Imenovanje direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića za ambasadora Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama izazvalo je prlično burne reakcije javnosti. A, kako i ne bi kada se zna da je decenijama unazad odlazak na mesto ambasadora u Vašingtonu za mnoge bila kruna karijere!
Nekada su ambasadorska mesta bila namenjena najcenjenijim diplomatama, političarima, naučnicima i oni koji su ranije Srbiju predstavljali u američkom glavnom gradu imali su iza sebe bogate karijete.
Tako je i prethodni ambasador Srbije u SAD Đerđ Matković karijerni diplomata koji je skoro 40 godina u srpskoj diplomatiji, pa mu je vašingtonski mandat bio prvi u karijeri. Prethodno je bio treći sekretar ambasade u Kanadi, prvi sekretar u Zimbabveu, zamenik šefa misije u Mađarskoj i prvi savetnik u ambasadi u SAD.
Pa tek onda ambasador!
Međutim, s obzirom na predlog Vlade Srbije da Marko Đurić bude ambasador u SAD, izgleda da su u današnjoj Srbiji sve funkcije i titule obezvređene.
Jer, ako se uzme u obzir osim tapšanja, neartikulisanog ponašanja, urnebesnog smeha i beskompromisne podrške, kao i idolopokloničkog stava prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ne može se shvatiti šta je Đurića (1983. godište) tačno preporučilo na ovu funkciju?!
Kada se pogleda njegova biografija, ne postoji ništa što bi ga preporučilo za ovo mesto. Đurić je član Srpske napredne stranke od 2008. godine, ali puno je onih koji su članovi koliko i on, četiri godine kasnije postao je član Predsedništva SNS, a potpredsednik 2016. Radio je kao šef protokola Ministarstva spoljnih poslova i kao Vučićev savetnik za spoljnu politiku. Od 2014. godine na čelu je Kancelarije za Kosovo i Metohiju. I, to je to!
Imajući verovatno sve ovo u vidu, jedan novinar, čiji je deda bio ataše za nauku ambasade SFRJ u Vašingtonu, prisetio se šta je sve njegovog dedu preporučilo za ovu funkciju.
Milorad Mlađenović, moj deda, bio je ataše za nauku ambasade SFRJ u Vašingtonu 70ih. Za tako nešto mu je bila potrebna profesura, doktorat u Švedskoj, osnivanje Vinče, predavanja u Japanu, Italiji, ratni staž u britanskom vazduhoplovstvu… Tako se nekad išlo u SAD.
— Dusan Mladjenovic (@Kukumakalo) October 8, 2020
– Milorad Mlađenović, moj deda, bio je ataše za nauku ambasade SFRJ u Vašingtonu 70-ih. Za tako nešto mu je bila potrebna profesura, doktorat u Švedskoj, osnivanje Vinče, predavanja u Japanu, Italiji, ratni staž u britanskom vazduhoplovstvu… Tako se nekad išlo u SAD – napisao je on.
A, danas? „Njegova ekselencija Marko Đurić. Mi ćutimo.“
Сетих се песника Милана Ракића који је био 20 година први секретар…..
Ovako brzo i prekoredno moze…….samo ako te hoce i namece zemlja (USA) u kojoj ces biti postavljen za prvo mesto AMBASADORa.
Тачно, то сам и ја прво помислио. Увек постоје две стране. Ти само предлажеш амбасадора а земља домаћин га прихвата или одбија. Цео текст је улудо писан, а по овом примеру се лепо види да амбасадор мале земље ништа и не ради сем што прима лепу плату и има много привилегија. Без подцењивања „струке“ , да мало порадим на себи и ја бих могао бити добар амбасадор.
Uvek se pitam, da li moze gore ???