Prva Srpska lekarka iz Ugarske odbila da ode na Krf i sa narodom prešla Albaniju

0
1250

Marija Vučetić Prita, prva srpska lekarka iz nekadašnje Ugarske, bila je nosilac niza odlikovanja. Kao ugledni lekar mogla je brodom da ode na Krf, ali je to odbila i sa narodom se povlačila preko Albanije.

– Kao što čujemo, ovih dana promovisana je na Ciriškom sveučilištu gospođica Marija Prita za doktora celokupne medicine. Ovo je prva Srpkinja iz Ugarske koja je postala doktorkom – Tako je 28. jula 1893. godine o svojoj sugrađanki pisao pančevački list „Vesnik“. Bio je to tek početak jedne velike karijere.

Priča o njoj seže u 1866. godinu, kada je 16. aprila u južnobanatskom selu Seleušu rođena Marija Prita, ćerka Đorđa i Mileve.

Borila se sa vetrenjačama i pobeđivala

Bila je još devojčica kada se majci poverila kako sanja da će postati lekar, što je u to vreme bila ludost. Ona je, međutim, svoj san ostvarila. Dok su njene vršnjakinje maštale o dobroj udaji, Marija se borila sa „vetrenjačama“. I pobeđivala ih je.

Završila je Višu školu za devojke u Pančevu, što nije bilo dovoljno da upiše studije medicine, jer nije imala položenu maturu, a bez toga se na dalje škole nije moglo. Ni Pančevo ni Novi Sad ni Sremski Karlovci joj nisu otvorili vrata. Cirih zato jeste.

Otac joj je umro, ali je imala veliku podršku majke, kada je u volovskim kolima iz sela krenula u svet – priča za „Život plus“ novinar Nikola Nešković, Marijin praunuk, koji je sa sestrom Mirjanom istraživao i sređivao dokumentaciju o prabaki sa kojom su živeli.

Doktorka-slika-2Sudbina ju je odvela u Beograd, gde je radila u privatnoj ordinaciji, a kada su počeli Balkanski ratovi, zamenjivala je muža na mestu opštinskog lekara, jer je on bio na frontu. Njena požrtvovanost je došla do izražaja već na početku Prvog svetskog rata, koji ju je zadesio u rezervnoj vojnoj bolnici u Nišu.

Da Vas podsetimo:  Sjećanje na Uloški ustanak

Epidemija tifusa je uveliko vladala, a Marija u svojoj „Biografiji“ piše da mrtvi nisu mogli da se prebroje, iako je borba za svakog bolesnika bila prioritet. Nije morala da se povlači preko Albanije, da ide na Krf i Solunski front, ali išla je sa svojim narodom. Sve je ukazivalo na blistavu karijeru, ali ne i na jednostavni život, jer je Marija sve vreme negovala i ljubav. Udala se za doktora i pesnika Nikolu Vučetića iz Šapca i u njegovom rodnom gradu ubrzo postavljena za lekara u bolnici.

Nije bilo pacijenta kog ne bi primila.

Za nju nije bilo praznika niti pacijenta kojeg ne bi primila u bilo koje doba dana. Imala je ordinaciju u našoj kući u Ulici Kralja Milana 34, na čija vrata su svi kucali bez zadrške. Kada smo je pitali zašto nije otišla brodom, jer je mogla, govorila nam je da joj je to bila moralna obavezna. I da, ako je mogao stari kralj (Petar), mogla je i ona – kaže Nešković, podsećajući da je njegova prabaka bila nosilac Albanske spomenice, odličja Trećeg stepena Svetog Save, Krsta milosrđa, Ratne spomenice i ordena Crvenog krsta.

Pred kraj rata preselila se sa porodicom u Lozanu, gde je radila kao lekarka Invalidskog odreda, ali godinu dana pošto joj je umrla mlađa ćerka, vratila se u Beograd. Prva armijska bolnica je imala sreće da Marija bar kratko radi kod njih, dok se nije opredelila za privatnu ordinaciju u kojoj je radila do smrti.

Vest o Marijinoj smrti, najstarijem srpskom lekaru, te 1954. godine objavile su sve dnevne novine.

vidovdan.org

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime