Vazda meni zapadne da se ispričam s babom, odnosno, babinom sestrom što mu fakat dođe isto, kad se javi svojta iz Crne Gore. Otac i brat oposle s onim čujnijim delom familije, pa eto ti na posletku mog Momčila uz večito: „Oće baba da te pita nešto…“
Baba je car, inače! Godina je u njoj dovoljno da pamti kralja Nikolu ko dete, pamet joj je, Bogu hvala, bistija od durmitorksih jezera, duhom je mlađa od svih nas zajedno, ali sluh…vazda urlam pa ljudi misle da sam goveče što kinji staricu, a čuje svaku treću i to kako njoj odgovara, no…
Čuli smo se sinoć, videla baba na vestima da su neaki protesti u Beogradu pa kako otac i brat nisu uspeli da joj dourlaju o čemu je reč pa eto, rekoh, Momčila i onog: „Oće baba da te pita nešto…“!
Ja: Alo, bako, pa đe si legendo?! Drižiš li se?!
Baba: Šta je to po Beograd? Viđeh na vijestima nake demostracije.?
Ja: Protesti, baba, šetaju neki Soroševi, ne valja im Vučić, besno je to, pa…
Baba: Ko je bolestan, kuku mene..?
Ja: Ne bolesno, već rekoh- besno je to pa šetaju umesto da uče, ma plaćenici…
Baba: A što ti, june, ne prošetaš malo, jel ti doktor reko da moraš zbog pritiska…
Ja: Ma, nije to njima, baba, kardiolog no Soroš prepisao…
Baba: Pa, valja li taj lekar?! Jel bolji od Miluna?! Oli da striko vidi ima li kakvu vezu da te taj primi?
Ja: Ne prima taj, baba, prezauzet je, samo plaća da šetaju i ruše legitimno izabranu vlast!
Baba: E, vala za ovo još nijesam čula- svuđe se priča da sirotinja plaća lekaru da ih primi a taj još liječi i plaća sirotinju…
Ja: Nije sirotinja no go narkoman i alkoholičar, baba, šetaju po naredbi samo da ih vidiš na šta liče…
Baba: A, šetaš li ti il te mrzi da digneš guzicu, nesrećo, no samo laješ o vlasti ođe i tamo umesto da…
Ja: Šetam, bre, baba, al oko zgrade! Ne plaća mene Soroš pa se ne odaljavam mnogo…
Baba: Pa što mu radiš onda?! Mršni odma to kad ne plaća i traži kakav drugi posa- imaš ženu, đecu, onaj kredit…
Ja: Ma, plaća mene Lalić tamo gde i radim, nego ovaj plaća da se ne radi i ruši vlast, a taman nam je krenulo ko kamen u bubregu!
Baba: Pa onda mršni ovog drugog i pređi kod tog ako već plaća da se ne radi no šeta, znaš šta ti je doktor Milun rekao…
Ja: Ne, bre, baba, ne upošljava taj novinare nego izdajnike, narkomane i pijandure da…
Baba: Plaća da mu šetaju pjani i drogirani?!
Ja: Jes, baba, vala baš tako! Sve se to opjani, izbuši venu pa šeta ko avetno dok se ne istrezni…
Baba: Miči se onda od takih, nemoj da sam te đe vidjela na vijestima s flašom il onom iglom… Niko nam u kući droger bio nije pa nećeš ni ti Mihailo, vala, dosta smo muka s tobom imali i ovako!
Ja: Ma, jok, baba, ne primičem im se, zarazno je to! Sve idu ulicama i kašlju ljudima u lice da ih obole, i laju…
Baba: Što čine, kumim te Bogom?!
Ja: Laju, baba! Svi u glas: AV- AV- AV, pa im i to malo no još i psuju čoveka, a studiraju po deset godina, barem polovina ima veće brkove od strika i više godina no njegov „golf“…
Baba: Laju, veliš?! A, što to ne hapsi neko i vodi na liječenje, aman?
Ja: Zato što je dobar, baba, žalovan čovek! Ne smeta njemu što ga psuju- on ćuti, radi i ne spava.
Baba: E, vala, da laju Podgoricom malo bi tri Spuža bilo Milu da…
Ja: Milo je drugo, baba, Vučić je ljudina, vratio knjigu u biblioteku posle 35 godina, pa će vratiti i Srbiju samo da se još malo poigra. Taj junački čini sve da za dve, najkasnije dve i po godine svi prolajemo, već smo se svikli da jedemo ko psi lutalice, još malo da savijemo kičmu pa četvoronoške i taman…
Baba: A, ko ti je sad pa taj?!
Ja: Pa, predsednik, baba- Aleksandar Vučić! Biralo ga i živo i mrtvo u nedelju, sve Srbije većinski za njega!
Baba: Koliko to Srbija ima, budalo, šta avetaš, daj mi Momčila na telefon…
Ja: Ne avetam, baba, no za glasanje ima najmanje tri Srbije: ovozemaljska, nebeska i onozemaljska, i svaka glasa ravnopravno. Ne poštujemo mi mrtve smo o zadušnicama već i o izborima, što mu dođe nešto ko zadušnice za žive!
Baba: A, đe vam je Tomo?!
Ja: Tomo će u penziju, baba!
Baba: Kako u penziju, more, pa dijete je još..?
Ja: Jes za tebe možda, al ima staža otkad je diplomirao barem pet godina, a to ti je i ovde kao i dole dovoljno za invalidsku penziju.
Baba: Muči , fukaro, kako Tomo u invalidsku, nije sakat, đavoli s tobom!
Ja: Ne u takvu invalidsku, baba! Slomio mu Vučić srce i krila, pa ga lekarska komisija sa dr. Stefanovićem na čelu proglasila nesposobnim i za lopatanje i za predsednikovanje. Nije ti, siroma, bio ni Vučiću na slavlju, navukao neku jeftiku otkad je ono umro od štrajka glađu i žeđu, a dete u međuvremenu poraslo, došlo vreme da se osamostali pa ga više ne izdržava Toma već čitava Srbija, ko magare kad pretovariš a misliš da njače od sreće…
Baba: Pa što ne šeta i on, valjalo bi mu za jeftiku…
Ja: Nije izdajnik, aman, baba, pa da šeta po Beogradu! Oni šetaju po inostranstvu i tobož dovode investitore da ulože u osavremenjivanje propasti, mada se to zove rast BDP-a, al i šećer u krvi zvuči ko kakav blagoslov kad tako milo izgovoriš…
Baba: Ne mrdaj ni ti onda niđe, nemoj da gubiš obraz, no prošetaj malo po stanu al spusti ono na prozore da te ne vide komšije…
Ja: Šetam, baba, izvedem decu u park, ne mogu po čitav dan u kući…
Baba: Pa, časti li ih taj Soroš barem za kokice?! Nemoj da im ko nudi drogu i alkohol pa da bauljaju gradom onako i laju!
Ja: Ni dinara, baba, što zaradim u Nedeljniku to mi je, mada mnogi vele da sam izdajnik al nigde ni dinar da kane!
Baba: Zajmi od Momčila i Ilije al se ne daj u drogere i izdajnike nikako! Znaš čiji si i čije ime nosiš?!
Ja: Ma, baba, ovde se ne prijavljuje u izdajnike već te prijave da jesi i da te plaća ono zlo od Soroša i NATO, pa se ti pravdaj praznom frižideru kako nisi…
Baba: E, nećeš mi u taj NATO, vala, već se ovaj ablek ođe obrukao…
Ja: Neću ja, baba, ne dao Bog, no ti tako nakaleme ovi što su nas onomad slali da ih bijemo a danas da nas biju ako im ne uglancamo čizme kako valja…
Baba: Ništa ja tebe ne razumijem, Mihailo, daj mi Momčila odma da mu rečem da ti provjeri vene…
Ja: Ne drogiram se, baba, daleko bilo, jedva da bih napapirčio za špric bez igle, al biće za dve do dve i po godine dovoljno da se meće droga i u patike da ne smrde izjutra!
Baba: Oli mi dat Momčila ili da zovem opet?! Sram da te je od guzice kad obraza nemaš!
Ja: Imam obraza, baba, no upali ko u aveti pa izgleda ko da ih nemam, al to ti je ovde moderno sad- živ si al izgledaš ko da te smrt izgubila na kartama pa čeka revanš…
Baba: Da nađe ipak striko vezu kod tog Soroša da te pogleda..?
Ja: Ne, bre, baba, činim sve što mi je Milun prepisao, ja sa ti izdajnik volonter, činim sve da ne obrukam đedove što su pali za Srbiju i Crnu Goru a grđeg kolaboracioniste od takvih danas nema!
Baba: Sprdaš li se ti to sa Ilijom, Mijailom, Đurom, Božinom…
Ja: Jok, baba, svega mi, pitaj ih kad ih vidiš na glasanju dole…
Baba: Vazda si imao najveću glavu od sve nađe đece, mislila sam biće nečeg u njoj, al tebe sve sprdnja izgleda?!
Ja: Nije meni, baba, no smo mi sprdnja za sve njih, polažu nam svakodnevno i temeljce, pa ako ne nikne kakva fabrika iz njih da barem imamo o šta da se saplićemo na svakom koraku…
Baba: Daj mi Momčila! Sram te od takvog oca bilo, vazda te je učio da „voda sve opere do crna obraza“…
Ja: Ma, držim se ja toga, baba, no i vode sve manje- što ne popiše Kinezi ode za „Beograd na vodi“, neaku muzičku fontanu na Slaviji i afere niz kanalizaciju…
Tata, oće baba da te čuje (evo pa joj ti sad objašnjavaj dal se drogiraš kad od penzije ne stigneš ni poštara da ispratiš a već nemaš do prekosutra…)
Mihailo Medenica
www.dvaujedan.wordpress.com
