Nasilje, alkoholizam, nezrelost, ali i sindrom praznog gnezda, mogu biti uzroci za razvod braka, čak i parova koji su uložili iskrene emocije i godine u zajednički život. U proseku, najučestalije je razilaženje parova u četrdesetim godinama, nakon 10 do 15 godina braka. U prošloj godini evidentirano 85 razvoda u Centru za socijalni rad u Valjevu. Različiti socijalno – ekonomski problemi opterećuju primarnu ćeliju društva, ali nameće se utisak da je bazni problem nedostatak ili loša komunikacija među bračnim partnerima. Ipak, jedno je sigurno – sve se odražava i na decu.
Prema podacima prošlogodišnjeg Izveštaja o radu Centra za socijalni rad iz Valjeva, nema većih brojčanih razlika u podnošenju brakorazvodnih tužbi u odnosu na prethodne izveštaje. U 2018. godini bilo je 85 zahteva upućenih od Osnovnog suda u vezi vršenja roditeljskog prava. To ne znači da je reč o konačnom broju parnica, imajući u vidu sporazumne predloge za razvod braka, a koji ne stignu uvek u Centar, tako da navedeni broj predstavlja samo brakove sa maloletnom decom. Za uporednu godinu nasumično je izabrana 2007. kada je podneto 80 zahteva za vršenje roditeljskog prava, tako da razlika nije velika. Međutim, ima postupaka koji počnu u jednoj, a bivaju okončani u drugoj kalendarskoj godini.
Prema rečima Zorke Jeremić, socijalnog radnika, uzroci za razvod su različiti, ali je nasilje često podloga ostalih razloga, mada je kao ozbiljan problem prisutan i alkoholizam. “Dešavalo se da nasilje ne bude razlog za pokretanje postupka, ali recimo u 2007. godini se u svakom trećem razvodu pominje nasilje, bilo da je psihičko, jer je uvreda i omalovažavanja bilo uvek više nego fizičkog. Tada beležimo i nesamostalnost u odnosu na porodicu, poreklo, alkoholizam, nedovoljno poznavanje, jer ljudi zbog različitih razloga zasnivaju brak. Konkretno, u 2018. godini imali smo mnogo zahteva za razvod braka gde su se brojni razlozi preplitali sa nasiljem i nasilničkim ponašanjem i zbog toga su pokretane tužbe za razvod.”
U tim situacijama socijalni radnici ovdašnjeg Centra veoma pažljivo pristupaju, posebno kada je reč o parovima koji imaju maloletnu decu. Sam rad uopšte nije prijatan, jer treba primeniti različite organizacione šeme pristupa supružnicima, pri tome uzimajući sve okolnosti u obzir. Kada je reč o postupku za razvod, supružnici treba da su prisutni zajedno, pa u Centru moraju da vode računa da li je npr. istekao period zabrane prilaska. Iznad svega, i u veoma komplikovanim situacijama, socijalni radnici svakog pojedinca sagledavaju na osnovu podobnosti za obavljanje roditeljskih obaveza, prvenstveno štiteći interese i prava dece. Pored očiglednih poremećaja porodične i bračne dinamike, pri ovom postupku, ne posmatraju razloge koji su doveli do toga, već prvenstveno šta je za decu najbolje: ko od roditelja pruža veći garant da će moći adekvatno da se brine o deci. Prema evidenciji, u osam postupaka za razvod bile su izrečene i privremene mere. To znači da je prvo pokrenut postupak za poveravanje dece, a potom za razvod.
Bilo je situacija kada bi jedan bračni partner pokrenuo postupak za razvod braka jer smatra da se drugi partner loše odnosi prema deci. No, često je prisutno nezadovoljstvo među partnerima, pa se sve to preslikava i na decu, objašnjava Zorka Jeremić. “Svaka poremećena relacija jednostavno mora da se odrazi i na decu. Nama je cilj da se roditelji dobro razvedu. Kad kažem “dobro” mislim da im prvenstveno ukažemo na sve posledice koje će imati kada su u pitanju njihova deca.”
U ovdašnjem Centru za socijalni rad trude se da stranke uspostave roditeljsku relaciju, jer treba vremena da se prilagode nastalim okolnostima, kao i da prevaziđu sve sukobe koji su i doveli do razvoda, kao i konflikte ukoliko se dešavalo nasilje. Treba vremena da nadvise disfunkcionalnost odnosa koji su bili prisutni do razvoda braka. Da bi bivši par mogao da redefiniše odnose u ulozi roditelja, za to im treba vremena. Mali je broj roditelja, odnosno partnera, koji se odmah ponašaju kao dobri roditelji, u smislu da mogu da sagledaju isključivo interes dece. U većini slučajeva se na perfidan način provlači loša relacija, pa neke osobe koje kasnije pokreću npr. primedbe na ponašanje bivšeg supružnika prema deci, ali u pozadini su razna nezadovoljstva i sve je to, u većini slučajeva manipulacija i zloupotreba sopstvene dece, navodi Zorka Jeremić.
“Nije ista pozicija roditelja koji ostavlja i onog koji je ostavljen. Onda se dešavaju razne žalbe koje se odnose na viđenja jer potrebno je priložiti korektan model viđenja, jer gledamo da deci, u zavisnosti od uzrasta, ne remetimo ritam. Sa druge strane, uvažavajući izjave roditelja, gledamo da predložimo model viđanja koji je najadekvatniji, a opet u interesu deteta. Naravno, postoje i tu razlozi da se roditelji, odnosno partneri, žale. Takođe, u vezi razvoda braka, tu je i izdržavanje dece, jer visina alimentacije vrlo često ne odgovara, pa nekada ti postupci koji se vode pred Osnovnim sudom u Valjevu traju po više meseci, i do godinu. Ukoliko predmet ode na Apelaciju, onda proces traje mnogo duže.”
Na osnovu podataka, povodi za razvod braka kao da se ciklično pojavljuju. Pored nasilja i konzumiranja alkohola jednog od supružnika, zabeleženi su i slučajevi paralelnih veza i neverstava. Neretko, uzrok je nepovoljan socijalno – ekonomski status porodice kada jedan supružnik nije zaposlen, ili zavisi od biološke porodice, pa se tu pojavljuju i višegenaracijski sukobi. Sve to ima odraza na ukupne odnose i može rezultirati razvodom. Činjenica je da nisu svi zreli za brak, jer se dešava da zadržavaju svoje pređašnje navike i nastavljaju “momački” ili “devojački” da žive. U savremenom dobu, život se u znatnoj meri reflektuje i na društvene mreže, koje pojedinci koriste kako bi napakostili bivšim supružnicima. Čini se da je najjednostavnije zapaženje da osoba koja je odlučila da uplovi u neku novu priču, namerno ne briše poruke i slične sadržaje sa elektronskih uređaja, i to je siguran znak da joj više nije stalo do postojeće bračne zajednice. Tako da je teško definisati razloge za disfunkcionalne porodične odnose, jer nekada ljudi provedu i godine zajedno, ali se ne upoznaju.
“Bitno je koliko su se partneri upoznali, da li su svesni razlika i da li oni uopšte mogu da nastave da žive zajedno. Čak se dešava da ljudi koji se dobro poznaju, koji su sa dosta emocija ušli u brak, planirali su to, pa se ipak razvedu. Čini mi se da su daleko teži i veći problemi sa kojima se oni kasnije suočavaju, nego mladi bračni parovi koji se ne poznaju dovoljno, a rodi se i dete. Oni se mnogo brže odlučuju za razvod, bez da se mnogo obaziru na posledice koje time izazivaju. Kažem, dešava se to previše brzo, da se nisu dovoljno upoznali, možda nisu čak ni dovoljno ušli u priču i razmislili o tome šta znači jedna zajednica za njih dvoje, jer vrlo bitno se menjaju neke navike. Ljudi moraju da shvate da brak nije isto kao što je bilo dok su bili par, dok su izlazili. To uopšte ne može da se poredi sa onim šta znači jedna zajednica života.”
Međutim, ima situacija kada se ljudi razvode posle duže provedenog bračnog života. Reč je pretežno o porodicama u kojima prolaze preko nekih problema koji se pojavljuju tokom zajedničkog života. Zapravo, dovoljno ne razgovaraju o problemima sa kojima se suočavaju. Grafički prikazana, svaka porodica bi delovala poput kružnice. Par počinje zajednički život, niz događaja ispunjava zajedničke godine, da bi opet završili kao par. Svaka porodica prolazi životne cikluse i kada deca odrastu i odu, roditelji ostaju sami. Tada se javlja sindrom “praznog gnezda”. Razvodi parova u odmaklim godinama su pretežno u porodicama gde je bilo problema, možda samo u nekom periodu života, ali ih nisu na vreme prepoznali i rešavali. Zbog toga, nakon odlaska dece, u nekim primerima, dolazi do razvoda roditelja.
“Pregledala sam i referate pređašnjih godina i može se reći da je prosečna starosna struktura osoba koje se odlučuju za razvod oko 40 godina. Znači da oni žive po 10 – 15 godina zajedno, da već imaju jedno ili više dece i to je već duži vremenski period koji su proveli zajedno, a da tu nešto nije u redu. Recimo, tokom ’90 bio je fenomen novopečenih biznismena kada je do razvoda dolazilo zbog izmenjenog statusa. Samim tim počinju da smetaju porodične obaveze, deca i supruga, bila su česta neverstva. Dešavalo se da smo u jednom periodu imali baš mnogo takvih razvoda i to baš sa dužim bračnim stažom. Potom je naišao “talas” razvoda zbog nasilja, zatim zbog nesamostalnosti i nedovoljne zrelosti. Jednostavno nema pravila. U Centru za socijalni rad od 2011. godine imamo “Savetovalište za parove u riziku” i dosta radimo sa njima, kao i sa pojedincima. Nekada se pomire. Stvarno se trudimo da svima maksimalno pomognemo, bilo da je u pitanju razvod, jer dolaze i zbog pokretanja parnice o razvodu”, kaže Zorka Jeremić i naglašava: “Bilo bi dobro da dođu na samom startu pokretanja parnice, jer radimo isključivo na principu dobrovoljnosti. Ukoliko nisu oba partnera motivisana da to prevaziđu, ne možemo da radimo i nikoga da nateramo, pa zato često dolazi pojedinac.”
Čini se da brojni uzroci mogu ugroziti bračnu zajednicu. Reklo bi se da je najbolje da svaki pojedinac ozbiljno razmisli pre nego se odluči na brak, jer je reč o obavezi koja treba da je, kao u zavetima “dok nas smrt ne rastavi”. Zbog toga prvo treba znati šta znači ulazak u bračni život, koje su sve odgovornosti, šta se očekuje od svakog pojedinca i šta par u međusobnom odnosu da očekuje. Treba sagledati da li su se dovoljno upoznali, da li dovoljno komuniciraju, da li su spremni da uspostave potrebne odnose i sa svojim porodicama porekla, jer su prethodno bili samo deca svojih roditelja. Takođe, treba imati u vidu da ulaskom u brak moraju poštovati roditelje, ali moraju biti i dovoljno samostalni, tako da ne smeju svojim roditeljima dozvoliti mešanje, a to treba da znaju i roditelji. Istovremeno, roditelji često daju model ponašanja svojim potomcima, ali svaki brak treba da je jedinstven i nezavisan, ali sve to ipak zavisi od svakog pojedinca.
Snežana Jakovljević Krunić
Izvor: valjevskaposla.info
