Prostak

Stari naši kažu : „ Vo u Beč, VOLINA iz Beča.“
Beč je u staro vreme bila prestonica svetske kulture.
Kada neko iz provincije dođe u prestonicu svetske kulture, onda je prirodno da, boraveći u gradu svetlosti, doživi neko prosvetlјenje.
Prirodno je da nešto nauči i nešto prihvati iz te kulturne sredine.
Ukoliko ne prihvati ništa od kulturnih vrednosti, onda je volina.
Ništa ne može da pobedi njegov prostakluk.
Prostak ostaje prostak, uprkos materijalnom bogatstvu koje je nagomilao.
Obično do tog materijalnog bogatstva dolazi na prost način – krađom, prevarom i otimanjem.
I sve te preskupe vile, luksuzni automobili, odela, slike i provodi, sve je to prostačko i sve je on to prostačkim načinio.
Znam jednog našeg bogatog prostaka, tajkuna ovdašnjeg, koji nosi najskuplјa svetska odela, ali na njemu sve to stoji prostačko.
Uz takvo odelo ne ide prostačka, čvornovata, kromanjonska lobanja, na kojoj nema čela i kosa raste prst iznad obrva.
Znam, opet, drugoga tajkuna koji vozi rojs-rojls, ali koji više liči na livreisanog slugu, koji otvara vrata na vili nekog bogataša, nego na nekog velikog gazdu i moćnog čoveka koji donosi važne poslovne odluke.
Prostak ostaje prostak, uprkos tome što decenijama živi u svetskim prestonicama i što mu deca pohađaju svetske univerzitete.
Prostak se ne menja, jer njegov prostakluk ništa ne može da promeni.
Nјegov prostakluk je neuništiv.
Zapravo, on ne želi da se menja i ponosan je na svoj prostakluk.
Prostak potiče iz primitivne i prostačke sredine.
Nisam napisao siromašne, jer siromašni nisu prostaci.
Sretao sam prostake u svetskim metropolama i na velikim državnim funkcijama.
Prostakluk je izbijao na sve strane iz njih.
Sretao sam čobane kod ovaca koji su planinski mudraci. Kulturni i civilizovani.
Koji znaju da se ponašaju, koji poštuje svakog čoveka i koji znaju svoju meru.
Sve to prostaci nemaju.Ne znaju da se ponašaju. Primitivni su i pokvareni. Nedostatak znanja i vaspitanja hoće da nadomeste prostačkim ponašanjem.
Sve obesmišlјavaju i ismejavaju. Spradanje je karakterno ponašanje prostaka.
Nemaju stida. Nemaju obraza. Nemaju morala.Gaze prostački preko mrtvih.
Kukavice su i poltroni. Mekušci, mada glume mačo tipove.
Prema moćnijim i bogatijim od sebe se odnose sa poštovanjem i strahom.
Uvlače im se i služe im, oštreći noževe iza leđa. Lukavi su i podli.
Sve one ispod sebe nemilosrdno gaze. Uništavaju i ponižavaju. Teraju ih da im služe. Obesni su i bahati.
Prostaci nemaju nikakvu meru. Misle da im je sve dozvolјeno. Hoće da progutaju čitav svet u jednom prostačkom zalogaju. Hoće sve sami da prožderu.
Hoće čitavo društvo da naprave prema sebi. I to im, nažalost, uspeva.
Naše današnje društvo je postalo prostačko. Sve je u njemu prostačko.
Politika, mediji, institucije, biznis, ulica i odnosi u društvu.
Prostacima odgovara da je društvo prostačko. U toj baruštini uživaju.
Ozareni su svojim prostaklukom. Likuju. Uspeli su sve da obesmisle.
Nema spasa Srbije, dok ne pobedimo prostake.
U nama samima. Mi smo ih stvorili. Mi moramo da ih uništimo.
Čovek se veže za reč. Vo za rogove. Volina za stroge i pravedne zakone.

Branko Dragaš

www.dragas.biz