Dobrotom g. Feliksa Abanja – istaknutog predstavnika filipinskog naroda u gradu Daetu (novinara, dugogodišnjeg opštinskog radnika, radio voditelјa i predsednika nekoliko udruženja), odobrenjem članova Školskih Odbora, sa dozvolom predsednika dva eminentna Koledža u Daetu (Mabini Koledža i Kamarines Nort Državnog Koledža) i trudom mojih domaćina Branka i Lori – u sklopu misionarskih aktivnosti SPC–ERP u egzilu na Filipinima koje se sprovode sa blagoslovom Nјegovog Preosveštenstva Episkopa Artemija, u januaru mesecu 2018. godine upriličena su predavanja za studente i profesore ovih koledža.
Predavanja je pratilo nekoliko grupa studenata na oba koledža. Po preporuci Odbora i predsednika Koledža predavanja su trajala po 90 minuta uklјučujući i razgovore sa studentima i profesorima i odgovaranja na postavlјena pitanja. Prva polovina predavanja se sastojala iz osnovnog iznošenja istina Pravoslavne hrišćanske vere, zatim sažeto o ustrojstvu i istoriji Crkve Pravoslavne i karakteristikama i specifičnostima (tradiciji i nasleđu) SPC. Na kraju bi se se govorilo malo i o našim bogosluženjima na Filipinima, mestu gde se trenutno okuplјamo na molitvama….(o ovome i svojim ličnim iskustvima iz srpskih manastira su govorili i Branko i Lori).
Na predavanja sam sa sobom nosio i pokazivao studentima pravoslavne ikone, fotografije naših episkopa, kadionicu, krst, tamjan, monašku shimu, govorio o manastirima, monaškom životu, veri, molitvi, misiji u Africi…. Po završetku predavanja usledila bi mnogobrojna pitanja i zapažanja studenata i profesora. To je za mene predstavlјalo veoma prijatno iznenađenje s obzirom da sam na početku svih predavanja primećivao kod studenata određenu distancu i zbunjenost verovatno izazvanu neobičnom pojavom srpskog monaha sa dugom kosom i bradom, obučenog skroz u crno….
Tu barijeru smo zajednički probijali ponekom šalom i pravoslavnim pristupom tako što sam im spontano davao do znanja da sam i ja kao i svi oni – običan čovek, smrtnik, grešnik koji se milošću Božijom duhovno probudio, odazvao se prizivu Gospodnjem i poželeo da služi Bogu i rodu celog svog zemalјskog veka (ovo je bilo potrebno pomenuti i zbog toga što su mi meštani posvedočili da župnici i fratri ovde po rimokatoličkim crkvama prepotentno komuniciraju sa narodom ostavlјajući utisak posebnosti, nedodirlјivosti i elitizma)….
Najbolјi pokazatelј da su ova misionarska predavanja bila blagoslovena i uspešna je potpuna promena nastrojenja kod studenata i profesora koja se primeti na kraju predavanja. Od zbunjenosti i distance koje su evidentne na početku predavanja – na kraju završimo druženje sa nedovolјno vremena za sva pitanja i interesovanja, svi žele da ovekoveče naš susret zajedničkim i pojedinačnim fotografijama i po tradicionalnom filipinskom običaju prilaze mi i “traže blagoslov”. Zapravo iskazuju poštovanje tako što prišavši prislone svoje čelo na dlan onoga kome iskazuju poštovanje (obično je to starija osoba….).
Gospodu Bogu jedinome su poznata lјudska srca i duše, pomisli, savest, namera, volјa…. Zato sveti Oci Crkve Pravoslavne iz svog ličnog i bogatog duhovnog i životnog iskustva i govore da je naše da se sa verom i lјubavlјu trudimo u dobru, a rezultat i plodovi su u Božijim rukama…. Nijedno dobro delo neće i ne može propasti. Sve zapisuje nepristrasna i pravedna Ruka Božija u Knjigu Večnog Života… Za sve dobro, dušekorisno i spasonosno – Nјemu neka je od nas grešnih slava, čast i hvala u vekove vekova. Amin!
O Savindanu 2018. godine,
Arhimandrit Pantelejmon (Jovanović)
SPC – ERP u egzilu
Filipini, Daet
