Vredna i istorijska duhovna misija: na azijskom kontinentu služi i misionari srpski sveštenomonah (prvi izveštaj i fotografije)
….Svi se unapred raduju našim sledećim molitvenim okupljanjima i ako Bog da, svečanoj proslavi Božića – Rođenja Hristovog ovde na Filipinima. Božićna proslava će svakako imati svojih specifičnih lokalnih filipinskih karakteristika, jer ovde nemamo hrast, pa će badnjaci biti palmine grančice, a umesto pšenice, slame, kukuruza i meda, verovatno ćemo imati pirinač, kokos, ananas i papaju…
Sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa Artemija, a dobrotom i na poziv mojih domaćina koji žive na Filipinima – Branka Miloševića i njegove supruge Lorelai koja je pravoslavna Filipinka, stigao sam u drugoj sedmici decembra u glavni grad Manilu (22 miliona stanovnika). Vernici iz ove daleke i mnogoljudne azijske države (105 miliona stanovnika) sinovski su se obratili Vladiki Artemiju pismom-molbom da im pošalje jednog sveštenoslužitelja u toku i posle Božićnog posta (kada će moći da se ispovedaju i pričešćuju) i koji će služiti svete liturgije u ovom periodu koji je ispunjen mnogobrojnim i velikim Gospodnjim i crkvenim praznicima.
Republika Filipini, ostrvska je država u jugoistočnoj Aziji. Obuhvata arhipelag sa 7 107 ostrva koji čine tri celine: Luzon, Visaja i Mindanao. Severno od Filipina preko Luzonskog moreuza nalazi se Tajvan; Vijetnam se nalazi sa zapadne strane Južnokineskog mora; prema jugozapadu Sulusko more odvaja Filipine od ostrva Borneo, a Celebesko more odvaja ga od drugih indonežanskih ostrva; prema istoku izlazi na Filipinsko more. Dužina obale je 36.289 kilometara, što Filipine svrstava na peto mesto na svetu. S obzirom da se nalazi u Vatrenom pojasu Pacifika i blizine ekvatora Filipini su izloženi zemljotresima i tajfunima ali obiluju velikim prirodnim bogatstvima što ih svrstava među zemlje sa najraznovrsnijom florom i faunom. Filipini su ime dobili po španskom kralju Filipu II. Ova država ima umereno tropsku klimu koju karakteriše velika vlažnost i vrućina. Prosečna godišnja temperatura je 26,6 stepeni Celzijusa.
Na aerodromu u glavnom gradu Filipina Manili, sa velikom ljubavlju i dobrodošlicom su me dočekali Branko, Lorelai i Aleksandar Popović kome je duhovni otac naš Horepiskop Nikolaj i koji je dugo godina bio redovan gost kod nas u manastiru Crna Reka. Kod brata Aleksandra i njegove supruge Dragane koja radi u Međunarodnom Crvenom Krstu, dočekan smo sa gostoljubljem i tradicionalnim srpskim gostoprimstvom. Tu sam osveštao vodicu, ulje i dom u kome oni žive. Na neki način, ova molitva je bila istorijski vredan događaj jer je to bilo prvo molitvoslovlje (duhovna treba) u istoriji SPC koju je služio sveštenoslužitelj Srpske Pravoslavne Crkve na teritoriji Filipina. Tom prilikom smo posetili pravoslavni hram u Manili. Rastali smo se uz dogovor da se još vidimo dok budem na Filipinima, da se saborno molimo Bogu i zajedno proslavimo nastupajuće velike praznike. U Manili inače živi veća pravoslavna zajednica sastavljena od Srba sa teritorija bivše Jugoslavije, Rusa, Filipinaca, Grka….
Zatim smo krenuli u grad Daet koji se nalazi na obali Tihog okeana, naše krajnje odredište u kome živi porodica Milošević. Inače, ovde je sada “zimski period” sa dnevnim temperaturama do 30 stepeni, a noću oko 25. U Daetu živi i mala pravoslavna zajednica Filipinaca i Rusa, a velika je njiva Gospodnja za potencijalno uspešnu duhovnu misiju i među lokalnim stanovništvom. Službeni jezik je engleski, a domaći-lokalni jezik je tagalo. Trudom i zalaganjem našeg eparhiota Branka, ako Bog da osposobićemo i urediti prostoriju za redovno služenje svetih liturgija, vršenje ostalih svetih tajni, bogosluženja i molitvoslovlja, a u planu su i susreti, gostovanja i predstavljanja naše svete pravoslavne vere u lokalnim medijima (radio, tv, novine) i predavanja i časovi veronauke u lokalnim školama i poslovnim prostorijama (maloj sali) našeg domaćina.
Na kraju treba istaći i da su moji domaćini iskreno pobožni ljudi koji se trude u veri (prošle godine su se udostojili da sa strahom Božijim i velikom radošću i blagodarnošću posete Svetu Zemlju i poklone se tamošnjim velikim svetinjama) i da je do ovog blagoslova, posete i početka duhovne misije u Aziji došlo promislom Božijim, a zbog otvorene izdaje svete Pravoslavne vere od strane pomesnih Pravoslavnih patrijaršija koje su prisutne na Filipinima (Vaseljenska i Moskovska patrijaršija), a na prvom mestu od strane Beogradske patrijaršije o čemu je Branko i napisao u svom pismu-molbi koje je uputio Vladiki Artemiju u kome svedoči da je, iako se nalazi 12 000 km. udaljen od otadžbine, posle dvogodišnjeg pomnog izučavanja događaja i dešavanja u Srpskoj Crkvi – svim srcem osetio i razumeo da se trenutno u SPC prava svetootačka vera čuva u eparhiji Raško-prizrenskoj u egzilu.
Evo i teksta brata Branka Miloševića sa Filipina koji je objavljen na portalu Srbi na okup u maju ove godine, u kome je on iskreno podelio sa čitaocima i verujućim narodom svoja iskustva i put kojim je došao do istine: http://srbinaokup.info/?p=85348
NA FILIPINIMA SVEČANO PROSLAVLjEN NIKOLjDAN
Posle nekoliko dana jakih kiša i manjih uragana i tajfuna koji su pogodili Filipine, osvanuo je veoma lep i sunčan praznični dan sv. Nikolaja Čudotvorca ove 2017. godine Gospodnje. Iako je ovde zvanično kalendarska zima, temperatura na Nikoljdan je bila oko 30 stepeni Celzijusovih. Jedina dva pravoslavna Srbina koji se trenutno nalaze ovde na obali Tihog okeana u gradu Daetu (120 000 stanovnika) smo: eparhiot eparhije Raško-prizrenske u egzilu i moj domaćin Branko Milošević i ja. Obojici nam je sveti Nikola porodični zaštitnik i krsna slava.
U prostoriji (sali) koja se nalazi na prvom spratu iznad Brankovog restorana, u kojoj po potrebi improvizujemo bogoslužbeno mesto i koju pripremamo za služenje svete liturgije, na ovaj praznični svetonikolajevski dan, pored nas dvojice Srba – slavskih domaćina, okupili su se i Filipinci, Amerikanci i Rusi koji su delimično uzimali učešća i u bogosluženju čitajući određene bogoslužbene tekstove. Posle prvog molitvenog dela proslave, pristupili smo takođe u svečanom i molitvenom duhu blagosiljanju slavskog žita i sečenju slavskog kolača.
Za većinu naših gostiju, molitveni obred slavskog kolača i žita je do tada bio nepoznat i svi su sa naročitom pažnjom pratili i učestvovali u ovom svetom činu. Ukratko sam na engleskom jeziku prisutnima objasnio poreklo, značaj i smisao proslavljanja krsne slave u srpskom narodu. Posle bogosluženja, bilo je puno pitanja i razgovora o veri i slavskom obredu. Nas dvojica slavara smo se, zajedno sa domaćicom, Brankovom sprugom pravoslavnom Filipinkom Lorelei pobrinuli i za svečanu slavsku trpezu po tradicionalnom srpskom običaju uz filipinske dodatke. Mi smo spremili posne punjene paprike i podvarak sa suvom ribom, a domaćica pirinač (koji se u ovim krajevima masovno proizvodi) i lokalnu okeansku ribu.
Razišli smo se kasno posle podne u duhu radosti, blagodarnosti i međusobnog poštovanja. Svi se unapred raduju našim sledećim molitvenim okupljanjima i ako Bog da, svečanoj proslavi Božića – Rođenja Hristovog ovde na Filipinima. Božićna proslava će svakako imati svojih specifičnih lokalnih filipinskih karakteristika, jer ovde nemamo hrast, pa će badnjaci biti palmine grančice, a umesto pšenice, slame, kukuruza i meda, verovatno ćemo imati pirinač, kokos, ananas i papaju… Nadamo se tada i gostima iz Manile i još nekoliko okolnih gradova.
Arhimandrit Pantelejmon (Jovanović)
SPC – Eparhija Raško-prizrenska u egzilu
Filipini, Daet, decembar 2017. godine
Hm,hmm..a gde su jarici ??