Arien Stojanović Ivković već 12 godina živi u Srbiji. Tu je stvorila porodicu, karijeru, a sada joj je uskraćeno „gostoprimstvo“. Državljanka Hrvatske se proteruje iz Srbije.
Ona nije jedina. Kako je rekao ambasador Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević za N1, u protekla dva dana proterano je četvoro hrvatskih državljana, a poslednja tri meseca bilo je 15 takvih slučajeva.
Arien Stojanović Ivković je u Beogradu završila Medicinski fakultet, zaposlila se, udala za državljanina Srbije sa kojim ima malo dete. Nikad nije imala problem sa boravkom u Srbiji.
Sve dok je 8. aprila nije pozvao inspektor iz Uprave za strance, pozvao je u stanicu, gde ju je sačekalo više inspektora. Uručeno joj je rešenje kojim joj se ukida odobren privremeni boravak u Srbiji, a uz to joj se zabranjuje ulazak na godinu dana.
Kako je ispričala za N1, time je prestala i da joj važi radna viza koju je imala.
Prema shvatanju srpske policije, tj. vlasti, njen boravak predstavlja „neprihvatljiv bezbednosni rizik“. Po čemu je lekarka tačno rizik, nije jasno, jer nije ni obrazloženo.
Ipak, možda rizik leži u tome što njeno razmišljanje nije na istoj talasnoj dužini sa razmišljanjem onih koji podržavaju vlast. Ova lekarka koja radi u osiguravajućoj kući podržala je studentske proteste, kako na ulici, tako i na društvenim mrežama, gde je i javno kritikovala ulazak Aleksandra Vučića na jedinicu intenzivne nege, gde je dodirivao povređene u požaru u Kočanima.
Njoj je dat rok od sedam dana da napusti Srbiju, premda ima pravo žalbe u roku od 15 dana, iako ono ne znači odlaganje izvršenja.
Njen suprug je na društvenim mrežama poručio da je po sredi „uništavanje porodice“.
Proverava li se dve trećine građana?
Bivši zaštitnik građana Rodoljub Šabić u autorskom tekstu za Peščanik, izvodi isti zaključak o uništavanju porodice.
Kako navodi, sva istraživanja javnog mnenja pokazuju da 60 odsto punoletnih građana podržava aktuelne studentske proteste, pa postavlja pitanje – da li „organ nadležan za zaštitu bezbednosti Republike Srbije“ zaista ozbiljno procenjuje da bezmalo dve trećine građana predstavlja „neprihvatljiv bezbednosni rizik“ za sopstvenu zemlju!?
Ovo što se dešava hrvatskoj državljanki nipošto nije samo njen problem ili problem njenog muža i deteta čija porodica se na silu cepa. Bili svesni toga ili ne, tiče svih ljudi koji žive u Srbiji, bili državljani ili ne.
„Srbija je, bar tako kaže njen Ustav u članu 1, država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. U okviru garancija ljudskih prava Ustav jemči i slobodu mišljenja i izražavanja (član 46). To pravo je univerzalno, nije rezervisano za državljane, garantovano je i strancima koji borave u Srbiji“, ukazuje Šabić.
On dodaje da je „apsurdno i bezočno bilo koga ko ne krši nijedan zakon, zapravo samo zbog toga što se koristi ustavom zajamčenim pravom, izložiti bilo kakvim sankcijama a pogotovo ovakvim besmislenim, objektivno krajnje brutalnim, kakvim su izloženi uz A.I.S i dva državljanina Srbije, njen muž i sin“.
„Neprihvatljivo je da ‘organ nadležan za zaštitu bezbednosti Republike Srbije’ ne razlikuje državu, Republiku Srbiju, od režima i da podređuje ljudska prava dnevno političkim interesima režima, odnosno vladajuće stranke. A baš to radi. I ako nešto zaista predstavlja neprihvatljiv rizik po bezbednost zemlje i njen ustavni poredak, onda je to upravo takvo postupanje“, zaključuje Šabić u tekstu za Peščanik.
Radikalski vonj
Ovo nije prvi put da se stranci proteruju iz Srbije. U januaru ove godine učesnici radionica organizacije „Erste Stiftung“, među kojima je bilo državljana Hrvatske, Rumunije, Slovenije, BiH i Severne Makedonije, proterano je iz Srbije uz obrazloženje da ugrožavaju bezbednost države i građana.
U maju će se navršiti 33 godine od zloglaslnog mitinga u Hrtkovcima, u kojem je haški osuđenik i redovan gost nacionalnih frekvencija Vojislav Šešelj, čitao imena 17 meštana Hrvata, za koje je tvrdio da su članovi Zbora narodne garde.
