Dobar dan, zovem povodom oglasa o prodaji stanova u „Beogradu na vodi“.
-Samo momenat! Gradonačelničeeeee, gradonačelničeeee neka budal…ovaj, potencijalni kupac stana na vezi.
-Izvolite, Mali, agent za prodaju magle i nekretnina ovde! Ne mislim mali agent nego Mali, to mi je prezime, inače čuvar Beograda na vodi u zimskom periodu…
-Supruga i ja smo zainteresovani za kupovinu stana u jednoj od kula, s pogledom na „Đilasov most“ eventualno, deluje nam romantično, pa…
– Nažalost, ni jedan od stanova neće gledati ka tom ruglu od mostića, uglavnom će biti orijentisani zapadno, s pogledom na Vučića, ima li išta romantičnije od toga, bre?..
-Dobro, a kad bi smo mogli da pogledamo?..
-Vučića?! Pa, u vestima, vremenskoj prognozi, emisijama za decu, igrama na sreću, frižideru, kaci s kupusom, u liniji života na dlanu, šoljici kafe, pogledu novorođenčeta, delovima Biblije koji govore o čoveku koji hoda po vodi, testovima za trudnoću ukoliko su pozitivni…
-Ne, mislili smo na stan?
-Koj, bre, sad stan?!
-Pa, u „Beogradu na vodi“, pričali smo…
-Aha, da, stan! A, gde tačno?!
-Rekoh Vam- „Beograd na vodi“!
-Tamo?! Počela prodaja, stvarno?! Ekstra, moram da javim drugarima…
-Čekajte, pa vi ste oglasili prodaju, valjda znate?..
-Ma, znam, kako da ne, nego sam se nešto zbunio…
-Interesuje nas dokle su odmakli radovi, cena, i kada bismo zaista mogli da pogledamo stan? Dvosobni, recimo?
-Radovi su baš odmakli, ali baš- baš! Imamo vodu, imamo Beograd tu blizu, još samo da spojimo ta dva i eto „Beograda na vodi“, logično! Evo, upravo kroz prozor gledam u kranove, rade ko Vulin, maltene…
-Znači, gradi se, kule zaista niču?
-Ču, niču, ko iz vode što bi se reklo?! Ma, ko iz „Beograda na vodi“, bre! Evo, dok razgovaramo majstori upravo završavaju stolariju…
-A, cena, uslovi?..
-Daj kolko daš, nećemo da se cenjkamo, nismo u skupštini! Za sefte, što narod kaže!
Što se uslova tiče znajte da je naš principijelan stav da ne pristajemo ni na kakve uslove koji će štetiti iteresima Srbije i ne podležemo ultimatumima! Dakle, ako zovete da bi uslovljvali bolje da odmah prekinemo vezu!
-Uslovi kupovine, aman!
-Kupovine čega?
-Stana, gradonačelniče! Stana u „Beogradu na vodi“, breeeeee!!!
-Beograda na čemu?..
-Vodi! Kule, stanovi, prodaja, oglas?..
-Aha, naravno, vodi nego šta nego vodi! Zna se ko nas vodi u bolju i svetliju budućnost…
-Možemo li ili ne da pogledamo te stanove, odlučimo koj ćemo, platimo?..
-Dabome da možete! Dođete lepo sutra da vidite maketicu, znate kako je slatka, najbolji modelari osnovnih škola pravili, pokažete prstom u kojoj bi zgradi i na kom spratu stan, samo pažljivo s prstom, neka deca su već oštetila maketu igrajući se automobilčićima po njoj, pa smo dva puta menjali projekat i učvršćivali one stospratnice selotejpom…
-Kakva sad maketa, pobogu?!
-Prelepa, kažem Vam, gde god je odnesemo deca navale ko smrt na babu… Bio i onaj glumac Depardje, okačio selfi s njom na „fejsu“…
-Mislili smo da odemo na gradilište, pogledamo šta se nudi, uđemo u neki od stanova…
-Naravno, nije problem, sad ću da vam objasnim kako najlakše da pronađete naselje, piši: prođeš Glavnu autobusku stanicu, pre Starog mosta skreneš levo, ideš blatnjavim putićem kroz udžerice, skreneš desno, preskočiš šine ako nema voza, izađeš na kej, opet levo, nastaviš stotinak metara ka Adi i tu si!
-Viedećemo zgrade?..
-Pa, ovaj, videćete neke u daljini, novobeogradske blokove i slično, ali ako spustite pogled niže, baš niže, skoro do zemlje, zagrlite suprugu, zatvorite oči i zamislite…
-Šta da zamilsimo?!
-Vaše toplo porodično gnezdo na vodi, kako šta?! „Beograd na vodi“ je, recimo, još u fazi alhemije, ukazaće se samo onima koji zaista veruju u njega. Nešto kao Oz, ili onaj grad u koji je Hari Poter otišao da uči magiju, razumete?
-Polako, polako…treba da potpišemo ugovor i platimo nešto što ne postoji?
-Kako, bre, ne postoji?! Jeste li prečuli onaj deo o maketi? Jeste li videli hologramsku prezentaciju koju svakodnevno prikazujemo na tv-u? Jeste li, na kraju krajeva, čuli Aleksandra Vulina koji je ushićeno izjavio kako je prvi kupio stan na dvadesetom spratu, uselio se, koluta okicama gledajući zalazak sunca s božanstvene terase, a prve komšije su mu Če Gevara i Elvis Prisli!
Mislite li da bi Jorgovanka Tabaković kupila 50 stanova za zaposlene u Narodnoj banci, kao komplet uz one masažere za stopala, da „Beograd na vodi“ nije realnost?!
Samo se vi kolebajte, spisak zainteresovanih je sve duži!
Čitav blok C iz bolnice „Laze Lazarević“ se javio i tražio da kapariše po dva- tri stana!
Njih su svojevremeno, nepravedno, institucionalizovali jer su viđali „Beograd na vodi“ i slične halucinacije, a, eto, ispostavilo se da nije reč o pacijentima sa psihosomatskim poremećajima, već vizionarima…
-Dobro, dobro, upišite i nas za dva dvosobna…
-E, sad, z’inat neću! Sad ću autićem da srušim „vaš“ soliter na maketi i napravim jezerce s labudovima i nilskim konjima na tom mestu, pa kad ostanete bez krova nad glavom nećete se tako premišljati…
Nezahvalnici jedni- voda tu, Beograd tu, fali samo nekoliko zgrada, a oni odmah dižu galamu! Sastanak na slepo može, a kupovina stana- ne, cccc…
Ajmo, narode, navali: „Beograd na vodi“, još malo pa nestalo!!!
Mihailo Medenica
