Srbija posle 1999. godine nema pristup resursima na Kosovu i Metohiji, preostali Srbi žive u logorima pod otvorenim nebom- enklavama, izloženi svakodnevnim zlostavljanjima albanskog stanovništva. Naša južna pokrajina je pod okupacijom strane vojske – NATO alijanse i njenih vazala iz terorističke organizacije OVK.
Srbija je postala siromašna zemlja, mada ima sve uslove da to ne bude. Podatak da je Srbija po siromaštvu svrstana među sedam najsiromašnijih zemalja sveta (1) je alarmantan i predstavlja žalostan dokaz o stvarnom stanju ekonomskog statusa srpskog stanovništva, što se u kontrolisanoj srpskoj štampi ne može pročitati. Predsednik stalno obećava bolji život, veliko povećanje plata vojsci i policiji, lekarima, profesorima i naravno penzija koje će posle povećanja biti „veće nego ikad“. I tako, uz bajke prolaze sumorni dani čekanja. Srbi anestezirani obećanjima koja nikad ne stižu čekaju bolje dane, jer čekanje nečega što nikad neće doći je stanje najgore letargije i nemoći, spavaju mrtvim snom, dok se oko njih valjaju opasni događaji koje ne prepoznaju. Tako Srbija tone, uljuljkana lažnim obećanjima. Penzioneri, najbrojniji i najverniji glasači gospodara Vučića, srećni, jer će dobiti nekih pet-šest hiljada dinara jednokratno kako bi lepše dočekali slavu i Novu godinu! Zadovoljavamo se praznim obećanjima, a za to vreme se približava trenutak kad će Srbija ostati bez svojih 15 odsto bogate teritorije. Gospodar Srbije je odlučio: u oktobru pokreće dijalog, jer „ne smemo više da bežimo od Kosova!“ A ko je to bežao od Kosova i Metohije? Srbi? Ili svaka vlast od 2000. godine, koja je u Srbiji dovođena sa strane? U svom opširnom intervjuu (2) predsednik je zadovoljan što su Srbi sa KiM ušli u Haradinajevu „vladu“! A samo do pre nekoliko meseci bilo je pitanje da li će Francuska, po srpskoj poternici predati Srbiji ovog osvedočenog zločinca ili ne! O njemu, kao i o Hašimu Tačiju „premijeru“ i „predsedniku“ razbojničke države, nastanku terorističke organizacije OVK, njenim mentorima sa Zapada, njenim zaštitnicima- NATO i SAD, opširno piše ruska naučnica dr Elena Georgijevna Ponomarjevna u svojoj knjizi „Razbojnička država, Kosovo u svetskoj politici“. Vučić je u svom intervjuu (2) rekao da je od svih opcija za Srbe na Kosovu (nikad do sad nije rekao „i Metohiji“) najbolja „da podrže vladu Ramuša Haradinaja, koji za državu Srbiju ostaje optuženi ratni zločinac…„Ništa dobro ne mislimo o njemu. Ima takvih još koji su lideri, ali nas niko ne pita kada se glasa“. On je dodao da će u SANU sigurno biti onih koji će reći da je izdajnik, kao i da će biti onih koji će biti za nezavisnost Kosova. Koji li su ti nesrećni srpski „akademici“ koji će biti za nezavisnost Kosova (i Metohije)? I još je naš predsednik rekao da „moramo biti realni po pitanju Kosova, da izgubimo ono što moramo i ne damo ono što imamo“. A pitanje za milion dolara predsedniku: šta je to što moramo da izgubimo i šta to treba da ne damo a što imamo? Mi gospodine predsedniče, ako se sećate, imamo Rezoluciju 1244 po kojoj je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i to je ono najvažnije što mi imamo, a imamo i podršku Rusije i Kine. Mi na Kosovu i Metohiji nemamo ništa što „moramo da izgubimo“! Sve kalkulacije o nekim podelama KiM i prizivanja Kiparskog modela su gubitničke za Srbiju i njen narod u celini.
Nadam se da još uvek postoji zrnce zdravog razuma u srpskoj vladi kad počnu dijalozi, da se neće krenuti u avanturu podele KiM po bilo kojim osnovama. Brzopleto rešavanje problema pod briselskom iznudicom neće doneti nikakav boljitak ljudima u ovoj južnoj srpskoj pokrajini. Nadajmo se da će predsednik biti dovoljno razuman te da neće povući sudbonosno pogrešan potez u vezi ovog pitanja, a sve zarad ulaska u EU u tu mračnu pećinu, iz koje su nam dolazile samo pretnje, sankcije, bombe, ratovi. Nek se priseti da je u Skupštini Srbije odlučeno da se braniocima Kosova i Metohije, posebno onima sa Košara, daju zaslužena visoka vojna odlikovanja. A mnogi su ostavili svoje mlade živote zarad odbrane te srpske teritorije. Da li će njihove žrtve biti uzaludne, kad prihvatimo Briselska rešenja i ona koja dolaze iz SAD i NATO?
Srbija je bogata zemlja, to ne znaju samo ovi koji je vode, koji imaju kupljene diplome i koji nose najskuplja odela i časovnike vredne kao stan u Beogradu. Zbog srpskih nitkova i neznalica, danas je Srbija u raljama MMF-a i jedna je od najsiromašnijih zemalja sveta. Zbog današnjih neobrazovanih skorojevića, Srbija, po zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) sa stopom siromaštva od 24,6 odsto, zauzima prvo mesto među siromašnim zemljama Evrope. Naši građani su siromašniji čak i od Grka, čija prezadužena zemlja ima stopu siromaštva od 23,1 odsto. Na trećem mestu je Rumunija s koeficijentom siromaštva od 22,6 odsto, Španija sa 22,2 i Bugarska sa 21,2 odsto. U Srbiji skoro polovina stanovništva jedva sastavlja kraj s krajem, potvrđuju i svetska istraživanja. Niske plate su uzrok siromaštva, građani sve češće ne mogu sebi da priušte osnovne stvari za život. (1)
Srbija danas liči na škripavu, bušnu lađu koja bez orijentacije pluta uzburkanim morem ka „spasu“, EVROPA ZDAJ! I dok ta ista Evropa stenje pod teretom američke okupacije, imigracije, inflacije, terorizma, raznih egzita, i nadasve ekonomske nemoći, ipak ima snage da Srbiji zavrće ruku i ucenjuje je s Kosovom i Metohijom. Sebi svojstvenom arogancijom, siledžijski, naređuje Srbiji da se odrekne Kosova i Metohije, da uvede sankcije Rusiji, te da ukine ruski centar u Nišu, da bi kao nagradu dobila jedno veliko ništa, ulazak u razjedinjenu Evropsku Uniju, u njeno spoljnje dvorište u kome će boraviti sluge Novog svetskog poretka. Danas ni Evropi ne cvetaju ruže. Postaće kolonija arapskog sveta, kako je zapisao Nostradamus: „kamile će piti vodu na Rajni!“
U Srbiji je povodom pitanja Kosova i Metohije, peta kolona već formirana, neki njeni članovi, na žalost srpski akademici, navijački se odnose ka podeli naše teritorije. Ne treba da nam deca ginu, kako se raskukao onomad jedan akademik, već se treba pametno nositi sa problemom. Niko od tih mudrih i sedih akademskih glava da predloži gospodaru Vučiću i Skupštini Srbije da proglase jedinu moguću realnu opciju, a to je PROGLASITI OKUPACIJU na delu svoje teritorije. To je jedini način da se zaštiti srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji i srpska imovina, jer sve što je agresijom dobiveno je nelegalno, moraće da se vrati kad-tad. Da je južna srpska pokrajina okupirana, svedoči ogromna američka baza Bondstil na njenoj teritoriji! Ako to nije okupacija, šta jeste?
1.https://www.srbijadanas.net/srbija-ocenjenja-kao-sedma-najbednija-ekonomija-na-svetu/
2.http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/vucic-od-pitanja-kosova-i-metohije-nema-bezanja_853869.html
Za „Korene“
Mirjana Anđelković Lukić
bravo za ovaj komentar uvek smo se borili protiv tih sila,i nikad nas nisu uspeli da pobede i nece nedajte se srpska nacijo nedajte ste jer smo jaci od njih.
Gospodine,
Da, to je tako Kako ste napisali. mislim da bi trebalo dodati: Prvo, čast malom broju izuzetaka, a kad ćute i oni su isti, mi nemamo akadeniju nauka mi imamo neko udruženje penzionera sa nekim privilegijama, bez trunke akademske časti i dostojanstva. Bolje su nekad bile zemljoradničke zadruge, sa više mudrosti i znanja od današnje akademije, ona ne postoji i o njoj toliko. Drugo, gde nam je vera, prodala se za večeru, ona je trenutno na putu oko sveta, ne znamo gde se nalazi. Treće, a gde je narod, narod je do te mere omalovažen i utucan, tako i toliko da i on misli da ne vredi ničemu. E moj narode, shvati da živiš na delima tvojih predaka, da si dužan da to poboljšaš i ostaviš svojim pokolenjima, a šta im mi ostavljamo?, treba da nas je sramota. Pa onda ustanimo i sa onima koji hoće spasimo šta se spasiti može, a može se sve spasiti ali ne pognute glave. Ispravi se narode i ne daj više da te vode, dosadašnje vođe, nađi nove i sve će biti u redu, Srbin jeste gubio bitke, ali je na kraju svaki rat dobio. To imamo i danas, borimo se to je naša sveta dužnost.