Poštovana profesorice,
Uvek sam gajio najveće poštovanje prema prosvetnim radnicima, pa i zato pratim školovanje svog unuka. Kao rusofil prenosio sam na njega simpatije prema Rusiji, kako su je na mene prenosili moj otac i deda, pa je on bio iznenađen kada ste Vi rekli da u odnosu među državama (narodima) nema prijateljstava, nego da postoje samo interesi. To je u principu tačno, ali ne i u slučaju ruskog i srpskog naroda. Javljam Vam se povodom toga, verujući da je dobro da čujete u drugačije mišljenje.
Primer 1
Ja sam poreklom iz Republike Srpske, okolina Dervente, pa znam da je posle gušenja Pop Jovičine bune ( čini mi se oko 1832.g) usledila stravična osveta turskog življa ( poturčeni Srbi) prema srpskom narodu, i da je nastalo veliko beznađe. Naravno, porušene su crkve da bi se slomio pravoslavni duh. Međutim, već 1855. g. sagrađena je nova crkva u Derventi zahvaljujući novcu pristiglom iz Rusije. Crkva je osveštana na praznik Velike Gospojine na radost srpskog sveta. Od tada do danas na taj dan se održava čuveni Derventski vašar, od koga je veći samo onaj u Šapcu. Tom danu se raduju i muslimani (Bošnjaci) i Hrvati, ne znajući kada i kako se on počeo slaviti.
Primer 2
Da se pitala Francuska i Engleska, Srbi i Bugari bi bili još koju stotinu godina pod Turcima. Ali pitala se i pravoslavna Rusija. Kod Vrvarina, gde se sastaju dve sestre Morave, ima spomenik ruskim grofu generalu Orurku i izginulim ruskim junacima u Varvarinskoj bici iz 1810. g. Na tom mestu se skoncentrisalo 4000 Srba i 3000 Rusa, čekajući bitku sa 35000 turskih vojnika koji su krenuli iz Niša na Beograd. Ruse je doveo hajduk Veljko iz Negotina. Oni su u to vreme otimali od Turaka jednu po jednu tursku tvrđavu na Dunavu i na obali Crnog mora. Bili su zadivljeni hajduk Veljkovom hrabrošću kada im je pomogao u osvajanju jedne od tih tvrđava. Prisutni ruski komandant nije mogao da na svoju ruku pošalje vojsku u pomoć Srbima u Varvarin, ali je dobio saglasnost pretpostavljenog, koji je bio negde nizvodno uz Dunav. I krene 3000 prekaljenih ruski vojnika u pomoć Srbima, sve sami Ulani i Kozaci. I još povezu topove.
Miliutin Mojsilović – Varvarinska bitka
Srpskom i ruskom vojskom nije komandovao Karađorđe,nego školovani ruski oficir grof Orurk ( poreklom iz Irske).Turci su udarili dva puta, a grof Orurk je komandovao da im u susret izađe samo ruska konjica, a ne i srpska.Turci su odbijeni, ali se nisu svi vratili u Niš. Nisu se vratili u svoju bazi ni svi svi ruski vojnici,nego su svoje kosti ostavili u srpskoj zemlji.
Godine 2001.moja firma je izvodila radove u Varvarinu, pa sam obišao spomenik i groblje poginulih ruskih junaka. Spomenik su podigli meštani sela Varvarin na stotu godišnjicu Varvarinske bitke 1910.g. u prisustvu Kralja Petra Prvog. Postament spomenika je bio pred rušenjem, a ograda iz kovanog čelika je već odavno bila pala na tlo. Pored spomenika je bila jedna razvaljena betonska klupa na kojoj se nije moglo sedeti, a okolo je bila konjska balega i šikara.Zastideo sam se i obnovio spomenik. Onda me nazove pesnik iz Varvarina Miroslav Vasić i reče da piše knjigu „Varavrin u vremeplovu“ u kojoj će pisati da su mnogi pohodili Varvarin, ali sam se samo ja setio da obnovim spomenik ruskim junacima. “Onda me je zamolio da napišem nešto o motivu za takvo angažovanje. Napisao sam da sam to uradio iz zahvalnosti prema svome dedi, koga su Rusi zarobili na Karpatima 1914. kao austrougarskog vojnika Bosanske regimente ( nosio fes), jer je posle povratka u zavičaj preneo ljubav prema Rusiji na svoje potomstvo.Moj tekst je autor stavio na početku knjige na srpskom i ruskom jeziku.
Kada se deda vratio iz zarobljeništva pa slavio slavu Sv. Arhangela, najstariji moj stric Luka je kao dete to ovako video. Prvo je bila molitva, pa zdravice, pa meza. Onda je deda počeo priču o Rusiji, što je i inače činio celog svog života. U tom ustade njegov kum i ratni drug iz Rusije Stanoje Milaković, pa će uzbuđeno do podrhtavanja vilice: “Kume Petre, ustani kad pričaš o Rusima.“
Primer 3
Godine 1829. Rusija je porazila tursku vojsku u Bugarskoj,a ruski komandant je poslao poruku knezu Milošu da pošalje delegaciju u njegov štab da bi učestvovala u diktiranju uslova mira Turcima. Nas je istorija učila da Karađorđe nije bio dobar diplomata, a da je knez Miloš Obrenović svojom veštinom isposlovao slobodu srpskom narodu. Ništa od toga ne bi bilo da nije bilo ruskih pobeda nad Turcima.
Primer 4
Godine 1876. knez Milan Obrenović je poveo rat protiv Turske radi oslobađanja Stare Srbije, protivno volji ruskog cara, koji je predlagao da se sačeka sledeća godina kada ruska vojska uđe u Bugarsku. Iz Rusije je stigao čuveni ruski general Černjajev, koji je uzeo srpsko državljanstvo, a Srbija mu je poverila komandu nad centralnom srpskom vojskom na moravskom pravcu. Iz Rusije je stiglo 7000 dobrovoljaca. U svom Dnevniku Dostojevski je napisao da su dva meseca kampanje koju su vodili ruski novinari da se ide hiljadama kilometara daleko da bi se „prolila krv za braću po veri“ najveličanstveniji trenuci u celoj ruskoj istoriji. Skupljana je i pomoć u narodu. Grofice su išle ulicama sa kasicama,a u narodu se širilo uzbuđenje „što smo opet svi isti“.Svi za slobodu srpskog naroda.
Kada je jedan od dobrovoljaca pukovnik Rajevski poginuo u selu Gornji Adrovac kod Aleksinca, njegovca tetka je poslala novac i crteže da se u tom selu sagradi crkva, kako bi se čuvalo sećanje na njega. I evo, i ja Srbin iz Republike Srpske čuvam sećanje na ruske dobrovoljce, ovim javnim pisanjem profesorici istorije.
U Istoriji srpskog naroda piše i ovo. Na uskom delu fronta na Đuniskom visu zateklo se 1000 ruskih dobrovoljaca zajedno sa srpskim vojnicima. Bili su izloženi jakoj artiljerijskoj vatri i poginulo ih je samo na tom mestu 650. Ni tada se ne bi povukli da položaj nisu napustili srpski vojnici.
Primer 5
Nikola Pašić je strepio da li će Rusija objaviti rat Austrougarskoj i Nemačkoj 1914. g., pa je u vezi toga slao telegrame srpskom veleposlaniku u Petrogradu dr Miroslavu Spalajkoviću. Ovaj mu odgovoara da je narod izašao na ulice tražeći da se objavi rat, pa to car mora da učini taman i kada ne bi hteo. I objavljen je rat, iako Rusija još nije bila završila reorganizaciju svoje vojske. Pa i u situaciji kada i sama još nije imala dovoljno pušaka za svoju vojsku, ogroman broj njih je dala Srbiji, i to besplatno. Istovremeno su Francuzi naplatili svaki franak za prodate topove i granate za iste.
Kada je srpska vojska umirala u Albaniji čekaući francuske lađe, ruski car je zapretio Francuskoj da će da napravi separatni mir sa Nemačkom ako srpska vojska ne bude odmah spašena. Vladika Nikolaj Velimirović je napisao da Srbi nikad ne smeju da zaborave tu brigu i pomoć Rusije dok god nose to svoje ime.
Primer 6
Kada je Crvena armija oslobađala Beograd uz učešće i partizana,nije tukla Nemce artiljerijom i avijacijom,što je činila u svim drugim prestonicama iz kojih joj je pružan otpor,nego su se vodile ulične borbe da srpska prestonica ne bi bila rušena.Kao što je rušena od strane drugih naših „prijatelja“ Nemaca,Amerikanaca i Engleza. Naravno,u takvoj uličnoj borbi je moralo ginuti mnogo više crvenoarmejaca.
Primer 7
Igrala se rukometna utakmica u Nišu između Srbije i Rusije.Publika je podjednako aplaudirala i posle pogotka Srbije i posle pogotka Rusije.Pa gde to još ima u svetu?Nije to samo prijateljstvo,nego i mnogo više-bratstvo.Tom razumevanju srpskog naroda da su mu Rusi uzdanica i bratski narod nije doprinela srpska inteligencija,nego se to prenosilo u narodu sa kolena na koleno. Školovani Srbi su se ovako odužili Rusiji: po njoj su dali ime jednoj kratkoj i uskoj beogradskoj uličici iznad Instituta IMS. Istovremeno glavni trg u Sofiji nosi ime Aleksandra Nevskog.
Primer 8
Koji je to još narod, osim ruskog, u Ujedinjenim nacijama sprečio nameru SAD i Engleske da srpski narod za sva vremena bude označen genocidnim? Pa ako je Rusija to i učinila iz nekog svog interesa, zašto nijedna druga država nije pokazala takav interes?
…………………………………………………………………………………………………………………….
Razumem da danas nije lako ni pisati ni predavati istoriju kada na Filozofskom fakultetu u Beogradu uči studente i prof.dr Nikola Samardžić, koji izlazi u javnost sa stavom da su Karađorđevici konjokradice i svinjokradice, i da su krivi za Jasenovac.
S pozdravom i poštovanjem Nebojša Vidojević!
U Beogradu, 27.2.2022
PS : Za svaki slučaj, poslužio sam se pseudonimom,a nisam naveo ni Vaše ime.
Na nebu je Bog, a na Zemlji je Rusija.