Vest da će u Srbiji od Nove godine biti zabranjena upotreba plastičnih kesa nekako je prošla nezapaženo kod građana. Goran Vesić kada je objavio ovu informaciju u svom izlaganju rekao je da se ova zabrana uvedu iz ekoloških razloga, a našim građanima će verovatno trebati malo vremena da steknu naviku da u prodavnicu odlaze s cegerima. Sve bi to bilo lepo da naši trgovci nisu iskoristili priliku i sa najavom ovog zakona nisu počeli da dodatno da pune budžete.
Poslednjih par nedelja sam sve češće iznenađena pitanjem prodavca da li treba kesa ali da im za istu moram platiti najmanje 10 dinara. Navikli smo se da je to redovna procedura u supermarketima, što je negde i razumljivo jer ljudi su spremni bili i za jedan hleb da uzmu kesu. Iznenadilo me je da prilikom kupovine gardarobe u jednom od naših tržnih centara prodavačica traži 10 dinara za malu a 40 dinara za veliku kesu. Zamislite da vi u radnji ostavite 5.000-10.000 dinara i isti trgovački brend vam naplati kesu 10 dinara. A šta treba da radim ako ne uzmem kesu da šetam po tržnom centru sa odećom u rukuma.
Poslednji primer naplate kesa iznenadio je mene ali i mog rođaka koji je bio samnom u sportskoj radnji gde smo detetu pazarili poprilično skupe patike za naše uslove. Prodavačica kada je otkucala cenu račun za kupljene patike pitala je da li treba kesa koja košta 10 dinara. Ne radi se o 10 dinara, radi se o principu, krađi i bezobrazluku naših trgovaca koji koriste priliku kada je reč o plastičnim kesama. Normalno da mi je trebala kesa, jer neću valjda šetati sat-dva Knez Mihajlovom ulicom sa kartonskom velikom kutijom od patika ispod miške. Bezobrazluk u ovome je što sam kupila patike koje su koštale blizu 7000 a morala da im platim 10 dinara za veliku crvenu kesu, preko koje je bio logo firme, prodavnice gde u kojoj sam kupila patike… I to nije slučaj samo sa ovom prodavnicom!
Kesa koju dobijemo, kupimo i platimo posebno, prilikom kupovine obuće ili odeće uvek ima logo firme i ustvari je reklamni materijal te firme. Znači trgovcima u Srbiji kupac mora da plati kesu sa kojom reklamira firmu ili prodavnicu, umesto da je obratno. Treba pomenuti i da je cena robe koju kupimo u Srbiji često veća nego u zemljama u kojima su plate više puta veće nego što su kod nas i gde ne naplaćuju kese.
Tragikomično je da smo zemlja gde kupci plaćaju kesu 10 ili 40 dinara i tu reklamu „prošetali“ kroz tržni centar, ili sat-dva kroz Knez Mihajlovu.
Prodavnicama čije kese imaju naziv firme trebalo bi zabraniti da kupca pitaju „da li vam treba kesa“ posle otkucane sume kupljenih patika, cipela, jakne… i drugih artikala. Ali izgleda da prodavci odbijaju da shvate da se ovim izjednačuju sa onima koji prose po ulicama Beograda sa natpisima ispred sebe da nemaju da jedu ili da kupe lekove…
Vreme je da se građani udruže i da reaguju na ovaj bezobrazluk prodavaca. Kada sledeći put pazarite odeću ili obuću, prvo pitajte da li naplačuju reklamnu kesu. Ako je naplaćuju izađite i otiđite u drugu radnju jer još ima radnji koje od vas ne traže da kupite kesu, odnosno da im platite kako bi ih reklamirali po gradu.
Za Korene
Ivana Jovanović
Prvo sto mene kao potrosaca nervira u celoj evropi jeste cinjenica da se kese koje imaju reklamnu svrhu naplacuju.
Nekad u SFRJ trgovci nisu smeli da naplacuju kese na kojima je bio ispisan slogan i znak firme. Naplacivane su iskljucivo jednobojne kese bez reklama. Trgovac ti je kupljene patike stavio u kesu Borovo ili Planika, Alpina i cao.
Posle se pocelo sa naplatom i tako je i danas. Ovdje sam skoro kupila 2 majice u H&M butiku, pita zelite kesu, malu papirnu kesicu racuna 2 krune. OK, mislim se imacu sedam dana gde da bacam papir za smece.
Po zakonu, trgovine nebi smele da naplacuju kese kojima se reklamira njihov trgovacki lanac, jer ja placam njima da ih reklamiram.
Posvadjano sa zdravim umom.
E Bogu hvala pa ce te kese biti zabranjene sto mene izuzetno raduje zbog ove unistene prirode.
Imamo cegere, korpe, torbe na kolicima, pa rance i sta nam fali.
Ja inace nosim ranac kad idem u trgovinu jer mi tako zgodnije a licno sam protiv upotrebe plastike i plasticnih kesa jer smo mi ljudi postali rasmazeni i gospodski.
Nista ne cuvamo kao da nasoj deci ne zelimo zdrav zivot i cistu okolinu, sve unistimo.
Kad bi mogli da sagradimo stepenice do neba, mi bi i nebo unistli verujte mi.
Navici se narod vrlo brzo na novi „ekoloski“ sistem, jer udaraju po dzepu! Nosice se cegeri opet! Ima mnoooogo gorih stvari u drustvu za zgrazavanje i iznenadjenje „ekoloske“ prirode. Ne treba se uzrujavati vec prilagodjavati i prepoznati cilj takve politike: stalno uznemiravanje stanovnostva da bi se prikrili pravi problemi u drustvu. Tipican kapitalisticki sistem, nikad ne dopustiti narodu da vodi miran i normalan zivot. Zombiranje, da bi sistem mogao da sprovosi svoje ciljeve. Jos u Srbiji i nije tako strasno, ali okupator radi na tome!