Od 40 ljudi koji su imali kontakt sa kontaminiranim terenom u Vranju, desetoro je već preminulo. Istovremeno, broj malignih oboljenja u Pčinjskom okrugu raste, iako je reč o mlađoj populaciji od proseka stanovništva u ostalom delu Srbije, izjavio je za Sputnjik predsednik Komisije za ispitivanje posledica NATO bombardovanja dr Darko Laketić.
Laketić ističe da je naučno-medicinsko istraživanje još u toku i objašnjava da Komisija obilazi gradove u Srbiji koji su bili pogođeni dejstvom toksina.
„Bili smo u Vranju, sad idemo u Kragujevac. Obići ćemo i Pančevo zbog Petrohemije, kao i Novi Sad. To su nam prioriteti. Prikupljamo zdravstvene i statističke podatke iz zdravstvenih centara i obavljamo razgovore sa ljudima koji su imali kontakt sa kontaminiranim terenom.“ Laketić navodi da se Komisija u Vranju susrela sa oko 40 ljudi, pri čemu su neki bili u direktnom kontaktu sa toksinima. Takođe, obavljen je i razgovor sa porodicama ljudi koji su u međuvremenu preminuli.
„U Vranju, od 40 ljudi koji su direktno imali kontakt sa kontaminiranim terenom — Relej na brdu Pljačkovica koji je gađan osiromašenim uranijumom, desetoro je već preminulo, većinom od malignih bolesti.“
Predsednik Komisije za ispitivanje posledica bombardovanja naglašava i da mnogi koji su bili na kontaminiranim lokacijama imaju kožne manifestacije, od eritema do hroničnih ulceracija nepoznate etiologije.
„Dobili smo podatke i o ljudima koji žive u određenim selima, koja su bila pod dejstvom avijacije koja je nosila projektile sa osiromašenim uranijumom. U selu Borovac koje ima oko 300 stanovnika, najmanje troje ima tumor mozga, što iznosi jedan odsto populacije tog sela.“
Laketić napominje da je porast broja obolelih od malignih oboljenja zabeležen u Pčinjskom okrugu, što je, prema njegovim rečima, značajan pokazatelj, jer je stanovništvo u tom okrugu mlađe u proseku od stanovništva u ostalom delu Srbije.
Komisija trenutno klasifikuje sve podatke, prikuplja se zdravstvena dokumentacija i pravi se velika baza.
„Ispituje se dejstvo toksina, jer je uranijumska municija vrh ledenog brega. Zadatak komisije je utvrđivanje istine i dokazivanje uzročno posledične veze između delovanja toksina i oboljevanja. Posle rezultata rada komisije imaćemo valjane argumente i da sprovedemo prevenciju, kako bi se realizovalo rano lečenje tamo gde je neophodno.“
Naš sagovornik pojašnjava da je naučno dokazano da na zdravlje ne utiče samo osiromašeni uranijum, već i svi oni toksini koji su se oslobodili putem bombardovanja poput piralena, hlora, derivata benzena….
Ovi toksini uzrokuju maligne bolesti koje se javljaju nakon pet do deset godina od incidenata, dok se tumori mogu javiti posle deset do dvadeset godina od ispuštanja otrovnih supstanci.
Prvi preliminarni izveštaj Komisije biće završen 2020. godine, a sledećeg meseca predviđeno je prvo izveštavanje Skupštine o toku dosadašnjeg rada i prikupljenih podataka.
Jelena Vučićević
Izvor: sputniknews.com
Nesporno je da osiromašeni uranijum utuče na zdravlje stanovnika lokalnih zajenica, tamo gde je je bačen.
U Srbiji trenutno vlada „epidemija“ kancerogenih bolesti, a NATO ne može biti jedini krivac za to.
Da bi imali zdraviju naciju, treba naći odgovore na sledeća pitanja, koja su aktuelna danas:
1. Kakvu vodu pijemo na slavinama?
2. Kakvu hranu jedemo?
3. Da li neko kontroliše upotrebu pesticida to jest OTROVA na njivama u Srbiji?
4. Zašto je prodaja pesticida slobodna u Srbiji i bez ikakve KONTROLE?
5. Zašto niko od državnih organa ne oragnizuje obuke za poljoprivrednike u vezi sa količinama i načinom upotrebe pesticida, insekticida, fungicida itd?
6. Koliko deponija ima u Srbiji, koje su izgrađene u skladu sa savremenim ekološkim standardima?
7. Koliko u Srbiji ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i da li su ona u funkciji?
8. Ko uvozi GMO hranu u Srbiji?
9. Zašto GMO hrana nije obeležena na prodajnim mestima?
10. Zašto dozvoljavamo da se hrana koja se „pravi“ po posebnoj „balkanskoj proizvođačkoj specifikaciji“ uvozi u Srbiju?