Prvo su ih sponzorisali, sada ratuju protiv njih!

0
911

isis

Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije upozoriloje proameričku anititerorističku koaliciju, da čine (ponovo) presedan u međunarodnom pravu koji će im se vratiti kao bumerang: „ Pokušajima da se postignu geopolitički ciljevi povredama suvereniteta zemalja u regionu samo će eskalirati tenzije i dalje destabilizovati region“[1], navodi se u saopštenju ministarstva.

Zvanična Amerika pokrenula je nastavak „Rata protiv terora“, ovaj put protiv ISIS-a, okupljajući pod „pretpostavkom“ napada i na EUropskom tlu, saveznike u kampanju protiv terorizma. Upravo „pretpostavka i anticipiranje napada“ učionio je NATO ofanzivnim savezom, Zapadnu hemisferu destabilizatorom mnogih zemalja arapskog sveta, bliskog i dalekog Istoka.

Samo tokom šest godina mandata, američki predsednik (inače dobitnik Nobelove nagrade za mir) bombardovao je sedam zemalja: Avganistan, Jemen, Irak, Pakistan, Somaliju, Libiju. Napad na Siriju (23. septembar) beleži sedmu zemlju koju je svetski „faktor mira“ SAD upisao u legitimnu metu formiranja lojalnih režima u sistemu petrodržava, kao i država od geopolitičkog interesa za korporativnu Ameriku.

Priprema i provođenje vojnih udara na daleko vojno slabije zemlje, uvek je ista. Radi se o „pretnjama miru“ koju izazovu pažljivo odabrani „incidenti“ koji treba svetsku javnost da prelome na stranu straha zbog ugrožene kolektivne bezbednosti. Zatim sledi armada. Bez dozvole i procene „opšte kolektivne sigurnosti“ od strane, za to jedinog legalnog tela-Saveta bezbednosti. I, naravno, bez poziva ili dozvole legitimno izabranog rukovodstva metom markirane suverene članice Ujedinjenih Nacija.

Nije bilo tako davno, kada je Vladimir Putin spasao američkog predsednika od međunarodnog skandala kada se prvi put namerio na Siriju. I tada je prvi čovek Rusije upozoravao, ukoliko želite da srušite Asadov režim koga mislite da dovodite na vlast osim džihadista? Ovo jeste parafrazirano, ali suštinski tačno i vremenom potvrđeno!

I, šta sada? Amerika sa svojim partnerima, u stvari „tuče“ po Asadovim neprijateljima, onim istim teroristima protiv kojih se sirijski predsednik borio i dobijao na terenu. Ili, je upravo to i povod: Asadovo napredovanje i oslobađanje Severa i Istoka Sirije od IS njihovi sponzori jednostavno nisu mogli da podnesu. Naprotiv! Po američkom receptu, napravili su „izgovor“: bez ijednog dokaza da Zapadnoj hemisferi zaista preti serija terorističkih napada, „desila se“ užasna scena egzekucije novinara od strane „džihadiste“ koji govori zavidno dobrim engleskim jezikom pred kamerama, pa tako i očima celog sveta.

Scena užasa koja nikog ne može da ostavi mirnog bila je dovoljna, poput 11. septembra da se pokrene „Rat protiv terora“. Tako i bi!

Ipak da razmotrimo: da li je teror nestao? Ili je svet utonuo u još dublji horor kakav terorizam inače nosi sa sobom. Pomenućemo Gvantanamo…zar kampanja „Rata protiv terora“ nije uslovila nelegalna hapšenja po svetu, pritvaranja po američkim i NATO vojnim instalacijama „odabrane i uobičajene osumljičene“? Zar, Gvantanamo nije postao inkvizitorski centar s neverovatnim torturama nad pritvorenicima postmoderne; zar upravo zbog toga nije „ugašen“ i bio predmet istraga unutar same zvanične Amerike?

Da Vas podsetimo:  Šta zakon o sezonskom radu donosi ženama koje obavljaju poslove čišćenja, spremanja i brige o deci i starima?

Ili, da se podsetimo invazije na Irak, koja je koaliciona (američko-britanska) skandalozna greška. Pod „pretpostavkom“ da Sadamov režim ima tehnologiju za proizvodnju oružja za masovno uništenje izvršena je invazija na Irak. Oružje koje je bilo okidač invazije, naravno nikada nije pronađeno. Dr Dejvid Keli, britanski naučnik dostojan svoje reputacije koji je bio i glavni u istrazi povodom iračkog „oružja za masovno uništenje“ pronađen je mrtav neposredno pošto je izneo istinu da „Iračani ne raspolažu oružjem“ koje im se stavljalo na teret. Do danas, kolege dr Kelija tvrde da je ovaj naučnik sjajne reputacije, u stvari ubijen[2]. Istraga, ona prava nikada (i pored insistiranja naučne zajednice) nije pokrenuta!

Konačno, ali ne i poslednje: SRJ je protivpravno (kao i sve pomenute zemlje) bombardovana tri meseca u „humane svrhe“ jer je Miloševićev režim „kršio prava Albanaca“. Taj isti Milošević, koji je u momentu kada je to odgovaralo Klintonovoj administraciji posle Dejtona bio „faktor mira i stabilnosti na Balkanu, borio se protiv separatizma potpomognutog klasičnim terorizmom. Finansiranim i obučenim od strane pojedinih ali moćnih zemalja zapadne hemisfere. Uostalom, zar zvanična Amerika kada je paktirala s Ibrahimom Rugovom nije UČK stavila na spisak terorističkih organizacija? Onog momenta kada se sračunalo da UČK-e pruzimaju teren od interesa SAD, OVK je postala „oslobodilački pokret“ a Milošević balkanski „kasapin“.

Pritom, da nije bilo NATO agresije, neophodno je reći, OVK nikada ne bi slavila „pobedu“ nad srpskim snagama. U trenutku kada je procenjeno da će Srbija potući teroriste, „desili“ su se vazdušni udari najrazvijenijih zemalja Zapada koji su OVK za nagradu dali državu. Onu istu, koju sada markiraju kao jednu od „spremišta“ i tranzita džihadista.

Danas, u nastavku kampanje „rata protiv terora“ Kosovo je naznačeno kao zona koja mobiliše i odakle odlaze u „sveti rat“ pripadnici ISIS-a. Samo sredinom avgusta tekuće godine i tokom jedne akcije na tzv Kosovu uhapšeno je 43 islamskih ekstremista. Koliko ih je već otišlo u „sveti rat“ i koliko će ih tek otići-ne zna se, jer je od NATO agresije nad SRJ granica postala toliko porozna da i sama islamska zajednica, kao i instalirane proameričke vlasti ne znaju ko se sve nalazi u južnoj srpskoj pokrajini, na čemu radi i šta sprema: „ Nakon rata svako je mogao da dođe i ode kada je želeo“[3] rekao je za „Dojče vele“ predsednik Islamske zajednice sa tzv. Kosova Naim Trnava „Tako je došlo do indoktrinacije naše omladine“ ističe Trnava. Ta „indoktrinacija“ našla je prema albanskim analitičarima plodno tle među siromašnima i nezaposlenima koji su izgubili svaku nadu u bolje sutra: „takvih je na Kosovu preko 40 odsto“ ističe analitičar Haki Abazi, predsednik Rokfeler Fondacije u Prištini.

Da Vas podsetimo:  Pismo bivšim glasačima DS - za "izdaju" me optužuju oni koji su stranku brukali i upropaštavali i pre i posle 2012 . i koji su DS doveli do ruba opstanka

„Zbog toga svega toga“ kako navodi Abazi, „mnogi su podložni uticaju koji dolazi iz arapskih zemalja. One su nakon rata na Kosovu osnovale brojne nevladine organizacije, koje i finansiraju.“ Prema najnovijim istraživanjima te organizacije samo u poslednjih godinu dana iz Libije, Libana, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije dobile su finansijsku pomoć veću od 25 milona evra. Bezbednosni organi, prema pisanju uticajnog nemačkog medija, pretpostavljaju da se iza tih NVO kriju ekstremističke grupe. [4] Istu predikciju su, i ne tako davne 1999 godine, imali evropski analitičari koji su tada upozoravali šta sve može da se desi kad se faktički objavi kapitulacija pred džihadistima[5]. Tada je nemački pisac i novinar Henrik Broder u uticajnom nemačkom listu „Špigl“ i objavio tekst pod naslovom „Kapitulacija pred islamskim fanatizmom“. Ipak, američkim geopolitičkim interesima tada je pogodovao pakt s onima preko kojih su mogli da završe vrlo važan deo (uvek spornog) srpskog pitanja na Balkanu.

O čemu je, onda, uopšte reč? Kako u jednom slučaju teroristi mogu biti „dobri“, „borci za slobodu u tiranskim režimima“ (Irak, SRJ, Sirija), a onda postati „loši momci“ koji prete celom svetu?! „Sada kada je Islamska država Iraka i Levanta postala američkim neprijateljem, želeo bih da podsetim da su (ISIS militanti) to isti ljudi koji su dobili moćna sponzorstva i materijalnu podršku spolja kada su se rušili režimi u Libiji, i nešto kasnije pokušavali slično i sa Sirijom“ rekao je prvi čovek ruske diplomatije, Sergej Lavrov u razgovoru za petersburški Kanal 5.[6]

Kako su, onda, od saveznika postali neprijatelji-e to je poduža priča koja se može svesti na novac i moć. Jednom kada se pruži ruka plaćenicima, pre ili kasnije otkinuće vam je iz ramena. Naime, u petrodržavama istorija verskih ratova i sukoba, obaranja režima u stvari je istorija koja beleži pretendente na kontrolu naftnih izvorišta i postrojenja. Režimi su postavljani i rušeni, upravo i jedino iz tog razloga koji se često pakovao u marketinšku „floskulu“ datog momenta koja je uvek „igrala“ na niske strasti siromašnih i obespravljenih. Tako se teror samo širio i menjao oblike i pravce, i čini se da će i aktualna kampanja ići u tom smeru. I SAD i Britanija nalaze se pred domaćim važnim političkim izborima, za kampanje „preživljavanja“ dela globalne elite uvek je dobrodošao rat, s jedne strane. Korporacije misle da će povratiti kontrolu nad „sferom od interesa“ a narod gine svakog časa. Ko danas govori o „jučerašnjim“ sukobima na turskoj granici kada su brojne izbeglice krenule u traženju utočišta; ili, o civilnim žrtvama kadgod bi Tomahavk udario „legitimnu“ metu praveći užasne „kolateralne štete“.

Da Vas podsetimo:  Počeo rat U SNS, Vučić napao Stefanovića

Sve prethodno rečeno, bio je kontekst susreta svetskih lidera pod okriljem Ujedinjenih Nacija, sada više nego pre, podeljenih u dva potpuno različita sveta: Istoka i Zapada. Zapad ne shvata da ga Istok markira za generatora terorizma kakvog smo (nažalost) savremenici. A i čini se da ga baš i nije briga jer tuče tuđim „topovskim mesom“ i ratuje oružjem koje čak nije pokriveno pravnom regulativom (dronovi).

U takvoj međusobnoj sve dubljoj podeljenosti dve dijametralno suprotne civilizacije koja svoju najopasniju dimenziju ima na teritoriji Starog kontinenta (Ukrajina) male zemlje pokušavaju da balansiraju u prostoru koga, zapravo, više nema. Stoga nije najjasnije, kako zvanična Srbija misli da u vojnom smislu bude „interoperabilna“ i sa NATO i sa ruskim vojnim snagama; kako očekuje „prijateljski iskrene odnose“ s Ruskom Federacijom kada je upravo u NJujorku, prvom čoveku Srbije Barak Obama ni manje, ni više rekao „Radite dobar posao samo nastavite istim tempom“?![7]

Iako, zvanična Srbija zna da je i ovaj „Rat protiv terora“, otpočeo vazdušnim udarima na suverenu državu, bez odobrenja Saveta bezbednosti i bez poziva „u pomoć“ još uvek aktualnog sirijskog rukovodstva.

Da ne bude zabune: terorizam treba uništiti svim legalnim sredstvima…ali ko ovde generiše teror?

Zvanična Srbija, u aktualnom geopolitičkom i geografskom okruženju, itekako je morala prvo da promisli, a onda da se javno odredi (ili ne) „podrškom Obami za udare na ISIS“ u NJujorku koji je ličio na pravo diplomatsko bojno polje rovovski ukopane dijametralno različite civilizacije Istoka i Zapada.

Za ovu diplomatsku scenografiju i predstavu koju je činila 24člana delegacija(predsednika Srbije i ministra spoljnih poslova), građani Srbije, prema istraživanju nekih medija, platili su 180 000 dolara za pet dana u NJujorku![8] O onome što tek posle svega dolazi na naplatu…da li treba posebno analizirati kolika i kakva je struktura te (na)dolazeće cene kontinuiranih političkih „gafova“…

Marina Raguš

FSK

[1] http://rt.com/news/189932-strikes-syria-russia-nato/

[2] http://www.theguardian.com/politics/2013/jul/16/david-kelly-death-10-years-on

[3] http://www.tanjug.rs/novosti/142258/dzihad-made-in-kosovo-i-nezvani-gosti.htm

[4] isto

[5] http://www.glas-javnosti.rs/dodaci/vehabije-haraju-srbijom/albansko-kosovo-je-leglo-terorizma

[6] http://rt.com/news/190200-lavrov-isis-west-miscalculation/

[7] http://www.tanjug.rs/novosti/146199/obama-nikolicu–nastavite-sa-dobrim-radom.htm

[8] http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/bahatost-bez-granica-nikoliceva-svita-spiskace-120000-dolara-za-pet-dana-u-njujorku-clanak-1570321

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime