Problemi Srbije na putu ka EU

Nerešeni predmeti kao poplave

0
1666

p-022187-00-09Najbolnija tačka srpskog pravosuđa i dalje je veliki broj starih predmeta, ali i predugo trajanje sporova. Podatak gotovo za Ginisa je da dva najduža spora traju čak 42 godine! U obrazloženju Strategije reforme pravosuđa, jasno se navodi da broj zaostalih (nerešenih) predmeta po sudovima već nekoliko uzastopnih godina premašuje tri miliona. Od toga, svake godine zastari više od 100.000 slučajeva. Nije retkost da tokom parnice prodefiluju ne samo čitave generacije, već i da umre onaj koji ju je poveo, ili čak i sudija!

Rešavanje te muke biće za Srbiju jedan od najtežih ispita u pregovorima sa EU. Posebno, jer država svake godine plaća ogromne iznose po presudama iz Strazbura. Od 10.600 predstavki, koliko se trenutno nalazi pred Evropskim sudom za ljudska prava, veliki broj odnosi se baš na povrede prava na pravično suđenje. Kada je reč o pravu na pravično suđenje, naša država je do sada proglašena odgovornom i zbog neujednačene sudske prakse, povrede prava na pristup sudu (kada je strankama uskraćena mogućnost revizije postupka), zbog pogrešno sastavljenog veća kod donošenja odluke (ako je bilo pet sudija umesto sedam)…

Po rečima Dragane Boljević, predsednice Društva sudija Srbije, broj nerešenih predmeta konstantno se povećavao. Samo od 2002. do 2008. povećao se za 54 odsto (sa 1.552.000 na 2.396.000), mada su sudije rešavale za 44 odsto predmeta više. Broj predmeta dodatno se povećao kada su u sudski, iz sistema državne uprave, uključene prekršajne sudije. Prema podacima VSS, „prekršajcima“ je lane zastarelo oko 112.000 predmeta. Kad su u pitanju maratonska suđenja, ona se mahom odnose na imovinske sporove. Nekada je to zbog neznanja, neiskustva ili straha samog sudije. Utvrđeno je i da se po nekoliko sudija izmeni na jednom predmetu, jer neki jednostavno odu na bolovanje ili budu premešteni. Dešavalo se i da fascikle završavaju po fiokama, pa je tako VSS objavio slučaj sudije u Vojvodini u čijem stolu su nađeni zastareli predmeti, dok je kod drugog, prilikom primopredaje dužnosti, nedostajalo sedam slučajeva.

Da Vas podsetimo:  OVE GODINE U KATARU, DOGODINE U PRIZRENU!

U Društvu sudija rešenje efikasnosti sudstva vide u stručnim i istinski nezavisnim deliocima pravde. Kao primer,navodi se i strah sudija zbog toga što tužioci mogu protiv njih dizati optužnice nezadovoljni njihovim odlukama. Jer, efikasnost, po rečima stručnjaka, ne znači završiti što veći broj predmeta u što kraćem roku, već završiti ih kvalitetno u razumnom roku. Nepotrebna brzina dovodi do procesnih grešaka, što predstavlja petinu svih predstavki protiv države u Strazburu .

I Ministarstvo pravde i državne uprave svesno je problema. Da bi ga rešili završili su novu Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa i Akcioni plan s konkretnim merama. Nagomilavanje predmeta trebalo bi da spreči i usvajanje izmena Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava. Pravosudna mreža dobiće sedamdesetak novih sudova, i oko 500 vraćenih sudija trebalo bi da smanji preopterećenost kolega.

Ako svemu tome dodamo i neuspelu reformu pravosuđa koja je, po rečima ministra Nikole Selakovića, koštala Srbiju 15 miliona evra, onda se vidi da su ovi problemi ništa manji od onih koje su napravile poplave. A saniranje srpskog pravosuđa je daleko bolnije i zahtevnije, pogotovu što na tome insistira Evropa. Ista ona koja je značajnim sredstvima pomogla neuspelu reformu.

„Zastareli“

Na listi onih koji su poslednjih godina oslobođeni zbog zastarevanja postupka nalaze se i Marko Milošević, vladika Pahomije, bivši funkcioneri Bratislava Morina, Leposava Milićević, Dragoljub Janković, biznismen Predrag Ranković-Peconi…

Novine

Da bi se povećala efikasnost sudova slede izmene i dopune procesnih zakona, jačanje infrastrukture sudova i tužilaštava, pojednostavljivanje procedura i dostavljanja pismena, rasterećenje sudija i tužilaca od administrativnih poslova. Tu je i jačanje novih pravosudnih profesija – notara, izvršitelja i medijatora, čime bi se deo tereta skinuo sa već preopterećenih leđa sudova.

Aleksa Milidrag

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime