Prsten na sunce

Pa ko će od sad nama da vlada? Ko će da se prihvati tog nezahvalnog posla nakon novog Nacrta zakona o sprečavanju korupcije koji predviđa da će političari i javni funkcioneri ubuduće morati da prijavljuju ne samo sopstvenu imovinu, prihode i gotovinu, već i imovinu roditelja, usvojitelja, dece ili usvojenika, akcije, obveznice, depozite, duple funkcije, zakupljene sefove, nakit i ostale vredne stvari…Ako se taj Zakon usvoji nosim se mišlju da brzo osnujem firmu za selidbe i parkiram kamionče u blizini Nemanjine ulice a nekoliko kombija oko ostalih institucija i čekam da počne bežanija. Posle tog strašnog i diskriminišućeg akta koji ne ostavlja nimalo prostora da se na funkciji omaste brkovi, koji će još razlog i viša sila držati funkcionere u foteljama. Poriv da se radi za dobrobit naroda i države!? Hajte, molim vas!

Uz izvinjenje onom mizernom procentu od 0,0001 odsto takvih, većina državnih nameštenika su tu da se okoriste, ogrebu o privilegiju, podebljaju depozite, obezbede decu, trguju uticajem kad im isteknu mandati, najure ih novi pretendenti na državne pare ili politički propadnu poput znamenitog Mlađana Dinkića koji je odjednom osvanuo kao ekonomski savetnik Mila Đukanovića a u Srbiji je za sobom ostavio dug svoje propale stranke od 180 miliona dinara. To ne ume da vrati ali će umeti da savetuje Mila kako da sličnu sumu uzme, kao da taj to ne zna i nije naučio za ovih trideset godina na vlasti, nego mu trebaju Dinkićeve ekspertske usluge. A i zašto bi vraćao, jer prema našem zakonodavstvu, lider partije ne snosi odgovornost za dugove a ne postoji ni mogućnost da stranka ode u stečaj jer ne ostvaruje profit poput preduzeća. Formalno nisu, ali faktički stranke su najunosnija preduzeća u ovoj državi za njihove osnivače i korisnike usluga i bogami će još mnogo vode proteći savskim koritom dok se to ne promeni. Istina, kad se strmoglave s vlasti akcije im naglo padnu i mnoge od tih „firmi“ propadnu ali onaj uski krug „menadžmenta“ uvek ostane prikopčan na neku državnu i paradržavnu infuzionu pumpu a glasači, simpatizeri, komitenti nek se snalaze. A snalaze se tako što masovno menjaju „preduzeće“ – tako smo i dobili ovu neverovatnu cifru od, kažu, 700.000 članova SNS-a. Moglo bi se reći kako je postignuta puna zaposlenost u ovom sektoru.

Nego da se vratimo pomenutom zakonu protiv korupcije i zapitajmo se hoće li njegovi drakonski zakonski paragrafi sabiti korpuciju u zemljicu crnu, zatreti joj seme i poreklo a od naših političara napraviti plejadu najpoštenijih građana ove države, ljude za primer i ugled. Ne budimo blesavi i naivni. Korupcija nikad do kraja nije iskorenjena ni u najuređenijim državama sveta gde na vlast dolaze ostvareni i bogati ljudi ( da ne idemo dalje od „bunga bunga“ Berluskonija)dok je ona u državama poput Srbije endemska biljka za koju ne postoje zakonski i slični herbicidi. Ona ne niče iz zemlje, ona je zasađena i klija duboko u svima nama, zaliva se vekovima i strogost zakona će se lako slomiti o njenu stamenu stabljiku.Kase i računi naših vrlih predstavnika će i dalje ostati puni a zakon prazno slovo na papiru. On će, eventualno, biti samo prut za vaspitavanje onih koji iskaču i ne sarađuju dok će beli medvedi naše politike uvek naći način da ga eskiviraju i zatru puteve naplate svog političkog položaja.

Jer, ako neko misli da će bilo koji ministar voditi ministarstvo od recimo pedeset ili sto hiljada ljudi ispod sebe za platu od 700 ili 900 evra taj ili je u teškoj zabludi iIi svesno zatvara čarne oči da ne bi gledale. Ne računajte na tu vrstu altruizma, sahranjena je u lagumima opšte grabeži i prepletenih klijentelističko- političkih interesa. I umesto ovog „treniranja strogoće“ mnogo bi probitačnije ( a po državu i nas koji joj punimo budžet) jeftinije da se ljudi na tim pozicijama plate pošteno za posao koji obavljaju ali da se uz ministarsku platu od, primera radi, tri do pet hiljada evra, deli i slika Zabele a da za eventualna nepočinstva ne budu zaduženi razne agencije i saveti za šatro borbu protiv korupcije već njegovo veličanstvo Krivični zakonik. Ukradeš, istrguješ, namestiš tender, izneseš pare, ugradiš se – ostaviš rodbini adresu sa zadnjom poštom onog rodnog grada Slobe Miloševića.

U tom smislu već sam odustao od onog biznisa sa selidbama. Eventualno ako se nekad ostvari ova maštarija o dobro plaćenim ali kontriolisanim službenicima, razmisliću o kupovini jednog furgona za transportnu ispomoć policiji na liniji Beograd – Požarevac.