PRVI kanal ruske državne televizije u svojoj udarnoj analitičko-informativnoj emisiji „Voskresnoe vremja“ – koja se emituje nedeljom u 21 čas – i ovoga puta se opširno bavio situacijom na Balkanu, tačnije – u Makedoniji.
Autor priloga Kiril Brajnjin analitički poredi tehnologije obojenih revolucija koje su prvi put korišćene za rušenje Slobodana Miloševića, a potom bile primenjivane u mnogim zemljama – Gruziji, Ukrajini, Egiptu, a neuspešno u Belorusiji i Hongkongu.
Autor analitički dokazuje da iza svih nemira uvek stoje Sjedinjene Države i njihovi saveznici, ali i sateliti, vazali i izvršioci stvoreni u njihovim kuhinjama.
Na špici piše:
„Pucnjava na makedonski način“
(U prestonici Makedonije vlasti pozivaju opoziciju da se raziđe, opozicija poziva vlast da podnese ostavku)
Irada Zejnalova, voditelj dnevnika: Ponavljanje viđenog – šatori na glavnom trgu, marševi sa traženjem ostavke premijera, optuživanje vlasti za korupciju. To se sada dešava u Skoplju, prestonici Makedonije.
Razlika je jedino – što tamo pokušavaju da igraju još i na etničku kartu, pa su ljude na ulice izveli nakon sukoba makedonske policije sa odredom albanskih terorista u Kumanovu, u kojem je poginulo osam policajaca i četrnaest terorista.
Iznenađujuće „slučajno“ na ulice su izašli kada je Makedonija čvrsto ponovila: ne podržavamo antiruske sankcije, mi smo za Evropu, ali i za Rusiju i za projekat Turski tok.
Makedonske vlasti govore da se demonstrantima upravlja spolja, demonstranti – da vlast nije zakonita.
Ovo je najveća politička kriza u zemlji od vremena raspada Jugoslavije, jer je Makedonija do sada uspevala da sačuva stabilnost u smislu izbegavanja građanskih ratova i međunacionalnih sukoba bivše braće u jugoslovenskoj federaciji.
Moj kolega Kiril Brajnjin otišao je na glavni trg Skoplja da bi razumeo šta se događa u turističkoj i po svemu balkanskoj zemlji. Jer, ako se pojavljuju zastave na kulama, onda je to nekome potrebno?
Na špici priloga: Pucnjava na makedonski način
Kiril BRAJNJIN, autor priloga: Šatorski kamp pred zgradom vlade, neprekidni protesti i zahtevi da premijer podnese ostavku. To je – makedonski majdan. Osećaj „već viđenog“ nas ni na trenutak ne napušta. Možemo samo da se podsetimo da se nešto slično već jednom desilo.
Boje šatora u centru kampa kao da slučajno podsećaju na ukrajinsku zastavu, a život stanovnika ovog šatorskog naselja izuzetno podseća na svakodnevicu učesnika kijevskog majdana. Ali, ako su se tamo zagrevali fudbalom i besplatnim borščom, ovde je igru loptom zamenio šah.
A da bi se najedu – ima dovoljno banana i sendviča, koje organizatori donose u velikim količinama.
Klimatski, Makedonija je između ledenog Kijeva i sparnog Hongkonga sa njegovim revolucionarnim suncobranima koji odlično štite od toplote. Ali, smisao je isti. LJudi i ovde protestvuju zbog demokratije i svetle budućnosti.
„Ovde sam da bih podržao sve građane Makedonije koji misle racionalno. Želim da se meni i mojoj deci obezbedi novi život ovde u Makedoniji. Glavni cilj je ostavka vlade!“ – govori jedan od učesnika protesta.
Precrtana fotografija premijera Gruevskog jasno govori ko sprečava taj novi život. Zastava sa portretom Če Gevare očigledno treba da podseti da je ovo revolucija, a ovaj plakat podseća da strpljenje nije bezgranično.
Masovni antivladin protest trebalo je da javno pokaže da se opozicija ne šali. Lider socijaldemokrata Zoran Zaev, koji predvodi novu revoluciju, ponovo je okrivio premijera za korupciju i zahteva ostavku vlade i raspisivanje vanrednih izbora.
Već sledećeg dana vlast je poslovično odgovorila – protestom na protest. Organizujući svoju akciju koja se bukvalno protezala kilometrima od zgrade parlamenta. Premijer je izjavio da ne planira da ode.
„Ko zahteva moju ostavku? LJudi koji žele da vladaju Makedonijom mimo volje naroda. Ali ova energija, ova snaga koju ovde vidimo – najbolji im je odgovor njima.“- izjavio je premijer Makedonije Nikola Gruevski.
Nasuprot opozicionom, ispred zgrade parlamenta sada je formiran kamp premijerovih pristalica. Ovde se igra stoni tenis, sluša muzika. Oni koji ovde dolaze nisu raspoloženi za promene:
„Vlada je legitimna. Mi smo je izabrali. Mi smo većina. Želimo da izrazimo svoje mišljenje, da ispravimo sopstvene greške, da živimo u svojoj zemlji onako kako hoćemo a ne po scenariju koji je napisan ko zna gde“,– govori Martin Temkov.
Postojanje ovakvog scenarija opozicija negira. Lider socijaldemokrata Zoran Zaev, slikajući se sa svima koji žele selfi sa njim, insistira da su protesti spontani i apeluje da se protest u Makedoniji ne poredi sa ukrajinskim:
„Ovo se mnogo razlikuje od onog što se desilo u Ukrajini. Mi pokušavamo da učimo iz tih strašnih događaja, ali isto tako zahtevamo slobodu i demokratiju u svojoj državi. Možete biti svedoci da samo na taj način želimo da našu zemlju napravimo uspešnom“, – govori predsednik Socijal-demokratskog saveza Makedonije Zoran Zaev.
Pitanje: Ali, i u Ukrajini je sve počelo mirnim protestom?
„Da, ali u isto vreme je bilo previše nasilja. Kod nas kriza traje već četiri meseca i vrlo smo oprezni, pokušavamo da kontrolišemo situaciju i blizu smo uspeha“,– kaže on.
Uzgred, u Makedoniji niko ne sumnja da je očigledno da Zoran Zaev u borbi protiv premijera ima uticajne političke pomoćnike, kao što ne sumnja i odakle duva vetar političkih promena.
„Mislim da je ova akcija zajednički napor nekoliko grupa, koje su poslednjih godina dobile ozbiljnu podršku od Instituta za otvoreno društvo i Soroševe fondacije u Makedoniji. Kao i od zapadnih ambasada – Danske, SAD, Britanije, Nemačke itd. Ova grupa radi zajedno sa socijaldemokratskim savezom, a neki aktivisti ulaze u rukovodstvo partije“- ukazuje predsednik Centra za političke studije Židas Doskalovski.
Stoga nije slučajno što u kampu opozicije učestvuje i izvršni direktor filijale Soroševog fonda za Makedoniju Vladimir Milčan. Nije slučajna ni pojava zastave sa stegnutom pesnicom, simbolom srpske organizacije Otpor, formirane još davne dvehiljadite radi svrgavanja režima Slobodana Miloševića.
Tada je ova takozvana „tehnologija nenasilne smene vlasti“ bila upotrebljena prvi put i pokazala je svoju efikasnost. Tadašnjeg vođu Otpora, studenta beogradskog univerziteta Srđu Popovića, posle jedanaest godina poznati američki magazin ,Foreign Policy’ proglasio je jednim od 100 najvećih mislilaca u svetu. Ova visoka ocena „slučajno“ se poklopila sa uspehom tzv. „arapskog proleća“ – niza prevrata, u kojima se takođe pojavila stisnuta pesnica.
„Nenasilna revolucija zahteva ogromnu masu ljudi, i posledica je unutrašnje politike države. Kad bi se mogla ostvariti samo velikom sumom novca i nekoliko konsultanata iz inostranstva – svet bi već sada bio slobodan. Na žalost, sve je mnogo komplikovanije“,-rekao je suosnivač Centra za primenu nenasilnih akcija i strategija Srđa Popović.
Popović sada upravlja organizacijom respektabilnog imena Kanvas u koju se pretvorio Otpor – Centrom primenjenih nenasilnih akcija i strategija (Centerfor Applied Non Violent Actionand Strategies – CANVAS) sa sedištem u Beogradu. U njemu su, po rečima samog Popovića, obučavani učesnici revolucija u 37 država. Čini se: potpuno uspešno. Prethodne godine su obilovale efikasnom upotrebom ove tehnologije.
Protesti u Makedoniji su u tom smislu jednostavno još jedna ekspanzija brenda. Pitanje je samo ko će aktivirati mehanizam.
„U Makedoniji postoje mnogi ekonomski i socijalni problemi, pre svega nezaposlenost, i u tome se krije nezadovoljstvo koje pokušavaju da iskoriste ne za rešavanje socijalno-ekonomskih problema već za sprečavanje povratka Rusije na Balkan“,– kaže ministar inostranih poslova SR Jugoslavije (1998-2000) Živadin Jovanović.
On je još krajem devedesetih na svom iskustvu osetio kako otelotvoreni zapadni geopolitički interesi zajedno sa milionima stanovnika jednostavno razaraju države. I nema sumnje da će deo ove nekada velike države – mala Makedonija – biti kažnjena zbog odbijanja uvođenja sankcija Rusiji i zbog učešća u energetskim projektima.
„Premijer Gruevski je podržao izgradnju Turskog toka. Znači, jedna mala država je podržala projekat koji nije u skladu sa interesima SAD i predstavlja pretnju američkoj strategiji da na uzdi drži Evropu, koristeći energetske resurse i druge metode. Upravo stoga je Gruevski dobio opoziciju i događanje naroda“,- objašnjava Živadin Jovanović.
Nema sumnje da interese same Makedonije ni u Americi ni u Evropi niko ne uzima u obzir. Sjedinjene Države su suviše daleko da bi ih brinulo ono šta može da se desi ovoj maloj balkanskoj državi.
„Ovo je bure baruta koje može izazvati ozbiljne probleme ako se sa njim ne postupa pažljivo. Ovde su isprepletani interesi mnogih država. U prvom redu, evidentne su pretenzije albanskih nacionalista na deo teritorije radi stvaranja tzv. ,Velike Abanije’. S druge strane, tu je Bugarska, država koja je učestvujući u dva svetska rata pripajala neke teritorije Makedonije. Grcima bi odgovaralo kada bi ova država nestala. Srbija ne pokazuje agresivnost ali će i ona, ako se nešto desi, biti uvučena jer u Makedoniji žive hiljade etničkih Srba. U slučaju da stvarno dođe do eskalacije, može se očekivati čak i mešanje Turske koja je garant teritorijalne celovitosti zemlje“,– smatra predsednik Centra za političike studije Židas Doskalovski
Majska dešavanja u Kumanovu su potvrda ovih reči.
Makedonska policija izvela je akciju protiv albanskih terorista koji su planirali terorističke akcije. Poginulo je osam specijalaca a 37 je bilo ranjeno, četrnaest terorista je likvidirano a ostali su zarobljeni. Mnogi su govorili o mogućem obnavljanju konflikta iz 2001. godine i širokog rata makedonske armije i albanskih separatista.
Za opoziciju je to bio još jedan razlog da za krizu optuži vlast. A za albanske predstavnike u parlamentu – da zahtevaju istragu.
„Tragični incident u Kumanovu mora biti istražen od strane nekoliko država balkanskog regiona uz međunarodnu saradnju, prevashodno NATO, jer je taj incident doveo do pogibije mnogih ljudi i nije se smeo desiti. On ne odražava situaciju u zemlji, ne odražava volju Albanaca ni u Makedoniji, ni u Albaniji, Kosovu ili balkanskom regionu u celosti“, – smatra poslanik skupštine Makedonije, član partije Demokratski savez za integraciju Artan Grubi.
Temeljnu istragu zahteva i EU. Kao i pregovore sa opozicijom.
Premijer Gruevski i socijaldemokrata Zaev tokom minule nedelje su se susreli u Strazburu uz prisustvo evropskih posrednika. Rezultata zasad nema, ali zato ima ultimatuma Evropskog parlamenta premijeru da se do 31. avgusta dogovori sa opozicijom. Ako toga ne bude – na evropsku budućnost u Makedoniji mogu da zaborave.
Preveo: Srđan Đorđević
Prilog možete da pogledate na: В столице Македонии власти призывают оппозицию разойтись, оппозиция зовет власть уйти в отставку
Fakti
