Protivgradna zaštita u Srbiji, jedini preostali relikt komunizma i bratstva i jedinstva iz prošlih vremena
I dok se cela Srbija bavi drugim temama kao što je mogućnost izbijanja direktnog vojnog sukoba Rusije i Amerike ili prebijanjem pevačice Nataše Bekvalac, sasvim neprimetno je počela 51. sezona odbrane od grada.
Već tri dana smo zvanično branjeni od elementarne nepogode koja „bere“ veliki deo poljoprivrednih kultura u Srbiji a poljoprivrednici sa zebnjom gledaju u nebo sa strahom da ne zagrmi. Osnovna briga im je da li su protivgradne stanice snabdevene dovoljnim brojem raketa i ima li dovoljno strelaca koji će rakete ispaljivati u oblake, pa ako strelac puca a grad svejedno padne i napravi štetu, poljoprivrednici to smatraju božijom voljom. Oni koji zaštitu sprovode uvek imaju spremnu frazu da bi “šteta bila još veća da sistem nije dejstvovao”. A kad oblak prođe, niko ne može da dokaže suprotno.
Stručnjaci su, kao i uvek, podeljenog mišljenja, jedni veruju u efikasnost protivgradne zaštite, drugi jednostavno ne. Čini se da je u svemu tome najveći problem upravo to „verovanje“ ili „neverovanje“, bez naučnih činjenica. Nešto kao religija, ili veruješ da Bog postoji ili ne. Pri tome, niko nema dokaz da Bog postoji, ali niko nema dokaz ni da Bog ne postoji. Tako je i sa efikasnošću protivgradne zaštite. Niko još nije dokazao njenu efikasnost ali niko još nije dokazao ni suprotno. I tako ona u Srbiji opstaje već više od pola veka.
Možda o ažurnosti protivgradne zaštite govore i informacije sa sajta republičkog hidrometeorološkog zavoda. Na sajtu RHMZ-a je 2014. godina i počinje 47 sezona po redu, izveštaji o pripremljenosti odbrane od grada datira iz 2010. godine, a možete i da pratite aktivnost odbrane od grada u 2011 godini. I dalje stoji informacija da je protivgradna zaštita deo sektora za vandredne situacije, iako to već godinama nije slučaj.
Ako pokušate da se informišete na sajtu zvanične institucije koja se bavi sistemom protivgradne zaštite biće ozbiljno zbunjeni – ili ste nekom neobičnom magijom uspeli da se vratite u prošlost , ili postoji gomila propusta i nelogičnosti kojima se niko ne bavi. Od institucije kao što je Republički hidrometeorloški zavod i prosečno digitalno pismen građanin očekivao bi više ozbiljnosti i ažurnost, da ne govorimo o dizajnu koji sasvim sigurno može izgledati savremenije, ali neka to budu “samo” tehnički propusti. Nijedan usev neće spasiti ažurirana godina na sajtu, ali adekvatna protivgradna zaštita bi trebalo.
“Pucanje” u oblake sprovodi se samo još u nekim zemljama bivše Jugoslavije. Kao da je protivgradna zaštita jedini preostali relikt komunizma i nekog bratstva i jedinstva iz prošlih vremena. To što se takav tip zaštite ne sprovodi u zapadnim zemljama pokazuje samo superiornost Srbije, a jednog dana će to svi uvideti i preuzeće našu metodologiju i tehnologiju, “Amerika i Engleska biće zemlja proleterska”.
U zapadnim zemljama protivgradna zaštita postoji sporadično, kao projekti i eksperimenti, negde ih na ograničenoj teritoriji sprovode privatne firme koje finansiraju direktni korisnici a to su poljoprivredni proizvođači, postavljaju se protivgradne mreže i osiguravaju posedi.
U Srbiji su radarski sistemi sa tehnologijom iz 70 godina prošlog veka, sa problemima u funkcionisanju i održavanju. Nadoknade strelcima koji ispaljuju rakete su simbolične i teško se nalaze ljudi koji bi se prihvatili tog posla. Protivgradnih raketa nema dovoljno, oprema je zastarela. Sve su to argumenti koji se potežu kao opravdanje svakog puta kada padne grad. I čini se da im ta situacija sasvim odgovara. Nezgodno bi bilo kada bi sve funkcionisalo a grad ipak padne i napravi štetu. Koje bi onda opravdanje imali?
Goca Savković
Nije tačno da odbrana protiv grada ne donosi ništa. Savremene metode bazirane na raspskavanju srebrojodida DIREKTNO u gradonosne oblake iz agregata montianih na manjim avionima koji po izveštaju radarske službe o oblacima i visini oblaka uleću u te oblake ili naleću iznad njih, itekako pomaže. „Odbrana“ raketama uglavnom je zastarela i veoma malo efiksna, pogotovo ako je broj raketa ograničen i ako se visina na kojoj dođe do „eksplozije“ rakete pogrešno podešena. Doduše i te rakete rasprskavaju uglavnom srebrojodid ali je sama metoda već zastarela. Primer: u jednoj oblasti nedaleko od Štutgarta (Rems-Murska oblast) sa privatnom firmom je sklopljen ugovor o delovanju avionom i tu već tri godine nema skoro nikakve štete od grada. Grad Tibingen to nie učinio i pre dve, tri godine je bio teško pogođen gradom, čak i krovovi kuća, prozori, automobli itd. a ne samo poljoprivreda i voćarstvo!
Kako u Srbiji ima dovoljno aero-klubova sa manjim avionima i dosta iskusnim pilotima, ne bi bilo teško, da se na njih namontiraju agregati za rasprskivanje srebrojodida i da se piloti posle kraće obuke, uz naplatu, usmere da „inficraju“ gradonosne oblake kako bi dejstvom hemije, led pretvorili u bezopasnu kišu! To bi ujedno bio i dodatni prihod za aero klubove. Znači mogućnosti postoje, treba samo više dobre volje i nešto para. Inače, uprskavanjem srebrojodida u gradonosne ili oblake bogate velikim količinama vode iz aviona, Sovjetski savez je pred svaku paradu u čast Oktobarske revolucije par dana ranije, uspevao da se oblaci „iskiše“ i da se parada održi po relatvno lepom vremenu bez kiše a kamo li grada! To se verovatno čini i danas. Ruku na srce, ko se od nas seća, da je bar jedna parada u Moskvi „pokisla“? Ta činjenica je bila ideja vodilja za primenu srebrojodida i u zaštiti voćarstva i poljoprivrede od grada! Sećm se maloj sprdnji jednh ruskih novina koje su, verovatno u šali, prebacile srpskoj vladi da je operacija „iskišnjavanja“ oblaka za vreme posete Vladimira Putina Beogradu kasno počela pomenutom metodom, pa im je predsednik za vreme beogradske parade kojoj je prisustvovao, baš dobro pokisao!
Protivgradna zaštita je prodavanje magle seljacima i opstaje samo iz političkih razloga. Država zamazuje oči seljacima da tako brine o njima a takođe se i plaši njihove reakcije u slučaju ukudanja protivgradne zaštite. To je čisto bacanje 10-tak miliona evra svake godine. Bolje je te pare uložiti u dotacije za poljoprivrednu prozvodnju, u veštačko djubrivo, u navodnjavanje, protivgradne mreže, u bilo šta drugo što stvarno doneti korist. Zar stvarno mislite da Francuzi, Nemci, Italijani i svi drugi iz zapadne Evrope ne bi sprovodili protivgradnu zaštitu da to ima smisla? Odlično je poredjenje u tekstu sa bivšim komunističkim zemljama, samo se u njima tako razbacivao državni novac.
Не бих се везивао за друштвено уређење кад је у питању противградна заштита. Како год било, ма шта мислили о тим комунистичким временима, и они су имали неке ствари добре. Једна од добрих ствари је била противградна заштита.
Функционисање садашњег система је отежано, као и све о чему брине држава, сталним смањивањем средстава издвојених за набавку ракета и обнову целог система.
Поређења Србије са западом је крајње неумесно, верујем ни да писац ових редова није сам себе осигурао код неке осигуравајуће куће. А како осиромашени сељак да осигура летину, јер сви знамо како код нас раде осигуравајућа друштва.
Зато боље да побољшамо противградну одбрану, биће боље свима нама.