Prvi put s Vučićima na jutrenje

Milomir Marić: Dobro veče, gledate Vučilicu, ovaj, „Ćirilicu“, pismo koje su još Kliment, Naum, Stevica Marković i resto prve generacija čeličnih momaka s beogradskog asfalta proneli svetom i…
Vučić: Mariću..?
Marić: Molim?! Ovaj, da, poštovani gledaoci dobrodošli u još jedan rijaliti televizije „Hepi“: „Prvi put s Vučićevima na jutrenje“, u kojem domaćin slave- Aleksandar Vučić jedini ima pravo da nominuje gledaoce, tačnije, narod za izbacivanje i…
Vučić: Marićko..?
Marić: No, da odmah krenemo s pitanjima i to onim neprijatnim koje niko nema hrabrosti da Vam postavi: da li je istina da ste po porođaju sami sebi presekli pupčanu vrpcu, okupali se i podviknuli akušeru: „Nemam ja vremena za puderisanje guze, čoveče, Srbija ne može da čeka“?!
Vučić: Pa, evo, da ne ispadne kako koristim emisiju humanitarnog karaktera: „Pomozite Vučiću da sutra Vučićeva ekipa ne odmogne vama“ u svrhu lične promocije, tu su moji roditelji pa neka oni kažu…
Marić: Bojim se da mi niste odgovorili na pitanje koje ću ponovo morati da postavim, a odgovor već znam: one drevne noći na Sinajskoj gori nije bio Mojsije već Vi, priznajte?! Vama se Bog obratio, ali ne sa deset zapovesti već sa molbom da mu zapslite neke anđele što ste decidirano odbili raskrstivši sa partokratijom…
Vučić: Lepo si to rekao Mariću, ali ne sasvim tačno, jer ja sam se samo zatekao na Sinajskoj gori polažući kamen temeljac sa našim jevrrejskim partnerima za novu fabriku i…
Marić: Što nas vraća na temu o tome kako ste sa samo dve, najkasnije, dve i po godine već spasili smedrevsku Železaru i otvorili 56.000 novih radnih mesta, iako i sami još u pelenama koje ste kasnije nesebično donirali porodiljama koje nisu imale u šta da prepoviju decu osim u Vaše predizborne plakate…
Vučić: Nismo ovde večeras da bismo govorili o meni danas, već o meni juče i naravno sutra, jer nema nikakvog sutra ukoliko ne bude i mene u njemu na vlasti za koju se ne borim, ne interesuje me, nisam u kampanji, izašao sam s roditejima na kafu kao što se vidi, a to što si ti na prevaru preuredio studio u kafić i doveo ovu divnu i meni sasvim nepoznatu publiku: Jovana, Milana, Ivanu, Peru, Žiku, Maru, Nenada i ostale da izigravaju goste o tome ćemo kasnije kada se ugase kamere koje ukoliko se ugase kamermani mogu odmah po radne knjižice, mada ne znam šta će im kad drugi posao naći neće, hahaha…
Marić: Dakle, stali smo kod pitanja koja su Vam očigledno neprijatna i koja niko osim mene ne sme da Vam postavi, ali ja ću nastaviti da insistiram na njima: da li Vas je sramota što se u Srbiji danas, posle tri, odnosno, pet godina Vaše vlasti živi toliko bolje da su čak i bolesni počeli da umiru od zdravlja, ili tako nešto, nisam baš siguran šta sam hteo da kažem ali ćete Vi izvući suštinu kao i uvek?
Vučić: Mariću, dovodite me u neprijatnu situaciju pred roditeljima, ali ako već provocirate takvim pitanjima odgovoriću: da, u Srbiji dnevno umre više ljudi nego što ih se rodi, ali ja ću za razliiku od Isusa uspeti da ih vaskrsnem pre nego on Lazara tako da će već u nedelju glasati i time demantovati kritizere kojima čak smeta i to što smo za ove tri godine uradili novi kalendar koji se u odnosu na data obećanja razlikuje za dve do dve i po godine, pa zato možda izgleda da obećavamo u prazno, ali ono što je u prazno po Julijanskom nije po Gregorijanskom, odnosno, Alekovskom kalendaru! Razumete?!
Marić: Ne, ali i nisam zbog toga ovde, već da kao gost porodice Vučić lomim slavski kolač, beše, ili da najavljujem reklame koje su jednako nezgodne po Vas jer svedoče u prilog tvrdnji da od „Afričke šljive“ ne pada, a od srpske..?
Vučić: Od srpske šljive ne da ne pada, moj Mariću, već raste i BDP i sve ostalo s njim, o čemu svedoči kamen temeljac položen baš juče na mestu s kojeg smo bagerima razorali šljivike kako bismo posadili šljivik…
Marić: Dobro, a zašto je belo Seke Sabljić i dalje belje od komšinicinog?!
Vučić: Zato što je komšinica, Mariću, deo kriminalnog klana koji smo upravo razbili, i njeno belo nije bilo tako belo jer ga je dilerski rečeno „rezala“ i pravila duplu meru, ali njeno je odzvonilo…
Marić: E, kad smo već kod zvona- za kim zvone zvona na Kosovu i Metohiji sad kad ste sačuvali mir, stabilnost, Batu Gašića i Lončara, mada ovo poslednje možete i da preskočite ko penzionera koji prosi…
Vučić: Zvone sa naših bogomolja jer smo Briselskim sporazumom zavarali albansku stranu da smo nezvanično priznali kosovo, dok ih zvanično psujemo i pričamo bezobarzne viceve o njima dok ne čuju…
Pobavljam- Kosovo i Metohija su bili i biće deo Srbije, samo još ne znam precizno koje jer će i ona biti u delovima pa kome se zalomi, ali to ćemo već rešiti masnom fotom…ovaj, snažnom diplomatskom aktivnošću, zato mi Dačić i jeste na dijeti, pa posle sa Nebojšicom u teretanu.
Marić: Ne zamerite, ovo pitam za druga: kad će plate i penzije biti povećane, ali niste dužni da odgovorite s obzirom da je reč o alkoholičaru koji bi i onako propio te pare..?
Vučić: Kud više, Mariću, kud više da povećavamo, pa evo baš me pre neki dan jedan budući penzioner a od danas i počasni kung- fu panda, Toma Nikolić, presreo na ulici i kaže: „Daj, sine, smanjuj ovo, molim te, previše mi je 107.000 dinara, izbegavaće me drugari iz Zavičajnog udruženja: „Bajčetinska ilovača“, a imam i pravo na još pet godina studetske stipendije“…
Marić: Izvinite što pita u Vašoj emisiji, jel sad beše skačete da pomognete momku kojem je pozlilo ili čekamo da pozli čitavoj Srbiji pa nek sami skaču, eno im onoliki mostovi, tuneli, koridori i fabrike koje ste otvorili…
Vučić: Prekidaj program, Mariću! Igraj nešto, pevaj, pričaj ono tvoje o vitezovima beogradskog asfalta, skokni do „Parova“, vidiš da imam situaciju kada je krupan kadar na meni…ovaj, kad je pozlilo dečku…
Marić: Naravno, al jel važi ono da sledeći avion nazovete po meni, ili prvo ide Mica Trofrtaljka pa ja?!
Vučić: Mariću, bre!
Marić: Izvinjavam se! Poštovani gledaoci, bila je ovo još jedna Vučilica, vidimo se i sledeće nedelje u specijalnoj epizodi: „Farbamo jaja s Vučićima“, a ako Bog da i u januarskom specijalu: „Vučići- položajnici“…

Mihailo Medenica

www.dvaujedan.wordpress.com