Lokalni izbori u Srbiji 2012. su održani 6. maja zajedno sa parlamentarnim i predsedničkim.
U GO Grocka, za ove poslednje lokalne izbore bilo je predato 11. izbornih lista. Od 68 947 upisanih birača, na birališta je izašlo 37 569, ili 54, 49 posto glasača. Od tog broja, najviše glasova je uzela koalicija od 5 stranaka, okupljena oko Srpske napredne stranke sa osvojenih 9, 916 glasova. Zatim je sledila koalicija Dragan Đilas, izbor za bolju Kaluđericu i Grocku, a na trećem mestu se našla do tada vladajuća koalicija SPS-a i Snage Građana.
Koalicija okupljena oko SNS-a, od broja glasača koji su glasali dobila je procentualno 31,43 posto. Međutim, ako se uzme ukupan broj glasača i procentualno uporedi broj glasova, koalicija oko SNS-a je dobila 14, 3 procenta glasova od ukupnog broja glasača.
Nakon izbora te 2012. Godine počinje prava trka za odbornike, s obzirom da niko nije dobio jaku većinu. Konačno u junu 2012. godine formira se koalicija SNS-a, DSS-a i UG Naš čovek, koja je u tom periodu brojila 19 odbornika, stim što je već tada odbornik sa liste DRAGAN ĐILAS- Mihajlo Barac prešao u SNS.
Koalicija se proširila kao i beda
Kako je vreme odmicalo, vladajućoj koaliciji u Grockoj je prilazilo sve više odbornika. Sada vladajuća koalicija broji 24 odbornika i gotovo su svi pri SNS-u. Od demokrata, koliko je poznato ostao je samo jedan odbornik. Jedina lista koja nije imala odstupanja je koalicija SPS-a i Snage Građana, odnosno jedino odbornici sa ove liste nisu prešli u neku od vladajućih stranaka.
Za sve to vreme kupci u Grockoj, pa i u Srbiji, patentirali su novu disciplinu – stajanje ispred rafova u prodavnicama sa kalkulatorom u ruci ili u glavi i računanje da li će na hleb staviti paštetu ili je isplativije mazati margarin. Suvi vrat mnogi su već morali da zamene manje kvalitetnom salamom, a meso od buta je „proterano“ sa trpeza jer para ima samo za ono jeftinije – sa kostima. Ulazak u radnju je postao noćna mora zbog bojazni da ćemo posezanjem ruke u džep naići na prazan novčanik.
Navikli smo da nema novca za putovanja, odlaske u bioskop, nove čizme i kapute, ali sve više štedimo i na sredstvima za higijenu i kupujemo samo najneophodnije artikle, i to na akcijama. Glavna stavka u kućnim budžetima prosečne srpske porodice je hrana, a podaci o padu lične potrošnje pokazuju da i za nju imamo sve manje novca.
Toliko smo dugo u svemu ovome da smo se i navikli na ovakav način življenja, odnosno – preživljavanja. To potvrđuje i statistika, koja pokazuje da potrošnja dramatično opada, čak i osnovnih namirnica, onih koje se svakodnevno moraju naći u korpi.
Pazari se, žale se trgovci, najosnovnije – hleb, mleko, jaja, povrće, meso, kafa. Sve ostale namirnice sada se smatraju – luksuzom.
Za Žig Info
Željko Matorčević
