Proizvodnja saglasnosti ili apatije? Digitalni mediji i javno mnjenje u Srbiji

0
56

Botovi, trolovi i sajber trupe sredstva su političke elite za manipulisanje javnim menjenjem i proizvodnju političke apatije.

Snimak ekrana „SNS organizovala prvi predizborni online miting u Srbiji“; izvor: Aleksandar Čupić / Youtube

Prošlo je oko godinu i po dana otkad je kompanija Tviter objavila da je uklonila 8.558 naloga za koje se tvrdi da su koordinisanim aktivnostima manipulisali funkcijama platforme radi promovisanja Srpske napredne stranke (SNS) i njenog lidera.

Tviterovo uklanjanje velike mreže pokazuje da je javnost u Srbiji na meti političkog astroturfinga. Ovaj izraz se koristi da označi komunikacijske aktivnosti interesnih grupa maskiranih u autentične izraze podrške običnih građana. Slični fenomeni poznati su i pod drugim nazivima. Na primer, u domaćoj javnosti se o neautentičnoj komunikaciji u digitalnom prostoru najčešće govori kao o botovanju ili trolovanju.

Koliko razumemo kakve su ovo aktivnosti i koje su njihove političke implikacije?

Manipulacija javnim mnjenjem nije legitiman politički marketing

Nakon objave Tvitera, novinarka KRIK-a je pitala predsednika Vučića ko su ljudi koji su bili angažovani na poslovima promovisanja SNS-a, kako su oni plaćeni i da li je ovaj trošak prijavljen u izveštajima Agenciji za borbu protiv korupcije.

„Nemam pojma, na Tviteru nisam“, odgovorio je predsednik i dodao: „Ne brinem ja za to, mene podržava običan narod i bez Tvitera. Nemam pojma o čemu govorite.“ Prema pisanju BIRN-a, istim povodom se na Tviteru oglasio član Glavnog i Izvršnog odbora SNS-a Slaviša Mićanović, koji je naveo da SNS na transparentan način obavlja promociju stranke na društvenim mrežama i internetu. Ovakve izjave predstavljaju pokušaj da se umanji značaj navedenih aktivnosti ili da se one prikažu kao legitiman politički marketing.

Nasuprot tome, Tviter se u svojoj definiciji problema oslanja na vojnu terminologiju i koristi izraz informacione operacije da označi aktivnosti aktera povezanih sa državom u cilju manipulisanja platformom i kreiranja neautentične kampanje uticaja. Time Tviter ovakve aktivnosti dovodi u vezu s tehnikama psihološkog ratovanja, kojima se borba za javno mnjenje vodi manipulacijom a ne argumentima.

Slično tome, istraživači Oksfordovog Programa za demokratiju i tehnologiju izrazom sajber trupa nazivaju aktere povezane s vladom ili političkim partijama čiji je zadatak da manipulišu javnim mnjenjem putem društvenih mreža. U izveštajima Oksfordovog tima Srbija se navodi kao jedna od zemalja u kojoj su pronađeni dokazi postojanja sajber trupa.

Nakon što je Tviter objavio sadržaje mreže izbrisanih naloga, Stanfordova Internet posmatračnica analizirala je njihove aktivnosti. Nalazi ove studije su konzistentni sa izveštajima profesionalnih medija i drugih istraživača i upućuju na dve osnovne strategije mreže. Prva je bila usmerena na promovisanje režima. Ovo je postignuto retvitovanjem objava najvažnijih naloga (kao što su @avucic, @sns_srbija ili @InformerNovine) i čestim korišćenjem odgovarajućih haštagova poput #vucic, #sns ili #brzejacebolje. Osim toga, mreža je promovisala prorežimski sadržaj van Tvitera deljenjem linkova ka stranicama koje objavljuju takav sadržaj (npr. sns.org.rs, vucic.rs, informer.rs, alo.rs i pink.rs). Druga strategija ticala se organizovanja negativne kampanje protiv političkih protivnika. Da bi se ovo postiglo, jedna taktika bila je kooptiranje opozicionih haštagova (npr. #poceloje), kako bi se tok diskusije promenio u željenom smeru. Druga taktika bila je organizovano podržavanje antiopozicionih tvitova.

Da Vas podsetimo:  RIO TINTO NE SME PROĆI!

Jedan od važnih problema u ovakvim aktivnostima odnosi se na odsustvo transparentnosti, što ilustruju pitanja novinarke KRIK-a. Direktna veza između SNS-a/Aleksanda Vučića i deaktivirane mreže naloga nije utvrđena i predsedniku nije bilo teško da izbegne da na njih odgovori. Kada se države bave netransparentnim i problematičnim digitalnim aktivnostima, značajnu ulogu u njihovom otkrivanju mogu imati uzbunjivači i nezavisni novinari.

Zahvaljujući svedočenjima ljudi koji tvrde da su bili angažovani da sprovode astroturfing kampanju SNS-a, dobili smo prve uvide u to kako funkcionišu takozvani internet timovi SNS-a. Na osnovu pisanja Južnih Vesti, BIRN-a i drugih medija, postoji veoma stabilna i centralizovana struktura u ovim aktivnostima. Njenu osnovu čine zaposleni u javnom sektoru, najčešće s nesigurnim radnim statusom, koji u toku radnog vremena i van njega sprovode digitalnu strategiju partijskog rukovodstva. Oni imaju pristup softveru putem kojeg dobijaju uputstva o tome na koje aktivnosti treba usmeriti pažnju. Ovakvi izveštaji upućuju na zaključak da ovo nisu legitimne i bezazlene aktivnosti. Ovde se ne radi o aktivnim građanima koji učestvuju u političkoj diskusiji, već o organizovanoj sabotaži političkog diskursa stvaranjem lažne slike o javnom mnjenju.

Manipulacija javnim mnjenjem može imati znatne političke posledice

U javnosti se dosad manje govorilo o tome kako ovakve aktivnosti mogu uticati na političko mišljenje i ponašanje običnih korisnika društvenih mreža. Za razumevanje mogućih političkih posledica ključna je percepcija da prorežimski narativ u opisanoj astroturfing kampanji naizgled stvaraju, podržavaju i šire obični ljudi. Ovakva percepcija utiče na to kako građani ocenjuju opšte raspoloženje javnosti o datim pitanjima. Percepcija javnog mnjenja dalje može da utiče na formiranje stavova, snagu postojećih stavova, spremnost građana da izraze svoje mišljenje i na drugi način učestvuju u političkim procesima.

Izvor: pxfuel.com

Studija sprovedena u Nemačkoj otkrila je da izloženost komentarima na društvenim mrežama utiče na to kako građani procenjuju pozicioniranje javnog mnjenja u debati o iseljavanju migranata. Spremnost građana da se uključe u diskusiju o ovoj temi zavisila je od toga da li sopstveno stanovište ocenjuju kao manjinsko ili većinsko. Studija iz Velike Britanije pokazala je da korišćenje tviter objava u medijskom izveštavanju (što se dešavalo i sa astroturfing komentarima u domaćim tabloidima) utiče na percepciju građana o većinskom mišljenju o velikom infrastrukturnom projektu i proširenju usluga Nacionalne zdravstvene službe. Percepcija većinskog mišljenja dovela je do modifikacije stavova u očekivanom smeru.

Da Vas podsetimo:  Vučić ne zna da su prošle godine bili izbori

Još jedna studija u Nemačkoj nedavno je ispitivala kako proruski astroturfing komentari utiču na stavove građana o pitanjima kao što je, na primer, trovanje Sergeja i Julije Skripalj. Slično prethodnim primerima, izloženost ovim komentarima uticala je na ocenu ispitanika o tome kako javno mnjenje razume odgovornost Rusije za ovaj i slične događaje. Percepcija javnog mnjenja potom je uticala na to da ispitanici u proseku pripisuju manje odgovornosti Rusiji. Kod ispitanika koji su na početku eksperimenta bili izrazito sigurni u umešanost Rusije izloženost astroturfing komentarima i posledična percepcija javnog mnjenja oslabili su ovaj stav.

Mehanizmi koji objašnjavaju ovakve nalaze utemeljeni su u klasičnim teorijama medijskih efekata, a navedeni primeri ilustruju sve veći broj istraživanja koja pronalaze podršku za ove teorije u digitalnom okruženju. Primer klasične teorije u oblasti formiranja javnog mnjenja jeste spirala tišine. Ukratko, mehanizam koji ova teorija objašnjava odnosi se na strah od društvene izolacije, zbog kojeg ljudi neprestano nadgledaju svoje okruženje (putem medija, ličnih kontakata i društvenih mreža), procenjujući kako se javno mnjenje pozicionira u odnosu na kontroverzna društvena pitanja. Kad ljudi procene da u takvim situacijama zastupaju manjinski stav, strah od izolovanosti će ih navesti da ne iznose javno te svoje stavove. Tako s vremenom mišljenje koje se prepoznaje kao većinsko postaje sve dominantnije, dok alternativni narativi bivaju sve teže vidljivi u javnom diskursu.

Teorija egzemplifikacije objašnjava zbog čega su komentari običnih građana u medijima i na društvenim mrežama važni u ovom procesu. Publika lako pamti i obraća pažnju na „autentične“ komentare građana za koje ne vezuje pokušaje ubeđivanja koji se redovno očekuju od drugih aktera u javnom informisanju. Oslanjajući se na induktivno učenje, građani zaključuju da primeri kojima su bili izloženi i koje vide kao autentične predstavljaju deo šireg trenda. Što je više ovakvih primera, publika je otvorenija za njihove argumente.

Kod publike koja nema stabilne ideološke i partijske preferencije, izloženost opisanoj astroturfing kampanji u Srbiji mogla je dovesti do zaključka da komentari koje su videli predstavljaju opšteprihvaćeno mišljenje i da su samim tim argumenti izneti u njima ubedljivi. Jedna potencijalno ranjiva grupa su mladi, posebno mlađi od 24 godine, kojima su društvene mreže primarni izvor informisanja. Ovo je takođe deo izbornog tela sa relativno manje političkog iskustva i manje stabilnim političkim preferencijama.

Da Vas podsetimo:  Teško narodu sa razularenom vlašću, krotkom opozicijom i potkupljenom „strukom“

Kod drugih građana je ovakva astroturfing kampanja mogla da dovede do autocenzure i do povlačenja iz različitih oblika političke participacije pod utiskom da je javno mnjenje formirano i da je politički angažman uzaludan. Strah od izolacije je samo jedan od mehanizama koji objašnjava tendenciju ka autocenzuri u ovakvim slučajevima. Ne treba zanemariti ni mogućnost direktnog zastrašivanja posmatranjem orkestriranih napada na neistomišljenike. Tako je studija iz Finske pokazala da su se ispitanici uzdržavali od komentarisanja tema vezanih za Rusiju iz straha da će postati meta ruskih trolova koji su u toj zemlji imali pojačanu aktivnost.

Još jedan mogući efekat astroturfinga jeste usmeravanje pažnje javnosti. U osnovnoj formulaciji, teorija uspostavljanja dnevnog reda predviđa da nekoj temi građani pridaju više važnosti što je ona zastupljenija u medijima. U današnjem digitalnom okruženju, društvene mreže su u utvrđivanju dnevnog reda ugrozile monopol tradicionalnih medija. Astroturfing kampanja mogla je da bude upotrebljena tako da pažnju javnosti usmeri na povoljne teme (npr. optuživanje opozicije za korupciju) i iz javnog diskursa potisne neprijatne teme poput ekstremnog raslojavanja, sve težeg položaja radnika, problema u zdravstvu i obrazovanju ili sve ozbiljnijih ekoloških problema.

U uslovima u kojima ekonomski interesi tehnoloških korporacija i nedostatak političke volje čine sistemsko rešenje problema neizvesnim, važno je da razumemo kakve mogu biti posledice astroturfinga na kolektivno odlučivanje u našem društvu. Navedene pretpostavke o mogućim posledicama formulisane su na bazi dostupnih relevantnih teorija i nalaza empirijskih istraživanja. Za izvođenje preciznijih zaključaka neophodna su empirijska testiranja ovih pretpostavki u našem kontekstu.

Ne sme se dogoditi da se javni diskurs o botovima i trolovima na internetu shvati kao normalan i da se njihova aktivnost prihvati kao neizbežna. Kao što lažne vesti predstavljaju izopačeno naličje ideje profesionalnog novinarstva u javnom informisanju, tako i politički astroturfing predstavlja obesmišljavanje ideje masovnog zagovaranja u demokratiji. I jedno i drugo rezultira povećanjem epistemološke nesigurnosti u kojoj je sve teže razaznati šta je istina i autentična delatnost, jer je sve podložno manipulaciji. Ovakve okolnosti pružaju idealne uslove za jačanje apatije. Dokle god se građani masovno povlače iz političkog života, političkoj eliti je lakše da drugim nedemokratskim sredstvima obezbedi podršku za status kvo.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime