Profesorka Aleksandra Smiljanić: Iznajmljivanje kapaciteta „Telekoma“ pod jednakim uslovima za sve

0
456

Poslednjih dana u medijima se vodi velika polemika o navodnom udruživanju kompanija „Telekom“ i „Telenor“ – televizije N1 i Nova S, koje su, sa kablovskim operatorom SBB deo Junajted grupe, ističu da se ove kompanije udružuju u nameri da „uguše slobodne medije“ i „smanje učešće SBB-a na tržištu,“,„Telenor“ ove navode demantuje, a „Telekom“ ističe da je reč o redovnoj ugovornoj saradnji i da SBB ima strah od ekspanzije konkurencije.

Normalno je da ‘Telekom’ slobodne kapacitete svoje infrastrukture iznajmi drugim operatorima, ali to mora da učini pod jednakim uslovima, kaže bivša ministarka za telekomunikacije (Foto: printscreen)

Profesorka na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i bivša ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Aleksandra Smiljanić za UNS objašnjava da je normalno da „Telekom“ slobodne kapacitete svoje infrastrukture iznajmi drugim operatorima, ali da to mora da učini pod jednakim uslovima.

„Međutim, ‘Telekom’ bi morao transparetno da objasni zašto je iznajmljivanje infrastrukture najbolje za njihovo poslovanje“, kaže Smiljanić.

Smiljanić navodi da „ukoliko postoji određen kapacitet kablova koji su instalirani a neiskorišćeni su, normalno je da se iznajmi drugim kompanijama“.

„S druge strane, ukoliko ‘Telekom’ ne nudi usluge kvalitetno i povoljno i zato gubi korisnike, odnosno ima višak mrežnih kapaciteta, rukovodstvo bi moralo da se menja“, kaže ona.

Smiljanić navodi da bi „ukoliko postoji veća tražnja nego što je ponuda, trebalo bi organizovati aukcije za iznajmljivanje infastrukture“.

„Nažalost, u Srbiji čak ni aukcije nisu čisto rešenje. Naime, kolale su priče kako se na raznim aukcijama zainteresovane stranke ne smeju pojaviti zbog pretnji, eksplicitnih ili implicitnih. U Srbiji prvo treba da se iskoreni korupcija i organizovani kriminal da bi bilo koja regulativa imala smisla“, kaže Smiljanić.

Odgovarajući na pitanje da li bi eventualna prodaja ‘Telekoma’ značila automatsku prodaju i čitave kablovske infrastrukture, Smiljanić kaže da su razne prodaje moguće, ali da je privatizacija infrastrukture ili njenog upravljanja loša.

Da Vas podsetimo:  Nezaposlenim Srbima sa Kosova i Albancima po 200 eura, a Srbima iz Srbije 30 eura

„Naime, infrastruktura nema konkurencije ili je ima sasvim malo, privatnici se lako dogovore o cenama usluga koje će maksimizirati da bi izvukli što više profita. Isto tako će smanjivati investicije, otpuštati zaposlene, smanjivati kvalitet usluge zarad profita. Privatizacija državne infrastrukture je korupcija sama po sebi. Naravno, postoje problemi sa upravljanjem državnom infrastrukturom kada je nivo korupcije visok, ali ti problemi se ne rešavaju prodajom infrastrukture već kažnjavanjem političara i biznismena koji su uključeni u korupciju“, navodi Smiljanić i dodaje da u Srbiji postoji problem sa državnim preduzećima.

„Primer je upravo kupovina kablovskih operatora koje su praćene kontroverzama – date su velike pare koje nije pratilo adekvatno obrazloženje“, navodi Smiljanić.

Podsetimo, TV N1 objavio je ranije da se u planu u koji je imao uvid navodi da će se „Telekom“ udružiti sa „Telenorom“ kako bi smanjio učešće SBB-a na tržištu ispod 30 odsto i tako onemogućio finansiranje medija poput N1, Nove S, Sport Kluba.

Komisija za zaštitu konkurencije potvrdila je da su joj se obe kompanije obratile sa zahtevom za pojedinačno izuzeće od zabrane ugovora o ograničenoj i definisanoj poslovnoj saradnji. Komisija je istakla da se ne radi o koncentraciji, odnosno spajanju te dve kompanije i da je do sada već postupala po sličnim zahtevima na tržištu elektronskih komunikacija.

Dnevni list Politika, juče je pisao da su 2016. godine isti zahtev podneli upravo „Telenor“ i SBB, kao i da je operator SBB sve do 2003. godine besplatno koristio resurse “Telekoma“.

Komisija 2016. odlučivala o istom zahtevu Telenora i SBB-a

U februaru 2016. godine Komisija za zaštitu konkurencije objavila je Rešenje kojim se izuzima od zabrane Ugovor o poslovnoj saradnji između Telenora i SBB-a. U rešenju se navodi da je predmet zahteva „nacrt Ugovora o poslovnoj saradnji između Telenor doo i Serbia Broadband – Srpske kablovske mreže u pogledu pružanja usluga sa pogodnostima korisnicima koji, ispunjavaju prethodno navedene kumulativne uslove“.

„Predmet ugovora je saradnja između ugovornih strana, kako bi fizičkim licima, koja su istovremeno korisnici i Telenora i SBB-a, bila omogućena promocija, koja podrazumeva benefite koji će, pored paketa koji korisnici koriste, omogućiti i dodatne pogodnosti, uz ispunjenje određenih uslova“, navodi se u Rešenju Komisije od 10.2.2016. godine.

Kompanija „Telenor“ demantovala je navode N1 i Nove S navodeći da „nema spajanja ‘Telenora’ i ‘Telekoma’“, da „Telenor“ ne preuzima vlasništvo nad „Telekomovom“ infrastrukturom, niti da poslovne ambicije njihove kompanije na bilo koji način ugrožavaju slobodu medija.

Da Vas podsetimo:  Sotirovski potvrdila navode funkcionera - dogovor je da "Južnim vestima" ne odgovaraju na pitanja

Kako otkrivaju, ambicija „Telenora“ je da uđu u oblast interneta i TV sadržaja, a kako bi pružili što bolju uslugu korisnicima, iznajmljuu infrastrukturu od različitih partnera – kako od „Telekoma“, tako i od SBB-a.

„Zakup infrastrukture je uobičajena i potpuno zakonita poslovna praksa svih operatora“, naglašavaju.

I kompanija „Telekom Srbija“ saopštila je juče da se ne spaja sa kompanijom „Telenor“, već da je reč o „redovnoj ugovornoj saradnji“.

„‘Telekom Srbija’ namerava da po komercijalnim uslovima iznajmljuje svoju optičku infrastrukturu ‘Telenoru’. Time se značajno liberalizuje tržište telekomunikacija u Srbiji“, navodi se u saopštenju Telekoma i ističe da je bakarna telekomunikaciona infrastruktura Telekoma Srbija već liberalizovana i koristi je više operatora, uključujući i SBB, a ovo je, dodaju, početak liberalizacije optičke infrastrukture.

„Telenor“ će, dodaju, biti u prilici da pored optike od „Telekoma“ kupi i sadržaje, ali će imati i mogućnost izbora da sadržaje kupuje i od drugih proizvođača i distributera, kao i mogućnost da proizvodi sopstvene sadržaje.

Izvor: UNS

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime