7; „Izveštaj o radu uprave SSKJ. za godinu 1938 podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini SSKJ. 23. aprila 1939”, Beograd,str. 24, 54; Sokolsko društvo Skoplјe-Matica, „Spomenica o proslavi 30godišnjice i izveštaj o radu u 1939 god.” Skoplјe 1940, str.54-55; Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd 1991, str.75; „Sokolski samarićanski tečaj u Inđiji“, „Sokolski život“,„Oko sokolovo“, br.2, Beograd 4.februara 1940; „Sokolski život“, „Oko sokolovo“, br. 2 i 3, Beograd 1 mart 1941;
2. Godišnji izveštaj za XX redovnu godišnju skupštinu 7. aprila 1940, str. 15, „Oko Sokolovo”, br. 4, Beograd; Branko Bogdanović, „Srpski Mauzer”, Beograd 2004, str.89-90;
3. „Sokolski život”, „Oko sokolovo”, br.3, 1940, Beograd; Vesti Sokolskog društva Beograd-Matica, „Oko Sokolovo”, br.7, 1940, Beograd, str.119; Vesti Sokolskog društva Beograd-Matica, „Oko Sokolovo“,br.8, 9 oktobar 1940 Beograd, str.138; „Župske strelјačke utakmice”, „Oko Sokolovo“,br.8, 9 oktobar 1940, Beograd, str.136;
4. „Sokolski život”, „Oko sokolovo”, br.7, 1940, Beograd; „Dva uspela tečaja sokolske župe Skoplјe“, „Sokolski glasnik“, br.13, 28.mart 1941, Beograd;
5.Miloš Timotijević, „Sokoli Čačka 1910-1941“,Čačak,2006, str.42-43;
6.Nikola Žutić, „Sokoli“, Beograd, 1991, str. 251; Dr. Vladan Vukašinović, „Sokolstvo u Smederevu”, Smederevo, 2013, str. 180;
7. „Proglas Saveza Sokola”, str. 6, „Pravda“, subota 29 mart 1941, Beograd; Dr. Nikola Žutić, „Ideologija i politika Nike Bartulovića“, knjiga II/2, Beograd 2010, str.505,507; prof. Dr. Gojko Jakovčev, „Učešće članova sokola u manifestacijama 27 marta 1941. godine u Beogradu“, „Oko sokolovo“, br. 5-6, septembar 1996, Beograd, str.13-14;
8.Nebojša Rašo, „Srpski soko Herceg Novi”, Herceg Novi, 2008, str.80;
9. „Telegrafski pozdrav Sokola“, br.12, „Dubrovnik”, 29 marta 1941, Jugoslovenska Štamparija, Dubrovnik, str.2;
10. Dr. Vladan Vukašinović, „Sokolstvo u Smederevu”, Smederevo, 2013, str. 180; 11. Slobodan Klјakić, Marijan F. Kranjc, „Slovenački četnici”, Beograd, 2006, str. 25;
11. Dr. Dušan Stupar, „Draža-istina o četnicima”, Beograd, jun 2015, str. 72; 12. Dr. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str. 81;
13. prof. dr.Petar Mandić, „Junski ustanak Srba u Hercegovini 1941”, „Prosveta”,Gacko,2003,str.118,122;
14. Prim. Dr Pavle Milošević, „ Ravnogorska omladina u pokretu đenerala Mihailovića 1941-45”, Kragujevac 2003, str. 62-63;
15.Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslava Kovačev, „ 110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 89, 90;
