Prvog dana bombardovanja sam otišao do kasarne i prijavio se kao dobrovoljac…

0
152
Foto: pixabay.com

Bombardovanje ’99-e … Prvog dana bombardovanja sam otišao do kasarne i prijavio se kao dobrovoljac. Pošto su me znali, rekli su mi “Buraz nema više tenkova u kasarni, svi su na Kosovu! Ako bude trebalo, zovemo te!”…”Ajd” reko’!

Moja ekipa u gradu se polako pripremala za kopnenu invaziju. Polako smo se naoružavali, nabavili iste, prskane uniforme i crvene beretke i bili prava mala vojska. Čekanje do kopnene agresije, za koju smo bili sigurni da će se desiti, prekraćivali smo odlaskom na Tisu.

Jednoga dana, tako u uniformama, svratismo na pijacu da kupimo šta nam treba kad nas spopadoše pijačni prodavci! “Uzmite deco ova jaja da vam se nađu!”, “Evo ovaj džak krompira, trebaće!”, “Drži sine ovu tablu slanine, zlu ne trebalo”….Shvatili smo da oni misle da idemo na Kosovo i prosto su se utrkivali ko će više da nas snabde! Pošto ne volimo da lažemo…ćuteći smo uzeli “Ponude” i pravac Tisa!

Moša je vozio njegovog Tamića a napred u kabini su sedeli još i moja sestra Sandra i Baka (Ivan Stojšić). Na prikolici smo bili pokojni Steva Vuletaš i ja, svi u uniformama. Kada smo došli do skretanja za Tisu, ugledali smo rampu koju je vojska postavila. Dalje se nije moglo. Međutim kada su ugledali Baku u uniformi i sa crvenom beretkom a imao je tada oko 60 godina, mora da su pomislili da je neki viši oficir a naše uniforme su bile razlog da ne pitaju ništa! Podigli su rampu, stali mirno i salutirali. Baka im je otpozdravio i prošli smo ka Tisi! Smejali smo se do Bakine vikendice.

Tako su prolazili dani dok jednog dana u jednoj kafani u gradu nisam napravio sranje zbog koga sam morao da se izvesno vreme sklonim iz grada. Kevi sam rekao da ako me murija traži kaže da sam na Kosovu. I tako, odem ja u “Izbeglištvo” na Bakinu vikendicu.

Da Vas podsetimo:  Srpska snajka iz Kazahstana

Dani su mi bili monotoni kada ekipa nije bila samnom! Uveče bih stavio dve mreže za ribu, ujutro bi ih izvadio, spremio ribu i čekao Mošu. On je ribu nosio u Zrenjanin, prodavao je i za te pare kupovao hranu, cigarete i piće. Nisam se nikada bavio krađom ribe,.ali ovo je bilo preživljavanje!

I tako sedim ja jedno predveče na terasi vikendice, gledam kako kučke agresorske bombarduju Novi Sad kada ođednom začuh tihi šapat. Provirim iz mraka i ugledam dva momka kako zagledaju prazne vikendice i gledaju koju da opljačkaju. Uđem unutra, sa kreveta uzmem pušku, došunjam se njima iza leđa i proderem se da su me u Bačkoj čuli “Šta radite ovde semelivamjebem??? Jeste lopovi ili pederi???” Oni u glas povikaše “PEDERI!!!” Bilo je još doživljaja za tih 28 dana mog izbeglištva na Tisi, ali o tome drugi put!

Samir Radin
Izvor: vidovdan.org

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime