Proslava jubileja Sokolskog doma u Novom Sadu

0
374

Sokolsko društvo Novi Sad radilo je na izgradnji svog doma jer su sokolski domovi omogućavali sokolima nesmetani sportski i kulturni rad. Starešina župe dr. Ignjat Pavlas bio je jedan od legata akcije za podizanje sokolskog doma 1924. u Novom Sadu. (1) Prvog decembra 1936. na Dan Ujedinjenja, otvoren je Sokolski dom u Novom Sadu. Zajedno sa Savezom kulturnih društava sokoli su osvetili svoj dom. Dom je dobio ime Narodni spomen-dom Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja. Episkop bački dr. Irinej Ćirić, uz asistenciju sveštenstva obavio je čin osvećenja doma. Bilo je oko 2.000 prisutnih, a polovina je morala ostati napolju. Nakon osvećenja doma skinuta je trobojka sa reljefa kralja Aleksandra. Reljef je bio rad vajara Stankovića. Starešina Sokolskog društva Toma Jovanović pozdravio je izaslanika kralja generala Čedu Jovanovića, ministra poljoprivrede Svetozara Stankovića, ministra za fizičko vaspitanje naroda dr. Josipa Rogića, … zamenika starešine Saveza Sokola Đuru Paunkovića, profesora pravnog fakulteta u Subotici Aleksu Ivića, … . Posle su govorili profesor Svetislav Marić, član sokola, u ime Saveza kulturnih društava, ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Josip Rogić, … i zamenik starešine Saveza Sokola Đura Paunković. Muzika Sokolskog društva Novi Sad svirala je himnu.

Narodni spomen-dom sagrađen je u centru grada, u ulici Kraljevića Đorđa. Dom je projektovao arhitekta Đ. Tabaković, a nadzorni inžinjer je bio inž. Dušan Tošić, predsednik građevinskog odbora za gradnju doma. Dom je stajao oko 6 miliona dinara. Zgrada je bila obložena delom crvenom opekom, a delom belim kamenom. Čim se ušlo u veliki hol, obloženim ružičastim i delom crnim mermerom kod vrata, mogao je da se vidi reljef kralja Aleksandra. U levom krilu su bile smeštene prostorije sokolskog društva, velika i mala vežbaonica, prednjačke sobe i kupatila sa toplom i hladnom vodom. U centralnom delu zgrade bilo je pozorište sa lutkama sa 220 sedišta. Moglo se upotrebiti i kao dvorana za konferencije. Na prvom spratu nalazila se sala za sednice, sokolski muzej i hol za galeriju svečane dvorane. Na drugom spratu bile su kancelarije. Na desnom krilu zgrade bila je svečana dvorana sa preko hiljadu sedišta i pozornicom. U listu „Sokolski glasnik“ isticano je da je dvorana bila najlepša u Novom Sadu. U suterenu je bio restoran. U „Sokolskom glasniku“ isticano je da je dovršenjem doma grad dobio ne samo reprezentativnu građevinu, nego i instituciju važnu za kulturni život Novog Sada. Uveče prvog decembra društvo je priredilo svečanu akademiju. Velika svečana dvorana bila je dupke puna publike. Na akademiji pored koncertnog dela izvedene su gimnastičke vežbe uz muzičku pratnju. (2)

Da Vas podsetimo:  Crni petak u zemlji seljaka…

Arhitekta Đorđe Tabaković projektovao je Sokolski dom u Kikindi 1931. i kasnije Sokolski dom u Inđiji. Sokolski dom u Novom Sadu bilo je najznačajnije delo arhitekte Tabakovića. Zgrada doma je jedan od najnačajnijih zgrada podignutih u stilu moderne u Novom Sadu. (3) Dom je služio u razne svrhe. Bio je sedište Sokolskog društva, župe i Saveza kulturnih društava.

Takmičenje za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva u Novom Sadu održano je 19 decembra 1937. Takmičari su stigli u Novi Sad 17 i 18 decembra 1937. Vođstvo čehoslovačke, poljske, bugarske i jugoslovenske vrste 18 decembra 1937. posetilo je opštinu i Maticu srpsku. Zatim su posetili mušku gimnaziju kralja Aleksandra. Predstavnici sokolskih saveza pod vođstvom dr Pavlasa posetili su Banovinu, gde ih je primio podban Rajić i ministar za fizičko vaspitanje naroda dr Vjekoslav Miletić. Sokolska župa priredila je zajedničku večeru u restoranu Sokolskog doma. (4)

Sokolska župa Novi Sad i sokolska društva Novi Sad i Petrovaradin priredila su 12.oktobra 1940. u Sokolskom domu u Novom Sadu oproštajni banket generalu Miloradu Petroviću, koji je postavljen za komandanta Beograda. Banketu su prisustvovali ban Kijurina, predsednik opštine dr. Petrović i sva uprava župe i društava Novi Sad i Petrovaradin. Starešina župe dr. Ignjat Pavlas pozdravio je generala Petrovića. Zahvalio mu se na njegovom ličnom učešću na svim sokolskim priredbama i poželeo mu uspeha na visokom položaju. General Petrović zahvalio se sokolima na pažnji koja mu je uvek ukazivana, istakavši da je sve ono što je činio za sokole, činio zbog toga, što je bio uveren da sokolstvo u celoj državi, a naročito u ovim krajevima, vrši jednu korisnu i blagotvornu misiju. (5) Sokoli iz Novog Sada i Petrovaradina su 27. marta 1941. prvi izašli na ulice Novog Sada. U toku prepodneva 27. marta 1941. održana je sednica predstavnika svih patriotskih društava u Sokolskom domu u Novom Sadu. Sednicu je otvorio starešina župe dr. Ignjat Pavlas. Za vreme sednice okupila se masa građana pred sokolskim domom. Pavlas je između ostalog u svom govoru naglasio: „Da bismo dali izraz našim osećanjima rešili smo da pred zgradom formiramo povorku i da povorka prođe gradom“. Na čelu povorke oko 15.000 ljudi bili su dr. Ignjat Pavlas, dr. Aleksandar Moč – predsednik Matice srpske … Vrhunac ove manifestacije odigrao se pred palatom Banovine, gde je sa balkona govorio dr. Ignjat Pavlas. Protesti su nastavljeni do večeri kada je održana velika bakljada.
Za vreme racije januara 1942. iz Sokolskog doma odveden je sa svojim brojnim sokolima na obalu Dunava i streljan Dr. Ignjat Pavlas sa svojom suprugom.(6)

Da Vas podsetimo:  In memoriam: Ovako je Momir pisao za Sputnjik

Posle rata je Sokolski dom u Novom Sadu bio u društvenom vlasništvu a koristilo ga je društvo Partizan i neko vreme Srpsko narodno pozorište, do podizanja svoje zgrade. Obnovljeno sokolsko društvo dobilo je na korišćenje sokolanu. Kasnije ju je preuzela opština. Novosadski Viši sud je presudio, a Apelacioni sud potvrdio 2017. da je Sokolsko društvo vlasnik zgrade u Sokolskog doma i parcele na kojoj je izgrađena.
Jubilej „Sokolskog doma” obeležen je 8. juna 2019. sokolskim sletom na Trgu slobode u Novom Sadu. U defileu je učestvovalo preko 700 dece. Povorka se kretala od Sokolskog doma u ulici Ignjata Pavlasa do Trga slobode. Sem članova Sokolskog društva „Vojvodina” iz Novog Sada na sletu su učestvovali članovi sokolskih društava i gimnastičkih klubova iz Srbije. Televizija Vojvodina je prenosila uživo slet pod nazivom „Jubilej Sokolskog društva Vojvodine”. U ime Sokolskog saveza Srbije govorio je Petar Stakić. Kao dopuna prenosa sleta istog dana emitovane su dokumentarne emisije „Sokolska krila nad Novim Sadom” i „Sokoli”. O sletu je izašao tekst sa slikom u listu „Politika”. (7) Na sletu je između ostalih učestvovao Gimnastičko ritmički soko klub „Ru Rit Ma” Ruma. Slet je bio najveći uspeh sokolskog pokreta od obnove 1992.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije


Napomene :
1. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslav Kovačev, „110 godina novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 34;
2. D.A.N, „Osvećenje Narodnog spomen-doma Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Novom Sadu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 4 decembra 1936, br. 48, str. 1;
3. Mr. sci. arh. Tihomir Obradović, „Arhitekta Đorđe Tabaković – projektant Sokolskog doma u Novom Sadu”, „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2011, br. 43-44, str. 22;
4. S. Č, „Takmičenje za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva u Novom Sadu”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 1 januar 1938, br. 1, str. 3;
5. „Sokolstvo Novog Sada priredilo je oproštajni banket generalu Petroviću”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 oktobar 1940, br. 42, str. 4;
6. „Nastanak i početak rada sokolskog društva Novi Sad“, „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2005, br.23-24, str.18; prof. Pavle Vračarić, „Dr. Ignjat Pavlas – dugogodišnji sokolski starešina“, „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2000. – februar 2001, br.15-16, str. 24;
7. „Sokolski slet u Novom Sadu”, „Politika”, Beograd, 9 jun 2019, str. 14;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime