NATO pakt je ponudio brak Crnoj Gori, čak se i ne zainteresovavši da li je nevesta zainteresovana za takav savez. Na kraju krajeva, stanovnici Crne Gore moraju znati da od NATO ne dolazi ništa loše. A i kako bi! Jer se “zona mira” proširuje na još jednu zemlju i na kraju će Srbija biti u okruženju “prijateljskih i dobro naoružanih” država, spremnih da je prinude na mir u svakoj vanrednoj situaciji. A takva situacija može nastati veoma brzo, čim nastupi vreme da “ponosna i nezavisna Republika Kosovo” pristupi NATO paktu.
Iako okruženje Srbije u prsten nije najvažniji cilj alijanse. Prikupljanje što je moguće većeg broja članova ima i čisto politički cilj. Razgraničavanje po liniji Rusija – NATO predstavlja neospornu činjenicu i beskorisno je njeno poricanje. Bloku je potreban što je moguće veći broj članova da bi se on pretvorio u neku međunarodnu zajednicu sličnu mini-OUN, radi ostvarenja krupnih međunarodnih projekata. Jedan od potpuno očiglednih projekata jeste udaljavanje Rusije sa Balkana. Kao što je poznato, Moskva je već objavila da prijem Crne Gore u NATO povlači njen izlazak iz te zemlje. Briselu je baš to i potrebno. Da li je to potrebno i Crnogorcima – veliko je pitanje. Ali će zato vlasti u Podgorici posle stupanja u Alijansu dobiti slobodu političkog manevrisanja u putovanjima od Brisela do Vašingtona.
Sam Bog zna kako će sve proticati predstojeći proces prijema Crne Gore u NATO pakt. Iz nekog razloga u toj republici živi veoma mnogo građana koji nikako ne mogu da shvate kakvo dobro im mogu doneti baze Alijanse na njihovoj teritoriji. Pritom oni ne žele da veruju u objašnjenja Mila Đukanovića o nastupajućoj eri procvata. Verovatno zato što su Bugari i Rumuni koji su očekivali nastup te ere, sada sasvim izgubili nadu. U svakom slučaju, mi možemo sa sigurnošću reći da se samo dvoje ljudi iskreno radovalo kada je generalni sekretar NATO Pakta Jens Stoltenberg izjavio: “Čestitamo crnoj Gori. To je početak divnog saveza”. To su – sam generalni sekretar i Milo Đukanović. Ostali su se zamislili.
A kako i da se ne zamisle, jer je MIP Rusije podsetio da je ta “miroljubiva organizacija” dopuzala do granica Rusije sa svih strana i pritom je u zvaničnim dokumentima Pentagona Rusija nazvana “glavnim protivnikom”. Znači, i Crna Gora će, voljno ili nevoljno, biti u kolektivu koji u Rusiji vidi “glavnog protivnika”. A čime je zapravo Rusija uvredila Crnogorce?
Kao odgovor na upozorenja Moskve, Jens Stoltenberg je, odjednom i u ime Brisela i Podgorice, veoma odlučno odgovorio da težnja da se onemogući pristup Crne Gore NATO paktu, navodno samo jača njenu želju da je tamo prime.
U stvari, Moskva uopšte nema nameru da se meša u slobodan izbor Crnogoraca. Ona jednostavno upozorava da će se odnosi morati ograničiti, jer ideologija NATO pakta je puna neprijateljstva prema Rusiji i ona neće da igra sa novim članom “prljavog plesa”.
Što se tiče samog “slobodnog izbora”, onda tu ima velikih sumnji. Izgleda da “svatovi” nisu baš pitali nevestu da li želi da zaključi predloženi brak. To više liči na njenu nasilu udaju pod izgovorom:” Ne plaši se glupačo, videćeš kako će ti biti dobro”. Iako je još od Šekspira poznato kako se završavaju nasilno sklopljeni brakovi. Bolje je i ne sećati se toga.
Dmitrij Sedov
Fond strateške kulture
