Proglas srpskoj javnosti

2
68

Srbija mora da prekine ponižavajuće razgovore o normalizaciji odnosa sa tzv. „Kosovom“ koji vode stanju njene potpune kolonijalizacije. Ovo je proglas svim ljudima ove zemlje koji vide provaliju pred kojom se nalazimo

Neophodnost prekida razgovora sa predstavnicima političke tvorevine zvane „Kosovo“ proizilazi iz činjenice da ti razgovori vode ka definitivnom pravnom (de iure) priznanju „Kosova“ od strane Srbije. Taj čin predviđen je Sporazumom o putu normalizacije između Kosova i Srbije (27. februar 2023), stavom u članu 6 u kojem stoji da proces normalizacije odnosa „Kosova“ i Srbije „treba da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa“.

Sporazumi sa „Kosovom“, u nizu od Prvog briselskog sporazuma (18. april 2013.) do Aneksa o primeni Sporazuma o putu normalizacije između „Kosova“ i Srbija (19. mart 2023.), ključne su tačke prema cilju koji predstavlja punu legalizaciju sveobuhvatnog nasilja nad kosmetskim Srbima i Srbijom kao državom. S obzirom na to da je Evropska unija, kao pristrasni posrednik u razgovorima, uključila obaveze Srbije iz Sporazuma od 2023. godine u poglavlje 35 pretpristupnih pregovora, u zemlji se kreira atmosfera da nema drugog izlaza do povinovanja najnovijim ucenama. Ovim proglasom srpskoj javnosti se ukazuje na puteve drugačijeg rešavanja ove, ma koliko složene, situacije.

Budući da Evropska unija nema elementarnih unutrašnjih uslova da u svoje redove primi nijednu državu kandidata, u slučaju Srbije ona više ne može da krije besciljnost „evropskog puta“ naše zemlje. Priznala ili ne priznala „Kosovo“, Srbija može da računa samo na večito pretpristupno maltretiranje koje sa deklarisanim ciljem članstva u Uniji ne bi imalo nikakve veze. Tako, uslovljavanje nekakvog „evropskog puta“ de iure priznanjem nezavisnosti „Kosova“ postaje prazna pretnja koja se svela na efekat zastrašivanja građana osvetom Unije ukoliko bi Srbija prekinula razgovore o tzv. normalizaciji. Pošto ti razgovori vode definitivnom gubitku Kosova i Metohije, poslednji je čas da se oni prekinu. Za obrazloženje tog čina postoji više legalnih načina, od kojih je najubedljiviji poziv na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244. Uz to, potrebno je razmotriti razlog prekida pozivom na Bečku konvenciju o ugovornom pravu (1969) i njen član 62 koji reguliše razlog suštinske promene okolnosti, imajući u vidu činjenicu da „Kosovo“ za jedanaest godina nije ispunilo svoje obaveze iz Prvog briselskog sporazuma.

Da Vas podsetimo:  Draža Mihailović ponovo među Srbima

Prekidom razgovora koji nisu urodili ni ispunjenjem minimalne koncesije „Kosova“ u vidu Zajednice srpskih opština, ali i više od toga zbog svakodnevnog nasilja koje organi „Kosova“ sprovode nad Srbima, Srbija bi se oslobodila dopunskog uslova EU za pregovaračko poglavlje 35. I to bez bojazni od gubitka „evropskog puta“ koji već deceniju i po ne vodi u punopravno članstvo sve i da se ispune svi mogući i nemogući uslovi. U tom periodu Unija je izgubila sopstvene pretpostavke – formalne i faktičke – za svoje proširenje.

Prekid razgovora o tzv. normalizaciji odnosa Srbije i „Kosova“, koji bi razgolitio davno prevaziđenu politiku proširenja EU, nosi rizik loših posledica po čitav niz sektorskih odnosa između Srbije i EU započetih na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine. Bez obzira na to što je ovaj sporazum izgubio svoj unutrašnji smisao činjenicom da za šesnaest godina nije prevaziđen narednim Ugovorom o pristupanju između Srbije i EU, niti će to po svoj prilici ikada biti slučaj, Srbija je na njegovoj osnovi ušla u brojne odnose sa Unijom, a najdublje u trgovinske.

Prekid po Srbiju pogubnih briselskih razgovora o tzv. normalizaciji bio bi povod za zajedničko preispitivanje novih puteva saradnje sa Unijom. Takvu inicijativu morala bi da pokrene Srbija, jer se radi o njenim domaćim interesima na širokom spektru odnosa sa EU i njenim državama članicama. Uniji bi racionalnim argumentima trebalo dokazivati da bi, umesto o sankcijama za neposlušnu Srbiju, trebalo da razmišlja o mirnodopskim rešenjima svih pitanja u njenim odnosima sa važnom zemljom centralnog Balkana. Uz to, Srbija bi imala dobre saveznike među onim državama članicama Unije koje nisu priznale nezavisnost „Kosova“, a po primeru Mađarske vidimo i među nekima koje su pod pritiskom zapadnog bezbednosnog mehanizma svojevremeno priznale ovu političku tvorevinu.

Da Vas podsetimo:  Društvo psihologa Srbije: Stanje u društvu nepodnošljivo

Ovaj proglas se ne upućuje današnjem režimu u Srbiji, koji uživa zaštitu zapadnih sila radi postepene predaje „Kosova“. On je upućen srpskoj javnosti – onim građanima koji su otvoreni i sposobni da prihvate razumne korake u spasavanju zemlje od daljeg ubrzanog propadanja. Sastavljači proglasa nemaju nameru da se obraćaju nekoj politički određenoj grupi – stranci, koaliciji, opoziciji, pokretu, struci ili profesionalnoj organizaciji. Proglas se upućuje svim ljudima ove zemlje koji vide provaliju, veleizdaju Kosova i Metohije i u stanju su da procene posledice. Obraća se ljudima koji mogu da shvate međuuslovljenost režimske predaje Kosova i Metohije, s jedne strane, i rasipničke ekonomske politike, veresije prirodnih resursa, primitivne kulturne politike i stranačke privatizacije državnog budžeta, s druge strane. Ako se sve to odvija pod deklarisanim politikama „evropskog puta“ i „regionalnog mira“, onda nešto duboko nije u redu sa takvim putem i takvim mirom.

U suočavanju sa ovim očiglednostima, Srbija mora da prekine ponižavajuće razgovore koji vode stanju njene potpune kolonijalizacije. Zemlja i narod koji su prolazili kroz slična istorijska iskušenja i nalazili izlaz ne bi smeli u ovoj generaciji da padnu ispod zadatka koji im nameće stihija nepovoljnih okolnosti.

U Beogradu, 27. maja 2024.

Proglas možete da potpišete ovde.

Prvi potpisnici:

Predrag Adamović, zadužbina „Baštionik“

Prof. dr Slobodan Antonić

Prof. dr Siniša Atlagić

Prof. dr Zoran Arsović

Danilo N. Basta, akademik SANU

Prof. dr Dragiša Bojović

Prof. dr Siniša Borović, general

Prof. dr Pavle Botić

Prof. dr Boris Brajović, protojerej-stavrofor

Prof. dr Slobodan Vladušić

Dr Žarko Vojinović

Srđan Volarević, književnik

Aleksandar Vujović, urednik „Novog Standarda“

Prof. dr Slobodan Vujošević

Prof. dr Igor Vuković

Dr Nebojša Vuković, naučni saradnik

Vladan Vukosavljević, pravnik

Da Vas podsetimo:  Priča o lažnom predstavljanju i stvarnoj EU

Marinko Vučinić, publicista

Dr Stevan Gajić, naučni saradnik

Miljan Glišić, reditelj

Prof. dr Irina Deretić

Spomenka Deretić, novinar

Dr Vladimir Dimitrijević, naučni saradnik

Dr Dušan Dostanić, naučni saradnik

Prof. dr Dragana Drakulić-Prijma

Prof. dr Jovan Dušanić

Prof. dr Aleksandar Đikić

Prof. dr Darko Ristov Đogo, protojerej-stavrofor

Prof. dr Đorđe Đurić

Dr Miša Đurković, naučni savetnik

Igor Ivanović, publicista

Prof. dr Ivan Ivić

Dr Slobodan Janković, viši naučni saradnik

Dr Marija Jeftimijević Mihailović, viši naučni saradnik

Prof. dr Bojan Jovanović

Miodrag D. Jovanović, prvak opere NP u Beogradu

Vesna Kapor, književnica

Prof. dr Zoran Kinđić

Dr Snežana Kirin, naučni savetnik

Prof. dr Bojan Kovačević

Prof. dr Duško M. Kovačević

Prof. dr Miloš Ković

Prof. dr Leon Kojen

Dr Vladimir Kolarić

Prof. dr Časlav Koprivica

Prof. dr Dušan Krcunović

Prof. dr Miodrag Kulić

Aleksandar Lazić, urednik „Stanja stvari“

Prof. dr Aleksandar Lipkovski

Dr Marinko Lolić, naučni saradnik

Mihailo Medenica, pisac

Miroslav Cera Mihailović, pesnik

Sofija Mojsić, naučni saradnik

Prof. dr Slobodan Orlović

Prof. dr Dragoljub Petrović

Prof. dr Valentina Pitulić

Prof. dr Aleksandar Popović

Prof. dr Mitra Reljić

Mr Radojka Cicmil-Remetić

Slobodan Remetić, akademik ANURS

Prof. dr Ratko Ristić

Prof. dr Slobodan Samardžić

Pro. dr Aleksandar Sedmak

Dr Simon Sedmak, naučni saradnik

Prof. dr Vojislav Simonović

Prof. dr Dobrivoje Stanojević

Prof. dr Milomir Stepić

Milun Stijović, istraživač saradnik

Prof. dr Rada Stijović, naučni savetnik

Slobodan Stojičević, publicista i prevodilac

Dr Slavenko Terzić, akademik SANU

Prof. dr Srđa Trifković

Prof. dr Aleksandar Ćorac

Dr Dragan Hamović, naučni savetnik

Prof. dr Đorđe Čantrak

Doc. dr Duško Čelić

Prof. dr Ljiljana Čolić

Prof. dr Zoran Čvorović

Nikola Šijan, produkcija „HelmKast“

 

Naslovna fotografija: Radomir Jovanović/Novi Standard

2 KOMENTARA

  1. SRBIJA mora da prekine VELEIZDAJU DRZAVNIH I NACIONALNIH INTERESA ! Zbog toga je i od posebnog značaja označiti i sam početak ali i dogadjaj koji je bijo početak veleizdaje. “ Savez sa djavolom “ učinili su svi oni koji su učestvovali i ostvarili “ PETOOKTOBARSKI PUČ “ . Ušavši u ovakav savez, kao miš u mišolovku , gdje je bilo poprilično onog čuvenog ,“ besplatnog sira “ , našim
    “ miševima “ više nije bilo moguće da izadju. Svima nam je poznato kako je završio pokušaj Zorana Djindjića da pobijegne iz mišolovke, kada je shvatio koliko stvarno mora da plati onaj sir . U mišolovku su ulazili i ulaze , oni lakomi i lakovjevni , tupavi i priglupi , halapljivi i beskrajno zeljni novca i moći i daleko poslije po nas katastrofalnog “ patog oktobra “ . Tu se nazalost ,nalazi i naš vrli predsjednik Aleksandar Vučić , praćen i podrzan od veliizdajnika svih boja i ideologija , koji sada imaju zajednički naziv ili nazivnik NAPREDNJACI. Zvanična pozicija i najjači dio opozicije, zarobljeni su “ miševi “ koji moraju da plate “ sir “ koji su pozderali i kojeg zderu ,a za cijenu istog se oni ne pitaju.
    Od tuda potiče i “ Briselski sporazum “ i svi drugi , koji nemaju veze sa logikom i zdravom pameću. Kako se riješiti VELEIZDAJE I VELEIZDAJNIKA ? Kako doći u mogućnost da se izaberu slobodni i čestiti ljudi da preuzmu vodstvo zemlje ? Kako osvijestiti , organizirati i povesti Narod, u neophodne promjene ? Velika većina je i svjesna i saglasna sa ponudjenim PROGLASOM….. i šta i kako dalje ???

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime