Priština osvaja „Trepču“ — da li je Sever sledeća meta

Usvajanjem statuta u vezi sa „Trepčom“ otvaraju se vrata prodaji kombinata i legalizuje otimačina koja dobija i „zakonski okvir“. Potez će uticati na Srbe sa severa, a može da bude i okidač za opasniju akciju Prištine ako bude protesta Srba. Takođe, ovo je još jedan vid pritiska na Beograd zbog očekivanog završnog dokumenta o normalizaciji odnosa.

Kosovska vlada usvojila je predlog statuta „Trepče“, kojim ovaj kombinat treba da postane akcionarsko društvo, transformacijom poslovnih jedinica — Rudnici sa flotacijom „Trepča“ — Stari trg, Rudnici sa flotacijom — Kišnica i Novo Brdo, kao i Rudnici sa flotacijom Kopaonik — Leposavić.

Ovo je posledica zakona o „Trepči“, koji je vlada Kosova usvojila pre tri godine i zbog čega se Srpska lista povukla iz vlade tadašnjeg premijera Ise Mustafe. Predviđa se da ovaj srpski gigant ubuduće bude 80 odsto u vlasništvu kosovske vlade, a preostalih 20 odsto u vlasništvu zaposlenih (većina Albanci). Zakon je već oborio Ustavni sud Kosova, tražeći da se pre primene izradi statut, što je sada i učinjeno, a tužbu Srpske liste zbog usvajanja ovog zakona ustavni sud Kosova je odbacio kao neosnovanu.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj ove godine je tokom posete kombinatu obećao da će pristupiti primeni zakona o „Trepči“, jer „sever Kosova mora da se stavi pod kontrolu“.

Statut o kome je sada reč proistekao je iz ugovora koji je Kosovska agencija za privatizaciju potpisala sa nemačkom kompanijom HPC u konzorcijumu sa renomiranom svetskom kompanijom „Ernst i Jang“ za pružanje profesionalnih usluga za sprovođenje studije izvodljivosti „Trepče“. Usvajanjem statuta, Prištini su sada odrešene ruke za prodaju kombinata „Trepča“. Među potencijalnim kupcima dominira ime Veslija Klarka, koji već ima nekoliko biznisa na Kosovu.

U slučaju „Trepče“ on je već podnosio zahtev za licencu za eksploataciju ugljenih škriljaca, koji se u svetu koriste kao energetsko gorivo, ali je to sve bilo stopirano dok se ne reši vlasnički status „Trepče“.

Naši sagovornici, profesori ustavnog i međunarodnog prava sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici Bojan Bojanić i Dejan Mirović, veruju da je sve ovo deo velikog plana Albanaca, kako bi se pojačalo pritisak na Beograd uoči završnih pregovora u Briselu.

Bojan Bojanić, profesor ustavnog prava, kaže da je u pitanju klasična otimačina srpske imovine, i to je nešto što rade konstantno preko Agencije za privatizaciju.

„Sada su tu otimačinu stavili i u zakonske okvire. Naravno da će to uticati na Sever i na Srbe sa Severa jer svaki takav akt vodi ka daljem iseljavanju Srba“, navodi on.

Naš sagovornik ističe i da je pritisak na Srbe na Kosmetu konstantan, kao i da je vidljivo da se on pojačava. Dodaje i da Albanci koriste činjenicu da je Srpska lista izašla iz vlade u Prištini, pa usvajaju zakone za koje znaju da će dobiti podršku od drugih albanskih opozicionih stranaka, što je još jedan perfidan način manipulacije sa Srbima na Kosmetu.

Profesor međunarodnog prava Dejan Mirović kaže da je, bez obzira na sve, po Rezoluciji 1244 Unmik i dalje odgovoran za imovinu Srba na Kosmetu i da je na sceni pravna hajdučija Prištine.

„Unmik je faktički izvršna vlast sve dok je na snazi Rezolucija 1244. I svi treba da se zapitaju kako će ovakav akt Prištine uticati na sve na KiM. To je pitanje i za Savet bezbednosti i za Prištinu i za međunarodnu zajednicu“, naglašava Mirović.

Postavlja se pitanje — šta ako ponovo dođe do protesta Srba, radnika „Trepče“ pre svega, kao što je to bilo kada je zakon o „Trepči“ izglasan. Šta ako Priština to iskoristi da faktički okupira Sever?

„Mirnih protesta Srba će sigurno biti. Kako će Albanci da se ponašaju, to ne možemo da znamo. Ne mislim da im je sada cilj da primene silu, već verujem da ovim žele da izvrše jači pritisak na Srbiju zbog pregovora u Briselu“, uveren je Mirović.

Na osnovu studije održivosti, ekonomske i finansijske opravdanosti, „Trepča AD“ će biti formirana u poslovnim jedinicama Metalurgije olova, Metalurgije cinka i Hemijske industrije. Predlog statuta „Trepče“ je po odobrenju vlade prosleđen skupštini.

Koliko opasnosti može jedan ovakav potez Prištine da izazove, pisala je i italijanska štampa. U oceni lista „Republika“ iz 2016. napisano je da bi „pokušaj Prištine da nacionalizuje kombinat ’Trepča‘ mogao ne samo da nanese štetu stabilnosti u regionu i proevropskoj vladi u Beogradu, već i da destabilizuje svetsku ekonomiju“.

Koliko vredi „Trepča“, ali i koliko je rudno bogatsvo na Kosmetu, najbolje govore podaci Svetske banke, koja vrednost mineralnih rezervi na Kosovu procenjuje na 13,5 milijardi evra, od čega je samo udeo rudnika olova u Trepči vredan tri milijarde. Preostali kapacitet rude je navodno oko 29 miliona tona, od čega 999.000 tona čini olovo, 670.000 tona cink, i 2.200 tona zlato. „Trepča“, kao jedno od najvećih nalazišta olova i cinka u Evropi, imala je 1999. godine prihod od 200 miliona dolara, dok danas ima dug od oko 150 miliona evra.

Brankica Ristić

rs.sputniknews.com