Piše: Boško Obradović
Ulazak Dveri u politiku 2011. godine označen je programskim manifestom pod nazivom „Novi narodni dogovor” u kome stoji sledeća krilatica: „Mi nismo samo za zamenu režima, već i za promenu čitavog nakaradnog društvenog sistema”.
Još tada dijagnostifikovali smo rak ranu našeg društva, a to je stranačko-parazitski sistem i kolonijalna uprava koji se nisu menjali uprkos promenama na vlasti. Kada se tome doda naprednjačka terminalna faza dobija se politički kartel o kome sam govorio kao narodni poslanik u svom prvom skupštinskom mandatu od 2016-2020, što je pretočeno u jedinstveni zbornik „Kriminalni krugovi – Bela knjiga o kriminalu i korupciji u vrhu MUP-a Srbije i aktuelne vlasti SNS” (Promotivni bilten Srpskog pokreta Dveri, Beograd, 2020). To je bilo nakon što sam se sa ovim Kartelom susreo oči u oči u policijskoj stanici u Guči još 2018, kada sam široj javnosti otkrio tadašnjeg državnog sekretara MUP-a Dijanu Hrkalović kao eksponenta mafije u vrhu vlasti. U pomenutoj knjizi nalaze se portreti i mnogih drugih članova ovog Kartela. Tu su sabrane i sve krivične prijave koje sam 2019. i 2020. godine podneo protiv Aleksandra Vučića, Aleksandra Vulina, Nebojše Stefanovića i Zagorke Dolovac, a koje su završile u fiokama nadležnih tužilaštava.
Na jednoj od konferencija za medije u serijalu „Kriminalni krugovi” koje sam redovno držao u Narodnoj skupštini u tom periodu, a koja je bila posvećena knjizi Siniše Jankovića „Oči u oči sa političkom korupcijom” rečeno je sledeće: „Od najvećeg zagovornika borbe protiv kriminala i korupcije u kojoj neće biti zaštićenih političara i tajkuna – Aleksandar Vučić i njegova vlast u međuvremenu su izrasli u glavnog pokrovitelja kriminala i korupcije u Srbiji danas…”. Sve je bilo jasno još tada, ali nije bilo dovoljno ljudi spremnih da se suprotstave ovom veoma osvetoljubivom političkom kartelu.
Glavni odbor Srpskog pokreta Dveri usvojio je još 2019. godine Deklaraciju o lustraciji, a narodni poslanici Ivan Kostić, sadašnji predsednik Srpskog pokreta Dveri i ja smo temu neselektivnog rada tužilaštva i sudova stavili u zahteve našeg 11-odnevnog štrajka glađu u maju 2020. godine na stepenicama ispred Narodne skupštine, za šta smo tada dobili veliku podršku javnosti, ali ne i političkih aktera.
U septembru 2020. godine Srpski pokret Dveri pokreće kampanju ”Promena sistema – sigurnost za sve”. U Proglasu koji se pojavio tim povodom u tački 2 stoji pravna odgovornost i lustracija, o kojoj pišem i u svojoj knjizi autorskih tekstova „Promena sistema” (Pi-press, Pirot, 2021): „Lustracija je neophodna jer rešava probleme korumpiranog sistema u kome decenijama deluje ista korumpirana struktura političara, novinara, policajaca, tužilaca i sudija. Ovaj politički sistem je zreo za lustraciju i ne postoji drugi način njegovog ozdravljenja”.
Odmah nakon dobijanja novog parlamentarnog statusa 2022. godine, programski stav Srpskog pokreta Dveri prema suštinskoj promeni sistema pretočili smo i u predlog skupštinske Deklaracije o lustraciji (odgovornosti za kršenje ljudskih prava i zakona), koji je predat u skupštinsku proceduru 15. septembra 2022. U obrazloženju ovog predloga stoji: „Promena vlasti jednostavno nije dovoljna. Vlast se menjala ali je korumpirani politički sistem ostajao isti. Zato je danas ključna promena kompletnog sistema, u čemu lustracija igra jednu od presudnih uloga”. Od kada Dveri nema u Parlamentu o ovoj ali i o mnogim drugim bitnim temama se sve manje priča.
Studentski bunt koji je ovih meseci u prvi plan stavio nefunkcionisanje državnih institucija i zahtev za pravdom otvorio je prostor za konačnu realizaciju ovih višegodišnjih nastojanja Dveri. Hvala studentima što su vratili društveni fokus na suštinu, a to je politička i društvena odgovornost. Istinske političke i društvene promene definitivno ne znače samo smenu aktuelne vlasti već i kompletnog korumpiranog sistema. To, pre svega, znači političku i krivičnu odgovornost za sve one koji su se ogrešili o narod i državu, koji su opljačkali budžetske odnosno narodne pare zbog čega su na kraju delovanja ove mafijaške hobotnice nevini ljudi počeli i fizički da stradaju. Ne može se promeniti samo zakonodavna i izvršna vlast već treba preispitati sve koji su odgovorni u pravosudnim organima, medijima, BIA, MUP-u i drugim javnim sferama, koji jednostavno nisu radili svoj posao ili su direktno služili korumpiranoj vlasti i sami čine deo korumpiranog sistema.
Danas mnogi slobodno govore o promeni sistema, ali je potrebno još jednom istaći šta to sve konkretno znači:
Ispitivanje porekla imovine najviših javnih funkcionera od 1990. do danas, zatvorske i novčane kazne, kao i oduzimanje imovine stečene nezakonitim putem;
Ispitivanje diploma svih zaposlenih u javnom sektoru, otkaz za sve sa lažnim diplomama i vraćanje u budžet zarada koje su ostvarili na osnovu lažne stručne spreme;
Ispitivanje svih krupnih privatizacija i državnih ugovora sa stranim zemljama i korporacijama od 2000. godine;
Zabrana obavljanja bilo koje javne funkcije u budućnosti za sve one koji su se ogrešili o zakon obavljajući javnu funkciju;
Restitucija odnosno vraćanje oduzete imovine privatnim licima posle 1945. godine, što je predstavljalo početak sistematskog bezakonja u našem društvu i državi, a danas može označiti i početak povratka pravde u Srbiju;
Nema velike, sistemske korupcije bez političke korupcije. Zato treba da odgovaraju svi koji su u njoj učestvovali kao primer za buduće generacije kako će proći svako ko se usudi da krade narod i državu.
A onda, kao što stoji u Proglasu Dveri „Promena sistema” sledi „uređenje države i institucija koje nikada više neće zavisiti od jednog čoveka” i u kome „zakon i pravila moraju da važe za sve isto i da ne sme biti nikoga ko je iznad Ustava, zakona i institucija”.
Autor je predsednik Političkog saveta Srpskog pokreta Dveri.
