Mladi u Srbiji čine samo oko 20% populacije našeg društva, ali u isto vreme, oni čine 100% budućnosti Srbije
iz kafane, nepoznati autor
Kampanja za predsedničke izbore u Srbiji se bliži kraju. Kao što već svi znate, u trci za predsedničko mesto, učestvuje ukupno 11 kandidata.
Moram neskromno priznati, da sam na račun „predsedničke“ kandidature našeg aktuelnog premijera, zaradio silne „kafanske i drugarske“ opklade, i to većinom od „naprednjaka“. O čemu se ustvari radi?
Naime, sve vreme sam samouvereno tvrdio, i to još početkom prošle jeseni da će se naš premijer sigurno kandidovati za predsedničko mesto. I to sam tvrdio baš u ono vreme, kada je on to nebrojano puta javno demantovao, često i veoma „ljutito i besno“, što je doduše više njegov uobičajeni manir u ponašanju, nego emocije izazvane agresivnim novinarskim insistiranjem i postavljanjem tog uvek „novog“, a u stvariuvek „starog“ pitanja: da li će se on, kao aktuelni premijer Srbije, kandidovati za mesto našeg predsednika?
Bez obzira što je naš premijer to toliko puta demantovao, povremeno toliko agresivno i brutalno, prelazeći često i sve granice dobrog ukusa, urlajući i gotovo preteći i vređajući svoje sagovornike, što su se uopšte usudili da mu ponovo postave to pitanje, on je, po dobrom starom običaju, uradio potpuno suprotno. od onog što je sve vreme uporno tvrdio! Ispostavilo se, kao i uvek do sada, da je bez obzira na takve njegove reakcije, on sve vreme lagao i sagovornike i novinare, i čitavu javnost Srbije! Nikome od mojih mnogobrojnih prijatelja iz „naprednjaka“ , nije bilo nimalo lako da priznaju da je predsednik njihove političke stranke neviđena, teška i nekulturna lažovčina, a da ne pričam, koliko je tek meni samom bilo teško priznati, da je premijer moje otadžbine, upravo lažov i manipulator (svaki izabrani premijer je i moj, jer takva je demokratija!). Da bi sve bilo još i mnogo gore, nego što nam je izgledalo na prvi pogled, taj očajni manipulator nas je sve još jednom ponizio činjenicom, da mu se prvi reklamni spot posvećen predsedničkim izborima, pojavio dan pre nego što je javnost Srbije zvanično obavestio da nas je sve ovo vreme, lagao da se neće nipošto i nikako kandidovati!
Potom nas je sve ponovo slagao da neće uopšte ni voditi predsednički kampanju, jer je „prezauzet premijerskim poslom“, i da će se samo „zadnjih desetak dana“ pre izbora baviti tom temom! To reče, a onda poče da izbacuje nove „spotove“, uvek sa samim sobom u glavnoj ulozi, kao da je snimio muzički CD! Ali, Božja pravda je tako htela, da smo se nakon svih tih spotova, mogli uveriti, da je on, kao njihov glavni akter, toliko loš i neubedljiv, da nikako ne uspeva ni u svoj sopstveni lik da uđe, a kako li bi uopšte savladao neki drugi, ili nešto mnogo složenije! Jednostavno, on nikako ne uspeva, u tim svojim spotovima, ni da „odglumi“ samog sebe, ili jednostavno rečeno, da samo bude ono što jeste! Zamislite da vam neko kaže, sa one strane kamere, da samo treba da budete to što veće jeste, i vi ne uspevate u tome! Razlog za to je samo jedan: On uopšte i nije ono za šta nam se predstavlja, pa zato i ne može da „odglumi“ samog sebe! Jer da ste ono što jeste, pa bili i bekrija iz lokalne kafane, sitan lopov iz kraja, obična sponzoruša, vrhunski kardiohirurg, ili odgajivač svinja, ne bi vam bio nikakav problem da to što jeste, budete i pred stotinu kamera i milionima očiju! Zato su svi oni nesrećnici sa društvenog dna (lopovi, kriminalci, kurve itd.), koje „nabiju“ pred kamere u raznim rijaliti emisijama, mnogo lakši za gledanje i prirodnije se ponašaju, nego naš premijerski predsednički kandidat! To je zato što oni ništa i ne glume, već su samo onakvi, kakvi stvarno i jesu! A on to nije, jer je prosto zaglavljen između onog što jeste i onog što želi da bude!
Ruku na srce, možete samo zamisliti, kroz šta je sve on mučenik prošao, ako je kao mlad i nepoznat političar (otprilike u starosnim godinama Luke Maksimovića koji glumi Ljubišu Preletačevića Belog), proveo deceniju i po u senci takve ličnosti i karaktera kao što je to Vojislav Šešelj. Što se mene tiče, posle toga, on bi sigurno imao pravo na prevremenu invalidsku penziju! I da ovde samo još nešto pitam: kako to da ni sam Vučić, a ni njegov ondašnji šef, Vojislav Šešelj, za svih tih njegovih 15 godina provedenih u SRS-u, nikada nisu pomenuli, čak ni u jednoj jedinoj kampanji, tu njegovu neviđenu marljivost, i rad od po 20 časova dnevno! Kako to, da niko NIKADA, nije primetio, pa ni on sam se toga nikada nije setio (a sigurno ne spada u skromne i povučene momke!), da kaže kako dnevno radi i po 20 časova! Izgleda kao da je deceniju i po „spavao i lenčario“, pa mu se sad zato mnogo „radi“! A šta sa svim onim ljudima, koji su sve to vreme, dok je on „spavao i lenčario“, učili, radili i trudili se! Pa on može da radi i 25 časova dnevno, od sada do kraja svog života, i nikada ih u svom životu neće stići ni po delu, ni po iskustvu, ni po rezultatima! To je, na žalost aktuelnog premiejra, zauvek zakucano!
No, ovom prilikom se toplo zahvaljujem aktuelnom premijeru, što je između mene, kao nestranačkog i nezavisnog intelektualca (predstavljenog u mojoj ličnosti), i svih njegovih odanih članova stranke i obožavaoca, stao na moju „stranu“, i ipak se, kao što sam i očekivao, kandidovao.
Da nesreća Srbije bude veća, ovakav predsednički kandidat vlasti, predstavlja više rezultat katastrofalno i lošeg dugogodišnjeg rada svih nekadašnjih vladajućih političkih stranaka (a današnjih opozicionih!). nego što je to realno rezultat „lažnih i virtuelnih“, nazovi uspešnih rezultata današnje vlasti! Današnje samoproglašene „vodeće“ opozicione stranke (mnoštvo stranak što se ispililo uglavnom iz DS, i nešto malo i iz DOS-a), nisu bile u stanju čak ni da daju makar jednog jedinog kvalitetnog i vrednog predsedničkog kandidata, kako iz svojih starih, tako i iz ovih novonastalih političkih stranaka, već su se „kukavički“, i kao pravi moralni „bednici“ (što i jesu), sakrile iza par navodno svojih kandidata,nastalih postupkom partenogeneze ili samooplodnje, iz nekakvih navodnih grupa građana ili apela pojedinaca! Sramota! A svi znamo da bi se i ti njihovi današnji, nazovi „lideri“ opozicionih političkih stranaka, vrlo rado i sami kandidovali na ovim predsedničkim izborima, da samo ne znaju koliko će jadno i bedno izgledati njihov rezultat!? Znaju oni vrlo dobro, da bi se vrteli oko 1% (ili ispod toga), i da bi ih takav rezultat zasigurno i zauvek oterao sa političke scene Srbije! A Srbiji baš to i treba! I to će i biti najvažniji rezultat, kako ovih, tako i sledećih parlamentarnih izbora!
Današnje „opozicione“ političke stranke (a nekada vladajuće), na čelu sa nekadašnjim predsednikom Borisom Tadićem, su pravi kreatori i pioniri današnjeg urušavanja države i državnih institucija! Oni su to radili, podmuklo i lukavo, da ne kažem kukavički i sleđa! Izdajnički! Današnja vlast ne čini ništa drugo, već isto ono, što je videla od svojih predhodnika, imitirajući ih često bukvalno, i bez razumevanja, radeći to često poput onog psa iz filma „Varljivo leto“, kome Bata Stojković, trenirajući ga, da vraća komad drveta, kaže: „Ne radi automatski – konju jedan“! I sami svesni svoje radikalne nepismenosti, kao i svog ogromnog deficita obrazovanih i pametnih ljudi, današnja naprednjačka vlast je prvo odmha krenula da sa svih strana „kupuje, prima i uvlači“, u svoje redove, sve one najveće „mahere i prevarante“ iz predhodnih vladajućih stranaka! Krenite samo da ih nabrajate pa ćete i sami biti u šoku, koliko ih je samo! Ali ni to nije pomoglo, jer taj nedostatak u kvalitetnim i stručnim „stranačkim“ kadrovima je bio toliko veliki, da su ubrzo morali da donesu odluku, da se ubuduće, svim njihovim kadrovima za državne fukcije i institucije, moraju „priznavati“, sve moguće vrste fakultetskih diploma, koje se mogu „kupiti i nabaviti“, na već dobro razvijenom tržištu privatnog „lažnog“ visokoškolstva, koje je naravno, uglavnom i bilo u vlasništvu, starih i oprobanih simpatizera nekadašnjih „žutih“ moćnika! Ne zaboravite, da je prvu doktorsku diplomu kupio, i sa njom se javno pohvalio, i tako i obrukao (nije tačno znao ni gde mu se nalazi Fakultet), bio Aleksandar Šapić, član DS-a! I zašto je neobično, da su ih radikalni naprednjaci prestigli, i u ovoj disciplini?!
Dakle, između ovakve, rekao bih, nepostojeće opozicije, i vladajuće stranke, ideološki i strateški, skoro da i nema nikakvih bitnih razlike: EU nema alternative, postepeno priznavanje KiM, postepeno navikavanje na članstvo u NATO-o paktu, lagano usaglašavanje spoljne politike EU prema Rusiji (znači navikavanje na sancije Rusiji!), itd. Ključna razlika između današnje opozicije bez ikakve moći, i današnje vlasti, je samo ta, što trenutno aktuelna vlast, ne preza ni od primene sile i pretnji, ne bi li nas ubedila, da sve mora biti, onako kako je gore nabrojano! I kakave onda veze ima da li si glasao baš za Supermena, ili su ti draži Betmen ili Spajdermen, kada su svi oni izmišljeni i stvoreni, da ne kažem nacrtani, u istoj radionici?
Nije uopšte ni važno, da li će sve biti gotovo u prvom ili drugom krugu! Važno je, da je ovo sigurno poslednji krug, koji trče, kako današnja vlast, tako i ovakva po svim parametrima, nepostojeća opozicija!
Pouka za kraj
I na samom kraju, da vam otkrijem i priznam, kako sam znao da će se aktuelni premijer ipak kandidovati za mesto predsednika Srbije bez obzira na njegov toliko puta javno izrečen stav da neće?!
Prosto! Setio sam se samo, da su se A.Vučić i T.Nikolić, zakleli na časnom krstu, ispred oltara Srpske Pravoslavne Crkve, svom kumu, prisutnom Vojislavu Šešelju, neposredno pred njegov odlazak u Hag, da će mu sačuvati političku stranku od svih iskušenja dok se on ne vrati sa robije! I slagali su ga obojica! Kakvo je opravdanje za to: možda mislite da su to uradili zarad Srbije??? Mislite da bi zaista Srbija propala, da nije bila ta dva bedna krivokletnika? Preživela je Srbija, u svojoj istoriji, gubitke takvih istorijskih veličina i ličnosti, čija imena neću ovde da uzalud pominjem iz velikog pijeteta prema njima, a kako ne bi mogla da preživi, bez ovakvih šibicara i pacera? Ma hajte molim vas.
PS. Da se na samom kraju, osvrnem i na famoznog Ljubišu Preletačevića Belog.
Moram priznati, da negde u dubini svoje duše osećam, da bi zaista u ime nekakve nebeske pravde, ako ona zaista postoji u životu, bilo najpoštenije, da onaj, koji se celog svog života, na političkoj sceni srbije sprdao i pravio od svega cirkus (aktuelni primijer, kao najbolji đak svog mentora i šefa šef vojislava šešelja), izgubi vlast,i to od jednog pravog i iskrenog šereta i cirkuzanta (a ne foliranta), i to baš onda, kada mu se učinilo, da po prvi put u svom životu, zaista radi nešto ozbiljno i važno.
Iako gospodina Belog ne poznajem, siguran sam, da bi taj lik iz bajke, nakon eventualne pobede, znao da se vrati odakle je i došao, donoseći Srbiji, tako potrebno duhovno otrežnjenje i izlečenje.
Milanko Šekler
www.nspm.rs
