Od početka febrara 2016. u odnosima Srbija-NATO dogodilo se niz značajnih događaja koji nedvosmisleno ukazuju da su srpske vlasti približavanju Alijansi dale najveći mogući impuls ubrzanja, kao i da je (u skladu s tim) razrađena nova manipulativno-lobistička strategija koja treba da najkraćim putem i sa što manje vidljive „političke sile“, ali po svaku cenu(!), obezbedi proces što hitnijeg zvaničnog ulazaska Srbije u NATO.
S obzirom na okolnosti, može se očekivati da će se taj proces odvijati prema prilagođenom „crnogorskom modelu“, odnosno kroz homogenizovanu „političku elitu“, koja u NATO-integracijama vidi svoj lični i politički interes, a uz isključivanje (ili bar ograničavanje) uticaja glavnine biračkog tela i javnog mnjenja, koji prema Alijansi imaju ubedljivo negativan stav.
Dakle, NATO će, kao i u Crnoj Gori, odustati od demokratskih procedura. Neće biti referenduma, javnih rasprava, niti sučeljavanja mišljenja po medijima, pa čak ni surogata demokratskih metoda izražavanja. Sve će biti svedeno na „Vođu“, koji će jednostavno objaviti da je „u teškom trenutku spreman da preuzme odgovornost, da sve vidi i zna, ali da je njegov pogled uprt u budućnost koja nije u mrtvima već u živima“. Tako nekako. Posle toga „elita“ će zapevati o vođinom vizionarstvu, mudrosti i patriotizmu, a mediji i već poznati nam dežurni analitičari, krenuće u kratkotrajnu medijsku torturu koja će se završiti podizanjem ruku u Skupštini, jednog petka negde oko tri izjutra (kada Vučićev režim poslovično usvaja, izglasava ili obnaroduje sve „škakljive“ odluke). I to će biti TO. Srbija, koja će zaspati kao „neutralna“ probudiće se kao članica Alijanse, a spomenik maloj Milici Rakić srušiće „nepoznati“ vandali …
To je novi, planirani, scenario za Srbiju. Blic-krig posao „elite“. NATO-u se žuri, i on više nema nameru da srpsku mladu drži u krilu, hrani je slatkišima i posipa laticama kako bi je odobrovoljio da popusti. On želi ODMAH ono što misli da mu pripada, posle toliko bombi, para i vremena! SVE!
Mnogo je toga što ukazuje na takav razvoj događaja, a pre svega činjenica da se za dve godine Vučićeve apsolutističke vladavine Srbija, u operativnom smislu, približila NATO-u, više nego za prethodnih 14 od peto-oktobarskog puča do Vučića. Zar mislite da je to slučajno? Ili da će ONI stati sada, kada su pred vratima? Nipošto. Posebno nakon Sirije od kada su počeli da osećaju Putinov dah za vratom, svuda na planeti.
Naravno, NATO planeri su svesni da operacija koju nameravaju da preduzmu (pripajanje Srbije „anšlusom elite“) u sebi nosi određeni stepen rizika budući da podrazumeva političko, pravno, medijsko, a moguće je i fizičko nasilje prema neistomišljenicima, ali su na to jednostavno primorani nedostatkom vremena. Jer, i Putin je ante-portas!
Svođenje mogućeg rizika na najmanju meru treba da obezbedi nova manipulativno-lobistička strategija koja je već otpočela i čiji je osnovni cilj da srpskom političkom establišmentu otvori prostor za implementaciju već dogovorenog članstva u NATO, bez tektonskih političkih poremećaja (na manje potrese se svakako računa). Biće to još jedna jeftina politička predstava srpskih vlastodržaca, kudikamo bljutavija od one poznate kao tzv. „Briselski proces“, ali sa jednako tragičnim posledicama po srpski narod i državu. Nakon sluzave kosovske, naši vlastodršci, u sadejstvu sa moćnim NATO-lobijem u Srbiji i vodećim zapadnim stručnjacima za psihološke operacije, pokušaće da nam u grlo uguraju i krvavu NATO žabu!
Ovaj tekst ima ambiciju da Vam, u ranoj fazi, ukaže na verovatne pravce i metode delovanja predviđene manipulativno-lobističke strategije koja treba da obezbedi ostvarenje ovog cilja.
NOVI ELEMENTI U MANIPULATIVNOM PRISTUPU NATO-a SRBIJI
Nema previše dileme da je nova manipulativno-lobistička ofanziva NATO-a na Srbiju planski otpočela tokom februara 2016. Tog meseca Skupština Srbije sa samo jednim glasom protiv ratifikovala je Sporazum kojim su NATO-u i formalno predata sva okupaciona prava nad našom zemljom, gomila NATO generala (namrštenih i nasmešenih, debelih i popunjenijih, brkatih i ćosavih) prodefilovala je između Dikovića i Vučića, održani su brojni susreti vojnih misija, a Centar za evroatlantske studije, na čelu sa sve sparušenijom Jelenom Milić, organizovao je konferenciju čiji naziv najbolje govori o njenim namerama: „Srbija i Rusija: ruski uticaj na stabilizaciju, demokratizaciju i evropske integracije Srbije“. Reklo bi se isuviše za najkraći mesec u godini, čak i kad je prestupna. Ali, ima još. Lazanski! Baš u februaru otkrio nam je svoju najveću tajnu, tajnu koju je tako dugo čuvao od svih nas, pa i sebe samog – da Vučić ima viziju, a da se na činjenicu da nas je NATO bombardovao ne sme gledati emotivno, već pragmatično. Šta god to značilo, očigledno je da se saradnik svih režima u Srbiji još jednom prestrojio. (1)
Iz svih tih februarskih aktivnosti NATO-a u Srbiji, i oko Srbije, stizale su odgovarajuće izjave i saopštenja, zaključci i poruke koje ukazuju na jasnu promenu strategije i vizije NATO-a u odnosu na Srbiju.
Pre svega, taktika postepenog uvlačenja Srbije u Alijansu, procesom „odozdo na gore“ odbacuje se u korist ubrzanja procesa. U tom smislu neće više biti pokušaja „menjanja svesti“ biračkog tela kroz dosadne jednolične konferencije sa kojih nas Sonja Liht i Ivan Vejvoda podučavaju o prednostima članstva u Alijansi. Skupo, a neučinkovito. Umesto toga, manipulativni udari biće usmereni na glavnog protivnika, Rusiju, sa jasnom idejom da se neutrališe ili bar marginalizuje magnetski uticaj Putina na srpski narod i bliskost koju on oseća prema Rusiji.
Primer toga je pomenuta Konferencija CEAS-a koja se upravo tematski bavila uticajem Rusije na evropske integracije Srbije. U najavi ovog skupa kaže se: „Želja nam je da ovom konferencijom započnemo seriju aktivnosti usmerenih na suzbijanje sve jače pro-ruske i anti-evropske retorike u srpskoj javnosti, sa stvarnim činjenicama i objektivnim argumentima, kako bismo podržali građane Srbije da zadrže veru i konačno osete koristi od evroatlantskih integracija regiona i evropskog puta Srbije, uz saradnju sa NATO“ (2)
Dakle, CEAS nam prilično otvoreno pokazuje metod i metu, ali zamagljuje (što je i normalno) suštinski cilj. I to je prvi pravac manipulativnog delovanja.
Drugi pravac usmeren je na samu političku „elitu“, koja po novoj strategiji treba da inicira i iznese proces učlanjenja. Naravno, ona sama po sebi ona nije problem za NATO, jer je pod punom kontrolom evro-atlantizma i uradiće ono što joj se naredi, ali treba joj otvoriti prostor za dejstvo. U tom smislu, osmišljena je orginalna i smela manipulativna operacija. Verovali ili ne, srpski vlastodršci na čelu sa Vučićem biće od NATO-lobija medijski optuženi da su pro-ruski orijentisani. I to žestoko. Cilj ovoga je da se zamagle poslednje pripreme za članstvo u Alijansu „anšlusom elite“ i sam taj čin. U tom smislu treba posmatrati Vučićeve motive za primanje SNP-a i Nenada Popovića pod svoje okrilje. Motive ovog drugog tek ćemo saznati!
Na kraju, treći pravac delovanja biće nastavak potkusurivanja terminom „vojna neutralnost“ iza koga se, tokom svog premijerstva, Vučić žestoko zaklanjao u guranju zemlje prema NATO-u (na tri suštinska koraka prema Alijansi pravio je jedan prema Rusiji). Prilikom nedavnih (odvojenih) februarskih poseta Srbiji glavno-komandujući NATO snaga u Evropi, general Filip Bridlav i predsedavajući Vojnog komiteta NATO, general Peter Pavel, naglasili su da poštuju odluku Srbije o „vojnoj neutralnosti“. Budući da nikada pre toga javna diplomatija NATO-a nije afirmativno koristila ovaj termin, jasno je da on u njihovoj novoj manipulativno-lobističkoj strategiji nalazi svoje mesto, pre svega u smislu maskiranja pravih ciljeva, odnosno zainteresovanosti da Srbija što pre bude uvučena u orbitu Alijanse.
Dragan Milašinović
fsksrb.ru
