26 medijskih radnika napustilo Radio-televiziju Kragujevac, čiji je opstanak neizvestan kao i druge kragujevačke televizije K9. U jedinim kragujevačkim novinama, novinari pozvani da uzmu radne knjižice. I to je tek početak. Subvencije medijskim projektima na zabrinajvajućem nivou
U ponedeljak, 15. juna, 26 od ukupno 96 zaposlenih u regionalnoj Radio-televiziji Kragujevac (RTK) , potpisalo je otkaz i uzelo otpremnine za odlazak iz ove medijske kuće. Među njima je 16 novinara. Niko od njih nije radio manje od pet godina u ovoj medijskoj kući, a neki su ovom radiju i televiziji bili odani i četiri decenije. Većina ne zna kuda će dalje, retki će ostati u novinarstvu, najavljuju se odlazak u taksiste, poljoprivrednike, poslastičare…
Samo pet dana ranije započet je proces privatizacije ove medijske kuće koja je do sada bila u javnom sektoru, koji će, prema svim procenama, biti vrlo neizvestan, jer malo ko veruje da će se naći kupac (osim možda politički), za radio i televiziju koja zapošljava tako “mnogo radne snage“, odnosno, preostalih 70 radnika. Poređenja radi, druga kragujevačka (to jest, takođe regionalna) televizija Kanal 9, nema više od 20 radnika, pa i oni grcaju u problemima i dugovima. Poseban problem sa RTK je u tome što je u njenom sastavu Radio Kragujevac, jedna od najstarijih i najdugotrajnijih medijskih kuća u posleratnom vremenu (misli se na Drugi svetski rat), osnovan davne, 1970. godine. Starije od ovog radija su bile samo novine „Svetlost“, osnovane još 1935, koje su se, takođe, ugasile pre oko pet godina, posle čak 75 godina trajanja!
Kragujevac u ovom trenutku ima još jedne novine „Kragujevačke“, koje su 2009. godine osnovali bivši novinari „Svetlosti“ i to baš oni koji su prošli scile i haribde devedesetih, i, sa strankama i retkim nezavisnim intelektualcima zajedno, izneli „revoluciju“ protiv starih titoističkih i novih miloševićevskih autokrata. Rukovodstvo ovih novina je ovih dana poručilo zaposlenima da uzmu radne knjižice i prijave se Nacionalnoj službi zapošljavanja, jer je opstanak ovih novina takođe, neizvestan. Tačnije, iz „Kragujevačkih“ će, bar privremeno, morati da ode tri četvrtine zaposlenih kao i honoraraca. Nije tajna da su „Kragujevačke“ od osnivanja opstajale zahvaljujući donacijama Grada Kragujevca, no ove godine tih donacija do početka sedmog meseca u godini nema. Konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja je raspisan, ali sa početnom cifrom tri puta manjom od prošlogodišnje. Neizvestan je opstanak i privatne Televizije K9, jer se osnivač, kome je država nedavno oduzela osiguravajuću kuću koja je bila nosioc kapitala, javno izjašnjava da ga ova televizija više ne interesuje, a plate zaposlenima kojih je sve manje, kasne po nekoliko meseci.
U gradu postoji još par komercijalnih radio stanica sa pretežno muzičkim programom i jedna koju je osnovala Srpska pravoslavna eparhija šumadijska, koja finansijski, možda, u ovom trenutku i najbolje stoji, ali takođe nije bez finansijskih problema. Opstanak ovih radio stanica još nije doveden u pitanje, ali većina njih posluje sa malim brojem zaposlenih. Osim crkvenog Radija Zlatousti, novinari ovih radio-stanica ne izlaze iz svojih prostorija, to jest ne posećuju događaje, niti konferencije za medije u gradu, njihove informacije se uglavnom sastoje od onoga što se da pronaći na internetu, smisliti „iz glave“ ili dobiti u razgovoru sa gostima, što jasno svedoči o kvalitetu novinarstva kojim se oni bave.
logo_kragujevackeKragujevčani, uprkos svemu, kao građani, to jest kao čitaoci, slušaoci, gledaoci… vole medije i to potvrđuje činjenica da su upravo u ovom gradu 1834. godine osnovane prve novine pod nazivom „Novine Serbske“. To je navelo urednika „Kragujevačkih“ da na stranicama ovih novina napiše da je Kragujevac nekada bio „kolevka“, a sada je „grob“ novinarstva. Osim nabrojanih štampanih i elektronskih medija, grad je bogat i dopisništvima (najstarija su dopisništva RTS-a, „Večernjih novosti“, „Politike“…), a postoji i nekoliko news portala, s tim što su tri nekada najjača informativna portala „kragujevac.co.rs“ i „teklareka“, „šumadijapress“ odustala od toga da se bave informativnim novinarstvom ili dnevnim informativnim novinarstvom i značajno reducirala svoje sadržaje.
logoSvi ovi podaci svedoče o (pr)opadanju medijske aktivnosti u četvrtom gradu po veličini u Srbiji (posle Beograda, Novog Sada i Niša), koji je ujedno i prestonica centralnog regiona Srbije – Šumadije. A koliko je gore dublje u unutrašnjosti Srbije, nije teško zaključiti.
Treba reći da je sredinom osamdesetih Kragujevac imao svega dva medija: „Sveflost“ i Radio Kragujevac. Oni su tada bili jedna ista medijska kuća, za koju je u doba samoupravljanja izgrađena i specijalna zgrada u centru grada, koja je danas glat prešla u ruke Poreske uprave, dok su Radio Kragujevcu i nastavljačima „Svetlosti“ – „Kragujevačkim novinama“ ostavljeni tavan i par kancelarija uz studije, na polovini jednog sprata. Krajem osamdesetih, u celoj Srbiji krenuo je medijski bum. Liberalnom politikom prema dobijanju dozvola, koja traje do dana današnjeg, tako reći svako ko je hteo mogao je da osnuje medij, bez obzira na kvalifikacije i na kapital. Tako je osnovano najpre Dopisništvo RTS-a (tada takođe, deo „Svetlosti“), a potom i prve privatne radio stanice, pa televizijske stanice, partijske i druge novine, nova dopisništva, a sa internetom i novi portali. Kragujevac je u jednom trenuktu imao čak i „Dečiju televiziju“. Desetak godina se u medijima dobro živelo, ako se uopšte može govoriti o tome da se devedesetih sa nezapamćenom inflacijom u svetu, velikim ekonomskim problemima, ratovima i ogromnim političkim pritiscima na medije – „dobro živelo“. Ipak, tek sa pobedom demokratije i otpočinjanjem tranzicionih procesa u društvu počinje pravi sunovrat medija i medijske profesije. Ono što nisu uspeli autokratski nastrojeni režimi, smenama rukovodstava, nasilnim i protivzakonitim preuzimanjem medijskih kuća, upadima policije u medije, sada se dogodilo mirnim putem, ekonomskim uništavanjem ove profesije.
indexSa uništavanjem skoro svih oblasti privrede u gradovima kao što je Kragujevac, uništeno je i kompletno marketinško tržište, tako da medije u ovom gradu finansiraju samo oni koji za to dobiju naredjenje od gradskih političara, i poneka, retka, uglavnom trgovačka ili ugostiteljska radnja, taksi kuća ili zdravstvena ordinacija. Kragujevac je postao „mala bara sa mnogo krokodila“. Primera radi, za 10. miliona gradskih dotacija konkuriše 17 medijskih produkcija. Broj novinara u Kragujevcu je udesetostručen u poslednjih 20 godina (što, uzgred rečeno, nije ispraćeno i školskom spremom tih „novinara“), baš kao što je porastao i sam broj medija, a samo tržište se smanjilo.
Poslednji udarac medijima u Kragujevcu, i ne samo u Kragujevcu, zadala je ipak, država, sa jedne strane privatizacijama koje su urađene bez kvalitetenih kriterijuma što je učinilo da se neki mediji zatvore (ili će se tek zatvoriti), uključujući i „Svetlost“, koju je kupio čovek koji se bavio uništavanjem pacova i politikom, i to uz ogromne dugove za neisplaćene plate gotovo svim zaposlenima, koje će zahvaljujući našoj politici i ostati to što jesu – „neisplaćene“. Zakonska odluka države da se mediji finansiraju samo projektno, preko konkursa, dodatno ih je devastirala, umesto da im poboljša status, jer su konkursna pravila karikaturalna, a sume koje se dodeljuju, isključivo za jedan projekat po mediju, možda dovoljne za opstanak tog projekta, ali ne i medija, još manje za razvoj medija ili poboljšanje statusa novinara.
Ono na šta ovde treba skrenuti pažnju jeste da je medijska sfera u Srbiji, jedina, pored sportske, oblast vanprivrede koja je poslata direktno na tržište. Prosveta, zdravstvo, kultura, pa i sport u lokalu i na nacionalnom nivou još uvek se, makar i delimično, finansiraju iz javnih prihoda, ali to nije slučaj sa medijima, osim kada je reč o dva javna servisa srpskom i vojvođanskom. To je prosto katastrofalno za zemlju Srbiju u kojoj privreda jedva da funkcioniše i u milionskom Beogradu. Čak i veliki mediji sa nacionalnim frekvencijama i tiražom u zemlji i inostranstvu, u koje su kapital uložili strani investitori, grcaju u dugovima, a situacija je mngostruko gora što je razdaljina veća od Beograda. Uprkos tome što je situacija u provinciji toliko gora, na konkusima za medijske sadržaje koje raspisuje država preko 70 odsto ode medijima, odnosno projektima čiji su predlagači locirani u Beogradu, dok su lokalni konkursi, baš po nalogu nadležnog ministarstva morali da se otvore ne samo za medije koji stasavaju u njihovom gradu, nego i za one koji stasavaju negde drugde, ali informišu građane tog lokala, što opet ide u prilog beogradskim medijima. Kada je reč o kragujevačkom konkursu za sufinansiranje, gradska uprava je raspisala konkurs za samo četvrtinu budžeta za medije, to jest pomenutih 10 miliona dinara. Ta suma je pet puta niža nego u Nišu, nešto niža od onih koje se nude medijima u Knjaževcu i Smederevu… (Niš je podelio 52 miliona, Zaječar 38 milion, Raška 31. milion, Sremska Mitrovica 24. miliona…) Kako je objašnjeno, deo medijskog budžeta za 2015. godinu je potrošen da se isplate dugovi iz 2014, a najveći deo se čuva za RTK, ako preživi privatizaciju.
Kragujevacka-Svetlost-u-strajkuU Kragujevcu kao „maloj bari sa mnogo krokodila“ to je dovelo do ogromne obezvređenosti novinarstva kao struke. Novinari su poniženi svojim malim i neredovnim primanjima. Visoko stručni kadrovi s toga neće da sebe ulažu u ovu profesiju. Primera radi, u osnovnim školama u Kragujevcu učiteljica zarađuje 38.000, profesor u srednjoj školi 48.000, glumac 50.000, lekar oko 60.000, a novinari između 25.000 i 30.000 mesečno. Pod uslovom da im se i taj novac redovno isplaćuje, što je ređi slučaj. Karakterističan je odgovor jedne novinarke sa news portala koja „platu nema“ i kaže: „ako dobijemo novac za projekat šest meseci zarađujem oko 35.000 drugih šest meseci nemam platu“, ili slučaj jednog kragujevačkog radija koji ima samo jednog zaposlenog sa platom od 25.000 dinara.
U celom ovom tekstu još nismo došli do uređivačkih pritisaka koje vladajući režim, ili stranke vrše na uređivačku politiku medija, što je posebna priča. Ponegde, gde oni nisu doveli za urednike ljude iz informativnih službi svoje stranke, urednici medija im se zbog napred opisane nemaštine toliko udvaraju, da je teško to i gledati, a kamoli u tome učestvovati. Deo onih 26 zaposlenih sa RTK koji su uzeli otpremnine i napustili novinarstvo, upravo to navodi kao razlog svog odlaska: „Neću da radim za političke starlete“. Od kritičkog novinarstva u Kragujevcu nije ostalo gotovo ništa, a istraživačkog ni ranije nije bilo. Stoga je jedini zaključak koji se nameće da su mediji ovde skoro potpuno uništeni baš kao i novinari, a biće i gore. I nikom ništa za to. Jedu se i živciraju samo novinari sami, nepodržani od svih ostalih struka koje će već koliko sutra doći u istu poziciju.
Gordana Jocić
medijasfera.com
