Neposredno pre vesti o privatizaciji kuhinje u Kliničkom centru Srbije, objavljena je i vest da bi većina komunalnih poslova kojima su do sada upravljale opštine i gradovi, uskoro mogla da pređe u nadležnost države i data privatnim upraviteljima.
Opotencijalnoj privatizaciji skoro svih javnih usluga koje su sada u nadležnostima opština i gradova, stižu vesti skoro svakodnevno. Najpre su, kao i mnogo puta do sada, ove vesti stigle u formi pitanja, da bi se polako dolazilo i do proverenih informacija.
Kako je krajem oktobra pisao N1, poslove poput snabdevanja vodom za piće, upravljanje grobljima, briga o zelenim površinama, gradskom prevozu ili održavanju ulica i puteva u 145 opština i 28 gradova ubuduće bi mogao da radi neko drugi. Kako je navedeno, nadležnost za ove poslove bi uskoro mogla da pređe na državu, i data na upravljanje „nacionalnom upravljaču“, najverovatnije privatniku.
„Naša saznanja su da se ovom centralizacijom priprema teren da se privatni partner uvede na nivou Srbije u vršenje komunalnih usluga, po meni najveći problem je što se to radi po principu javno-privatnog partnerstva, koje se pokazalo katastrofalno i u Beogradu i na nivou čitave Srbije“, rekao je za N1 Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu.
Jovanović je upozorio da je u pitanju kršenje ne samo zakona već i Ustava Republike Srbije, jer zakon propisuje da komunalne delatnosti treba da budu u rukama lokalnih samuprava.
„Nažalost, država uzima lokalnim samoupravama gotovo sve nadležnosti, vlast i odluke se koncentrišu u malom krugu ljudi koji onda još ako izbegavaju Zakon o javnim nabavkama su u velikom iskušenju da ulaze u razne mahinacije i potencijalno koruptivne poslove“, rekao je Jovanović, prenosi N1.
Kako je za ovu televiziju rekao Savo Manojlović iz pokreta Kreni – promeni, pozicija je verovatno rezervisana za francusku kompaniju Veolia.
Kako je ranije rekao potpredsednik Narodne stranke Borislav Borović, privatni partner teži maksimiziranju profita u cilju vraćanja uloženog novca, zbog čega se postavlja pitanje da li će model javno-privatnog partnerstva imati za posledicu rast cena komunalnih usluga na teret građana, otpuštanje zaposlenih u komunalnim preduzećima ili konverziju uloženog u vlasništvo privatnog partnera u komunalnim preduzećima.
Ako vidimo na primeru kuhinje u Kliničkom centru Srbije, da će Republički fond za zdravstveno osiguranje pokrivati tri puta veću cenu za hranu od one koju je pokrivao kada je kuhinja bila u sklopu KSS, pitanje o rastu cena komunalnih usluga se postavlja i više nego opravdano.
