Napravljeni su timovi u kojima se nalaze predstavnici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, finansija, privrede i zdravlja, i do Nove godine problem (prim.aut. blokiranih računa zdravstvenih ustanova) mora biti rešen.
www.novosti.rs, 2. 11. 2016. godine
U septembru 2016. Republički fond za zdravstveno osiguranje objavio je podatak da su računi 19 zdravstvenih ustanova u blokadi. Nakon nešto više od mesec dana i nekoliko medijskih tesktova na ovu temu oglasio se i ministar zdravlja Zlatibor Lončar. On je rekao da dugovi bolnica, domova zdravlja i apoteka neće preći u javni dug već će morati da ih isplate lokalne samouprave koje su za njih odgovorne.
Ceo problem blokiranih računa prema rečima ministra Lončara morao je da bude rešen do početka 2017, a na njegovom rešavanju trebalo bi da rade timovi koji su sačinjeni od predstavnika ministarstava državne uprave i lokalne samouprave, finansija, privrede i zdravlja.
U javnosti se od tada nisu pojavljivale informacije o tome kakvi su rezultati rada ovih timova, kao ni da li su oni uopšte i oformljeni. Istinomer je ova pitanja uputio svim ministarstvima koje ministar Lončar pomenuo. Odgovor smo dobili samo od Minstarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva privrede koji su nas uputili na Ministarstvo zdravlja. Međutim, iz ove institucije odgovori do objavljivanja teksta nisu stigli.
Od nadležnih nismo dobili informacije o tome da li ovi timovi rade ili ne, ali jedno je sigurno – problem blokiranih računa zdravstvenih ustanova nije rešen ni do danas. Kako je Istinomeru odgovoreno iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova.
Iako se ta brojka pojavljuje i u tekstu portala Blic objavljenog 16. septembra prošle godine, poslednji zvanični podaci govore da je broj blokiranih računa u porastu. Prema poslednjem javno dostupnom izveštaju RFZO, objavljenom u septembru 2016. tada je račune u blokadi imalo 19 zdravstvenih ustanova.
U međuvremenu, iz blokade su izašli Zavod za hitnu medicinsku pomoć Niš, Dom zdravlja Majdanpek, Opšta bolnica Bor i Opšta bolnica Vršac, ali su zato blokirani računi apoteka iz Kikinde, Šapca, Bora i Kosovske Mitrovice, domovima zdravlja iz Bačke Topole i Bele Palanke i Institutu za transfuziju krvi Srbije.
RFZO u svom odgvoru Istinomeru dodaju da oni nisu blokirali nijedan račun kao i da svoje ugovorne obaveze koje imaju prema zdravstvenim ustanovama redovno izmiruju.
„Rešavanje neizmirenih obaveza zdravstvenih ustanova nije u nadležnosti Republičkog fonda, jer Republički fond nema ingerenciju nad zdravstvenim ustanovama, već osnivačka prava vrše lokalne samouprave ili ministarstvo zdravlja , kao osnivači. Republički fond obezbeđuje sredstva i prenosi sredstva zdravstvenim ustanovama radi pružanja zdravstvene zaštite osiguranim licima u skladu sa potpisanim ugovorom,“ navodi RFZO u pismenom odgovoru Istinomeru.
Sve zdravstvene ustanove pored računa koji se nalaze u blokadi, prema podacima Narodne banke Srbije uvek imaju najmanje jedan račun koji ne podlaže blokadi, što im omogućava funkcionisanje.
Da stvari budu gore, ne samo da je broj ustanova u blokadi u porastu, već je i sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao za skoro 540 miliona dinara, pa je tako dana 26. maja ukupno iznosio 2.013.905.017 dinara.
Uzevši u obzir sve navedene činjenice, jasno je da se problem zdravstvenih ustanova čiji su računi u blokadi nije rešio već je svakim danom sve lošiji, pa zbog toga izjava ministra zdravlja Zlatibora Lončara dobija ocenu neispunjeno.
Razlozi zbog kojih se računi bolnica, apoteka ili domova zdravlja nalaze u blokadi su različiti, od neisplaćenih dugova dobavljačima, pa do dugova prouzrokovanih sudskim sporovima. Prošlog meseca zbog sudskog spora na vrata KBC „Dragiša Mišović“ trebalo je da zakucaju izvršitelji, ali je zaplena imovine odložena. Izvršitelji imovinu popisuju i u Apoteci Bor, a slična situacija mogla bi da zadesi i ostale zdravstvene ustanove ukoliko se pare za isplatu dugova uskoro ne pronađu.
www.istinomer.rs
Bitno da smo pare tošili na fontanu glamura i pesme u srcu sivila i straćara na Slaviji. Što bi te pare davali na zdravstvo? Ko od Srba nema za privatne lekare ili lečenje u inostranstvu, pre će da umre.
Sigurno je da trokovi za fontanu ne bi rešili problem zdravstva, ali ako se potsetimo koliko je para pajac koji ne silazi sa ekrana dao na kampanju u izborima koje je , na kraju, naštelovao, koliko je novca dato za „kulturnu saradnju“ Šiptara i Srba dok su zdravstvene ustanove u Prištini u blokadi, koliko smo dali, kroz samoptužbe i prosipanje fekalija po dostojanstvu i žrtvama Srba, za Srebrenicu i ko zna još šta…….