Saradnja Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata pompezno je hvaljena iz svih usta članova Srpske napredne stranke. Njihova ulaganja predstavljana su kao spas srpskoj privredi, a lideri iz Emirata kao veliki prijatelji srpskih lidera. Tako smo, 2018. godine, „prijateljski“, upola cene, upravo Ujedinjenim Arapskim Emiratima, prodali Poljoprivredni kombinat Beograd, čuveni PKB. Oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta prodato je arapskoj „Al Dahri“ upola cene jer je zakonom o privatizaciji predviđeno da se imovina preduzeća može ponuditi po početnoj ceni od 51 odsto njene procenjene vrednosti. „Al Dahra“ je kao jedini ponuđač na tenderu ponudila najnižu propisanu cenu i zahvaljujući tome ostvarila dobit od preko 100 miliona evra. Odmah nakon kupovine imovine PKB-a, „Al Dahra“ je objavila finansijski izveštaj u kome se navodi da je ova kompanija samo na osnovu razlike između plaćene i fer vrednosti imovine PKB-a zaradila 106,3 miliona evra. Prijateljski, zar ne?
No, prodaja PKB-a bi se i zaboravila i prebolela, međutim, Srbiji sada treba deo parcele PKB-a kako bi počela izgradnja planiranog auto puta od Beograda do Zrenjanina. Ugovorom sa „Al Dahrom“, država Srbija se ni na jedan način nije zaštitila za slučaj da zemljište nekadašnjeg PKB-a bude potrebno zbog izgradnje infrastrukturnih projekata ili očekivanog širenja grada na levu obalu Dunava. Pre godinu dana, tadašnja ministarka saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, tvrdila je da ne zna gde će se tačno auto put graditi ali da „sigurno neće biti na zemljištu nekadašnjeg PKB-a”. Dobro, rekla-porekla, kao da je bitno. Deonica auto-puta ipak će prolaziti kroz parcele koje je u postupku privatizacije PKB-a kupila kompanija „Al Dahra“ iz UAE. To znači da će zbog izgradnje tog dela auto puta država morati da po tržišnoj vrednosti otkupljuje zemljište koje je pre samo tri godine prodala arapskoj kompaniji ispod cene, kao imovinu tada propalog kombinata.
– Posledice te besmislene prodaje vidimo i danas, jedna od posledica je to što prema nacrtu auto-puta Beograd, Zrenjanin, Novi Sad. Država će morati da po desetostruko većoj ceni otkupljuje katastarske parcele koje je prodala „Al Dahri“ – kaže Nikola Jovanović, predsednik Centra za lokalnu samoupravu.
Prema Zakonu o eksproprijaciji, naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje se prema tržišnoj ceni takvog zemljišta. To znači da će za izgradnju auto puta država morati da od Al Dahre otkupljuje zemljište po znatno većoj ceni od one po kojoj je 2018. godine isto to zemljište prodala investitoru iz UAE. „Al Dahra“ je kupila poljoprivredno zemljište nadomak Beograda za 4.700 evra po hektaru. Država je ispod svake cene prodala zemljište kompaniji iz UAE je i primer PKB-ove parcele koja nije prodata u postupku privatizacije, a godinu dana kasnije oglašena je na prodaju po ceni koja je bila za čak osam puta veća od one koju je platila „Al Dahra“.
– Gubimo naravno, ako smo prodali hektar zemljišta za nešto preko 4.000 evra, a otkupljujemo ga za 40.000 evra, sa svakim hektarom smo u gubitku 36.000 evra – dodao je Jovanović.
Da bi za otkup tog zemljišta država mogla da plati i do 20 puta veću cenu od one po kojoj je zemljište prodato „Al Dahri“ pokazuju podaci o ekproprijaciji poljoprivrednog zemljišta za izgradnju deonice Koridora 11 od Surčina do Obrenovca. Država, odnosno javno preduzeće „Putevi Srbije“ su zbog izgradnje tog puta vlasnicima zemljišta u Jakovu i Boljevcu 2016. godine morali da plate nadoknadu u iznosu od 25 do 50.000 evra po hektaru. Deonica puta koja prolazi kroz posed „Al Dahre“ iznosi oko 5km, te ukoliko se pretpostavi da je za izgradnju autoputa potrebno uspostaviti koridor 40 metara širine, površina zemljišta koju bi država otkupila iznosi 20 hektara. Pod pretpostavkom da će otkupna zemljišta biti u pomenutom rasponu, državni budžet će biti oštećen za oko milion evra. Ipak, ta otkupna cena bi mogla biti i veća, budući da je za hektar poljoprivrednog zemljišta u Surčinu isplaćivano čak 130.000 evra. U tom slučaju bi trošak za Srbiju iznosio 2.6 miliona evra.
Izvor: Ozonpress
Tačno tako. Vučić i njegovi skutelisci su prodali jeftino da bi već prodato kupovali papreno skupo. Ale sve zašto ima i svoje ZATO! Narod ne zna koliko je provizije kod te „jeftino-skupe“ transakcije otišlo u partijsku kasu, koliko su maznule bratije Vučić, Mali, Brnabić i drugi. Kada se pokrađene pare saberu sa od prodaje dobijenima, onda bi se videlo da zbir odgovara bar odprilike tržišnoj prodajnoj ceni zemljišta! Znači sve je, po pitanju možda stvarno plaćene cene OK, samo što su deo novca maznule srpske lopurde! Kao i kod svih drugih tobože „velikih i uspešnih“ prodaja. Ako se Srbi do dolazećih izbora ne opamete, prodaće nam Vučić i poslednje gaće- ostaćemo gologuzi kao što su bili ovi današnji toboži „političari“ pre dolaska na vlast!